Naš predlog za vaš izlazak – večeras, u petak, 29. maja, Beogradska filharmonija imaće celovečernji koncert u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine i sa ansamblom nastupaju strani umetnici – pijanista Aleksej Volodin i dirigent Stanislav Kočanovski.
Ruski pijanista Aleksej Volodin upušta se ponovo u veliki izazov koji podrazumeva ne jedan, već dva koncerta za klavir Sergeja Prokofjeva.
Veče za junake, kažu iz Beogradske filharmonije za događaj ove noći.
Da jedna ruka može biti virtuozna koliko i dve, pokazuje Koncert za klavir br. 4 iz 1931. godine kao antologijski Koncert u De-duru Morisa Ravela, koji je takođe bio nedavno na programu ove sezone (3. april sa Anom Cibulevom, ruskom klasičnom pijanistkinjom), i ovo ostvarenje pisano je za austrijsko-američkog pijanistu Pola Vitgenštajna (1887 – 1961).
Dvadeset godina pre porudžbine ovog pijaniste i samo tri pre nego što će Veliki rat zauvek promeniti tok istorije, ali i život Sergeja Prokofjeva, nastao je mladalački Koncert za klavir br. 1.
U pitanju je pravo virtuozno ostvarenje u trajanju od svega 15 intenzivnih minuta koje se izvodi i sluša gotovo – u jednom dahu.
Veruje se da je simfonijska poema Život junaka autobiografska, iako je to nemački kompozitor Rihard Štraus demantovao više puta.
Sa više od 30 citata iz njegovih drugih čuvenih dela (Tako je govorio Zaratustra, Til Ojlenšpigel, Don Kihot), ova kompozicija iz šest stavova pripoveda avanture jednog anonimnog junaka.
Orkestrom rukovodi aristokratska ruka dirigenta Stanislava Kočanovskog (GB Opera Magazine).
BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Dirigent: Stanislav Kočanovski
Solista: Aleksej Volodin, klavir
Program
Sergej Prokofjev: Koncert za klavir i orkestar br. 4 (za levu ruku)
Sergej Prokofjev: Koncert za klavir i orkestar br. 1
Rihard Štraus: Život junaka
photo: Marco Borggreve
ALEKSEJ VOLODIN
Rođen 1977. godine u Lenjingradu, talentovani ruski pijanista Aleksej Volodin je studirao na akademiji Gnjesin u Moskvi, a kasnije kod Eliso Virsaladze na Moskovskom konzervatorijumu.
Ovaj danas skoro 50-godišnji umetnik je te 2001. godine nastavio studije na Međunarodnoj klavirskoj akademiji na jezeru Komo u Italiji – regija Lombardija.
Nakon što je pobedio na međunarodnom takmičenju Geza Anda u Cirihu 2003. godine, Volodin je postao sve priznatiji u internacionalnim okvirima.
Stručnjaci su ga na sva zvona hvalili za izuzetno osećajan pristup i briljantnu tehniku, što je dovelo do toga da Aleksej Volodin sarađuje sa orkestrima najvišeg ranga.
Repertoar njegovih koncerata je veoma raznolik, obuhvata kompozitore od Ludviga van Betovena i Johanesa Bramsa, preko Petra Iljiča Čajkovskog, Sergeja Rahmanjinova, Sergeja Prokofjeva, Aleksandra Skrjabina, sve do Rodiona Ščedrina i Nikolaja Mednera.
Tokom impresivne koncertne sezone 2023/2024. imao je izuzetno zapažene nastupe sa Simfonijskim orkestrom Tajpeja, Filharmonijom iz Šangaja, Simfonijskim orkestrom iz Hirošime, Simfonijskim orkestrom iz Izraela Rišon Le Cion, Slovačkom filharmonijom, Beogradskom filharmonijom, Orkestrom Kastilje i Leona, Simfonijskim orkestrom Jerusalima i madridskim Orkestrom de la Komunidad.
U prethodnim sezonama, nastupao je sa ansamblima širom planete – Simfonijskim orkestrom iz Montreala, orkestrom Nacionalnog centra za izvođačke umetnosti u Kini, Simfonijskim orkestrom Bi-Bi-Sija, Simfonijskim orkestrom iz Vinipega, Singapurskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom NHK, Orkestrom romanske Švajcarske, Simfonijskim orkestrom iz Kjota, Strazburškom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom iz Antverpa, orkestrom Teatra Marinski, orkestrom Filharmonija, i Filharmonijom iz Sankt Peterburga.
Osim Stanislava Kočanovskog, sa kojim će nastupiti večeras u Kolarčevoj zadužbini, Volodin je imao tu čast da sarađuje i sa drugim svetskim dirigentima – Semjon Biškov i Robert Trevin.
Aleksej Volodin redovno održava resitale u prestižnim svetkim dvoranama poput bečkog Koncerthausa, Palate katalonske muzike u Barseloni, teatra Marinski, Filharmonije u Parizu, Alte Oper u Frankfurtu, i Nacionalnom auditorijumu u Madridu.
Tokom vrlo produktivne sezone 2025/2026. ruski virtuoz na violini će svirati ponovo u bečkom Koncerthausu, Vigmor Holu, Centru Paul Kle, Muzikgebauu, na Muzičkom festivalu u Drezdenu, Sali Maks Jozef u Minhenskoj rezidenciji, Koncerthausu u Blajbahu, Frankfurter Hofu, lisabonskom Muzičkom domu i Nacionalnom teatru u Limi (Peru).
Volodin je postao veoma aktivan kamerni muzičar, tako da je dugi niz godina ostvario vrlo uspešnu saradnju sa mnogim kolegama umetnicima, od Igora Levita, Kler Huangči i Sol Gabetu, preko drugih – Janin Jansen, Julijan Rahlin i Miša Majski, i kvarteti – Kazals, Kremona, Borodin i Modiljani.
Ove sezone Volodin će nastupati sa umetnicima kao što su Ištvan Vardai i Eldbjerg Hemsing za trio resitale i redovno radi sa Olgom Paščenko, Kler Huangči i njegovom suprugom Edit Penja za resitale klavirskog dua.
Volodin je snimio najnoviji album Klavirski koncert br. 4 od Sergeja Prokofjeva za diskografsku kuću Marinski.
Snimio je solo dela Sergeja Rahmanjinova, kao i solo album Roberta Šumana, Morisa Ravela i Aleksandra Skrjabina, dok je njegov raniji album sa delima Frederika Šopena osvojio mnoga priznanja.
Očekuju se mnogi nastupi u najbližoj budućnosti, na Međunarodnom festivalu kamerne muzike Kapošvar, Noći u dvorcu Muet, Leta u Bad Kisingenu, La Rok d’Anteron, Evijan, La fol žurne, Bele noći u Sankt Peterburgu, Međunarodnom festivalu Sv. Magnus, Festivalu Interharmoni i Uskršnjem festivalu u Moskvi.
STANISLAV KOČANOVSKI
Šef-dirigent Filharmonije severnonemačkog radija iz Hanovera od sezone 2024/2025, Stanislav Kočanovski je jedan je od najzanimljivijih umetničkih ličnosti našeg vremena.
Prema oceni stručnih lica iz sveta klasične muzike, ruski dirigent je svoju strast prema muzici podjednako posvetio simfonijskoj muzici i operi, a u obe oblasti proteklih nekoliko godina, postigao zapažene uspehe na međunarodnoj sceni.
Stanislav Kočanovski je započeo obrazovanje u čuvenoj horskoj školi Glinka u Sankt Peterburgu, nakon čega je diplomirao sa počastima na Konzervatorijumu Rimski-Korsakov, gde je studirao horsko dirigovanje, orgulje i operno-simfonijsko dirigovanje.
Kao gostujući dirigent, Kočanovski je nastupao sa uglednim ansamblima i sastavima – Kraljevski Koncerthebau orkestar, Bečki simfonijski orkestar, Izraelska filharmonija, Pariski orkestar, Filharmonija iz Osla, Orkestar nacionalne akademije Santa Ćećilije, japanski NHK simfonijski orkestar, Drezdenska filharmonija, Nacionalni simfonijski orkestar iz Vašingtona, Simfonijski orkestar iz Klivlenda i Londonska filharmonija.
Tokom svoje karijere, dirigovao je i vodećim orkestrima u matičnoj zemlji – Filharmonija iz Sankt Peterburga, Ruski nacionalni orkestar, Nacionalni filharmonijski orkestar Rusije, Moskovska filharmonija i Orkestar Marijinski teatra.
Stanislav Kočanovski ima više od 30 opera u svom repertoaru i nedavno je bio angažovan da diriguje operama po delima Aleksandra Sergejeviča Puškina – Pikova dama i Evgenije Onjegin u Operi u Cirihu, Jolanta P. I. Čajkovskog na festivalu Mađo Muzikale u Firenci i Knez Igor Aleksandra Borodina u Holandskoj nacionalnoj operi u Amsterdamu.
Takođe, dirigent je imao priliku da sarađuje sa značajnim operskim rediteljima i pevačima – Dmitrij Černjakov, Beri Koski, Lise Davidsen, Matijas Gerne, Kristijan Gerhaher, Jevgenij Nikitin, Vladimir Sulimski, Ildar Abdrazakov i Peter Matei.
Od 2017. godine, ruski dirigent redovno nastupa na festivalu Verbije, gde je dirigovao operama u koncertnom izvođenju – Evgenije Onjegin, Rigoleto, Čarobna frula, Ivica i Marica.
Bio je šef-dirigent Državne filharmonije Safonov, a u 2007. godini otpočeo je saradnju sa Mihajlovski teatrom gde je sa samo 25 godina dirigovao više od 60 opera i baleta.
Tokom sezone 2024/2025, pored programa, turneja i snimanja sa Filharmonijom severnonemačkog radija Rundfunk, dirigent Kočanovski će nastaviti redovne saradnje koje ima sa Orkestrom Pariza, Roterdamskom filharmonijom, NDR Elbfilharmoni orkestrom, Danskim nacionalnim simfonijskim orkestrom, Holandskom radijskom filharmonijom, Filharmonijom Monte Karla i Orkestrom Teatra La Feniće.
Dobrodošli na večerašnji koncert Beogradske filharmonije na Kolarcu.
Ivan Makragić
Ivan Makragić je dramaturg, novinar i kreativni autor rođen u Beogradu, snažno vezan za umetnost, kulturu i medije. Njegova raznovrsna karijera obuhvata radio, televiziju, film, pozorište i digitalne platforme. Pisao je za TANJUG i brojne domaće i regionalne medije, a danas radi kao corporate i content writer u kompaniji Zepter International.
Kao autor neguje stil koji spaja stručnost, kulturološku osetljivost i toplinu pripovedanja. Piše o filmu, muzici, pozorištu, televiziji i pop kulturi, stvarajući tekstove koji povezuju znanje, iskustvo i emotivnu dubinu.
