AP – Bob Vejr (Bob Weir) jedan od osnivača legendarne američke grupe Grateful Dead i njen dugogodišnji ritam gitarista i pevač, preminuo je u 78. godini. Vest o smrti potvrđena je u saopštenju objavljenom na njegovom verifikovanom Instagram nalogu. U saopštenju se navodi da je Vejr u julu imao dijagnozu raka i da je „podlegao osnovnim problemima sa plućima“, okružen porodicom i voljenima. Nije precizirano kada ni gde je preminuo.

Samo nekoliko nedelja nakon početka lečenja, tokom prošlog leta, Vejr se vratio na svoju „domaću scenu“ u Golden Gejt parku u San Francisku, gde je nastupio u okviru trodnevne proslave 60 godina karijere. Kako je preneo magazin Rolling Stone, ti koncerti ispostavili su se kao njegovi poslednji javni nastupi uživo.

Mladalački „Bobi“, prepoznatljiv po repu i vedrom izgledu, tokom godina izrastao je u eklektičnog autora čiji su šarm, harizma i široki muzički uticaji pomogli da Grateful Dead dopru do šire publike. Britanski list The Independent opisao ga je kao „verovatno najvećeg, ali i najneobičnijeg ritam gitaristu u istoriji roka“.

Nakon smrti Jerry Garcia 1995. godine, u 53. godini života, Vejr je izgradio zanimljivu, iako često zapostavljenu solo karijeru — najvećim delom sa svojim bendom RatDog — i učestvovao u okupljanjima preživelih članova Grateful Deada u različitim postavama, uključujući i Dead & Company.

Kao „jedini dobar frajer u Deadima“, kako ga je opisao novinar San Francisco Chroniclea Džoel Selvin 2004. godine, Vejr je važio za svojevrsni seks-simbol benda. „Nije mario za to. Naprotiv, delovalo je kao da potajno uživa u potkopavanju tog imidža“, napisao je Selvin. Upravo tom složenošću bavi se i dokumentarni film iz 2014. godine „The Other One: The Long, Strange Trip of Bob Weir“, koji ga predstavlja kao ključnu, često potcenjenu muzičku snagu grupe.

Iako su neki fanovi vezivali bend za psihodelične, šarene simbole epohe, Grateful Dead su bili duboko ukorenjeni u američku tradicionalnu muziku, a zaslužni su i za uvođenje dugih, eksperimentalnih improvizacija u rok. Vejr je pevao strofe u njihovoj prepoznatljivoj boogie himni „Truckin’“, a njegov lični ukus obuhvatao je sve — od Čaka Berija, preko kaubojskih pesama, do R&B-ja i regija. Zahvaljujući neprekidnim turnejama, stalnoj muzičkoj evoluciji i strastvenoj publici, bend (aktivan od 1965. do 1995) nikada nije zavisio od klasičnih hit-singlova.

„Bob je bio onaj divlji“, napisao je novinar Bler Džekson 2012. godine. „Bio je rokenroler, ali i samouvereni, smireni narator u dramatičnim country-rock pesmama o odmetnicima i begunima. Bio je savršen za te priče. Onaj koji bi na kraju koncerta vrištao dok ne ostane bez glasa, gurajući publiku u plesni trans.“

Bob Vejr, rođen kao Robert Hol Parber, rođen je 16. oktobra 1947. godine, a odrastao je kod usvojitelja u Atertonu, u Kaliforniji. U školi se nije posebno isticao, delom i zbog tada nedijagnostikovane disleksije. Sa 16 godina, 1964, upoznao je Garciju i s njim osnovao bend The Warlocks, koji će se ubrzo preimenovati u Grateful Dead. Bio je najmlađi član originalne postave i često su ga zvali „klinac“.

U bend se priključio dok je još bio srednjoškolac, zajedno sa Garcijom, basistom Filom Lešom, orguljašem i pevačem Ronom „Pigpen“ Mekernanom i bubnjarem Bilom Krajtmanom. Leš je u svojoj autobiografiji iz 2005. godine zapisao da su on i Garsija morali da obećaju Bobijevoj majci da će se postarati da ide u školu i da se bezbedno vraća sa svirki. „Ubedili smo je da ćemo se postarati da Bob svakog jutra u osam bude u školi. U San Francisku“, napisao je Leš, koji je preminuo u oktobru 2024. u 84. godini.

Vejr se kasnije uselio u čuvenu zajedničku kuću benda u ulici 710 Ešberi u San Francisku. Debitantski album „The Grateful Dead“ objavljen je u martu 1967. godine. Prema nekim izvorima, Vejr je nakratko izbačen iz benda 1968. zbog navodno nedovoljno razvijenih gitarskih veština, ali se brzo vratio. Do albuma „Workingman’s Dead“ i „American Beauty“ iz 1970. godine, već je bio ključni autor.

Njegov solo album „Ace“ iz 1972. godine praktično je bio album Grateful Deada, sa učešćem ostalih članova, i doneo je neke od njegovih najpoznatijih pesama, uključujući „Cassidy“, „Black-Throated Wind“, „Mexicali Blues“ i „Looks Like Rain“. Mnoge od tih pesama napisao je u saradnji sa školskim prijateljem Džonom Perijem Barlouom, koji je preminuo 2018. godine.

Kao ritam gitarista, Vejr nije svirao samo osnovne akorde, već je koristio kratke rifove, ukrase i figure. „Mnogo toga sam naučio slušajući pijaniste“, rekao je za GQ 2019. godine, pominjući Mekoja Tajnera i njegov rad sa Džonom Koltrejnom. „On je stalno gurao Koltrejna ka nečemu neverovatnom.“

Čak i decenijama posle Garcijine smrti, Vejr je govorio da ga stari prijatelj i dalje „prati“ dok svira. „Mogu da ga čujem kako govori: ‘Nemoj tamo’ ili ‘Idi ovamo’“, rekao je. „Nekad ga poslušam, nekad ne. Ali uvek je tu pitanje: šta bi Džeri mislio o ovom rif-u?“

Godine 2017. Vejr je imenovan za ambasadora dobre volje Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, gde je podržavao borbu protiv siromaštva i klimatskih promena. Sa suprugom Natašom Minter, sa kojom je bio u braku od 1999. godine, imao je dve ćerke.

„Gledajući unazad“, rekao je jednom prilikom, „čini mi se da sam zaista živeo neobičan život.“

MPM WEB

MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.

Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.