Koncert „Jorgovana“ 14. marta u Zappa Barci bio je zbog velikog nevremena sve samo ne običan!
Piše: Ivana Đukić
Nisu najpopularniji pank bend na Balkanu, nemaju ni hitove za šire narodne mase, a ni na koncertu u Zappa Barci nije bilo dupke puno kao kada su dolazili u poslednje vreme slavni „Cockney Rejects“ ili „The Exploited“, ali koncert ćićevačkih „Jorgovana“ sigurno će se dugo pamtiti u Beogradu!
Ne samo što će još dugo u ušima očigledno dobro naštimovanih fanova zujati rifovi hitova poput „Šalteruša“, „Robija“ „Muzika za j….e“ ili „ACAB“, već će se nastup na Zappa Barci pamtiti i po bizarnom prekidu!
Naime, četiri Marka i Miloš imali su, kako su i sami rekli tada publici, još 5-6 pesama do kraja nastupa, kada se na bini pojavio jedan od predstavnika splava rekavši nam da „mirno, bez drame i panike napustimo prostor“, jer se napolju nešto dogodilo.
Zbog jakog nevremena i gotovo uraganskog vetra, a splav je na „25. maju“ na Dorćolu, susedni objekat odvojio se od obale i krenuo je pravo na Zappa Barku!
To smo svi i mogli da vidimo kada smo zaista disciplinovano, ali sa zebnjom u pogledima napustili splav gledajući u susedni kako vrlo neprijatno mic po mic prilazi Barci.
Mnogima su u glavama tada bile tragične scene iz prethodnih godina, kada su mnogi mladi poginuli ili povređeni samo zato što su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Kako je bilo na početku večeri u subotu, 14. marta?
„Muziku poludelih“, predgrupu „Jorgovana“, dugo nismo slušali u Beogradu, ali i po unutrašnjosti smo ih teško lovili. Ali ovih 300 – 400 gostiju Zapa Barke, znalo je tačno zašto dolazi. Uželeli smo se jakog hardkor-pank zvuka. Nema tu zagrevanja – to “preskače čelo, direkt u mozak”, što bi rekao čuveni pokojni dizajner tona Robert Klajn. Nema čekanja, odmah žestoko. Svi na nogama i u punoj pripravnosti za neku šutku.
U publici neko “mešano meso” od ljudi, i ćelavi i kosijaneri, i ćosavi i bradati. A tek cure – od šminke ko s piste da su sišle, do potpuno neprimetnih kreacija, od štikala do martinki. Prosto ne znaš šta da očekuješ.
Predgrupa skoro sat žestoke svirke, ne zna se jesu li jači rifovi ili tekstovi.
I onda s dolaskom „Jorgovana“ na binu kao da se publika nekako promenila. Odjednom nisi znao šta od ljudi možeš da očekuješ. U trenutku planu i pošutiraju se ko besni, a onda zastanu i đuskaju ko za kolce.
Primećeno je i nekoliko pokušaja otpočinjanja kola bukvalno. A onda oslušneš tekstove benda i postane jasno zašto ih zovu “boemski pank”.
Svi poznati boemski, da ne kažemo narodnjački motivi su bili tu: obavezna patetična rima tipa “majko, odvede me k…a, niti pegla, niti zna da kuva”, žene prikazane kao neke okrutne namiguše, muškarci kao paćenici koje su uništile neke proračunate žene.
Publika je malo prepoznavala stare pesme, malo su umešane nove, jer ipak je bila promocija novog albuma, ali lako pamtljivih, pevljivih stvari, pa je brzo prihvaćena novotarija.
Boemština svedena na čudan miks mizoginije, frustriranih muškaraca zbog žena koje ih odbijaju, bilo na šalteru ili u intimnim odnosima, ali i sprdnjama na račun muško – ženskih odnosa.
Prosto ne znaš da li se sprdaju sa opšte društvenim normama, onim što je kao prihvatljivo a njima se gadi ili su sami uvereni u tačnost svojih tekstova. Elem, ženama u publici nije smetalo, iako ih je bilo primetno manje u odnosu na muškarce.
Muzika je pak čist pankeraj, ali od 4 Marka jednog, gitaristu je jako pogodila pesma “…drvlje i kamenje, popi nešto za smirenje” pa kaže: “Tuga, i kamen bi zaplakao”.
A onda se smeje i posveti pesmu svima koji su na robiji. Pa publika opet podivlja. Sve vreme, kao posmatrač reporter, ne znaš šta da očekuješ od publike. Malo te i plaši taj momenat nepoznatih i neočekivanih amplituda.
U momentu sve plane, u drugom samo stane. Onda tako posle nekoliko trenutaka opet, ali nikad ne znaš kojim će to biti redom.
A zatim nastupi ludnica kad pevač, opet Marko kaže:
“Uz ovu pesmu se pije, hebe… neki su se uz nju smuvali”, a onda krene da roka pank uz narodnjačke motive proklete sudbine, žene uklete. Pa nešto “da li je sudbina ili je kletva to što sam često pijan kao letva“…
Tako red patrijarhalne ukorenjenosti, red alkoholizma, pa red računice da su se sprdali, ali priznali da su politički nekorektni. Izgleda ih baš zbog toliko i vole. Toliko da na kraju muzika stane, ruke rade, a iz grla fanova horsko “a kapela” pevanje: “Ti na jednoj ja na drugoj strani, ti u kafiću – ja u kafani, ti u miniću – ja u radnom odelu, ti devojka iz grada – ja odrast’o na selu”.
I onda nagli prekid!
Bend obaveštava publiku da se lepo, polako i bez panike uputi ka izlazu sa splava:
“Susedni splav se otkačio i krenuo ka Zappa Barci. Da ne bismo dočekali sudar u noj, hajde da lepo svi krenemo napolje“.
Koji trenutak su se svi zbunjeno gledali u publici, misleći da je neko zezanje, kao fora da završe koncert, iako su imali bar još 5-6 planiranih pesma na repertoaru.
Ipak, nije fol, nije bio trik, a nije bilo ni bisa. Svi smo brzinom svetlosti izašli, bez frke i stampeda.
Obezbeđenje na vratima je potvrdilo, a kad smo izašli i videli smo susedni splav kako se lagano približava Barci. Preventivno smo se razišli.
Biće ovo materijal za neku novu pank boemštinu – sigurni smo da će uklopiti i tekst i muziku, mora da ostane zabeleženo nesvakidašnje završavanje svirke.
Ivan Makragić je dramaturg, novinar i kreativni autor rođen u Beogradu, snažno vezan za umetnost, kulturu i medije. Njegova raznovrsna karijera obuhvata radio, televiziju, film, pozorište i digitalne platforme. Pisao je za TANJUG i brojne domaće i regionalne medije, a danas radi kao corporate i content writer u kompaniji Zepter International.
Kao autor neguje stil koji spaja stručnost, kulturološku osetljivost i toplinu pripovedanja. Piše o filmu, muzici, pozorištu, televiziji i pop kulturi, stvarajući tekstove koji povezuju znanje, iskustvo i emotivnu dubinu.
