Britanska televizija Channel 4 priprema dokumentarni film o poslednjem stvaralačkom poglavlju Dejvida Bouvija, privremeno nazvan „The Final Act (Poslednji čin)”. Film će, prema pisanju portala Deadline, „prikazati završno kreativno poglavlje jednog od najznačajnijih umetnika savremene muzike“ i uključiti retke intervjue sa ljudima koji su ga poznavali i radili s njim u poslednjim godinama života.
Dejvid Bouvi preminuo je u januaru 2016. godine, u 69. godini, posle osamnaestomesečne borbe sa rakom. Samo dva dana pre smrti objavio je svoj poslednji album Blackstar, koji je postao njegovo umetničko i duhovno oproštajno pismo svetu.
Dokumentarac će, kako navodi Deadline, prikazati i poznate obožavaoce i umetnike koje je Bouvi inspirisao, otkrivajući strategiju iza njegove „umetničke reinkarnacije“ i neiscrpne kreativne energije koja je obeležila njegovu poslednju deceniju.
Režiser filma Džonatan Stijasni (Jonathan Stiasny) rekao je da ga je upravo taj period najviše fascinirao:
„Tradicionalni muzički dokumentarci slave trijumf. Ono što me je u ovoj priči najviše dotaklo jeste činjenica da Bouvijevo poslednje poglavlje nije bilo kraj — bilo je uskrsnuće. Pretvorio je neuspeh u trijumf, tišinu u otkrovenje, a smrt u umetnost.“
Urednica dokumentarnog programa Channel 4, Šaminder Nahal (Shaminder Nahal), dodala je:
„Bouvi je bio jedan od retkih umetnika čija mašta nikada nije izbledela. Film otkriva kako je, suočen s krajem, uspeo da ponovo pomeri granice i stvori nešto zaista transcendentno.“
Film traje 90 minuta i nastao je u produkciji kuće Rogan Productions, koja stoji i iza naslova Freddie Mercury: The Final Act i ABBA: Against the Odds.
„Bowie In Berlin“ – pogled na godine koje su ga ponovo stvorile
Paralelno sa tim, BBC priprema sopstveni dokumentarac pod nazivom „Bowie In Berlin (Bouvi u Berlinu)”, čija je premijera planirana za jesen 2026. godine na BBC Two i BBC iPlayeru. Film će istražiti Bouvijev period između 1976. i 1978. godine, kada se povukao iz reflektora i preselio u Berlin kako bi pobedio zavisnost od kokaina i redefinisao svoj umetnički identitet.
To razdoblje postalo je ključno u njegovom životu, jer je tada nastala čuvena „Berlinska trilogija“ – albumi Low, Heroes i Lodger, koji su zauvek promenili zvuk moderne muzike.
Bowie In Berlin će prikazati arhivske snimke samog umetnika, kao i retke intervjue sa četiri žene koje su imale važnu ulogu u njegovom životu tokom boravka u Berlinu: Kler Šenstoun (Clare Shenstone), Romi Hag (Romy Haag), Sara-Rena Hajn (Sarah-Rena Hine) i Sidni Rom (Sydne Rome). Bouvi ih je smatrao svojim muzama, jer je svaka od njih, na svoj način, oblikovala njegov pogled na umetnost i život.
„Te žene su videle Bouvija onakvim kakvim ga niko drugi nije poznavao,“ navodi se u saopštenju BBC-ja. „Sve su mu dale nešto drugačije, pomažući njegovom ponovnom rađanju u umetnika koji više nije morao da se skriva iza likova, već je mogao da nastupa kao on sam – Dejvid Robert Džouns.“
Dokumentarac izvršno produciraće Luj Teru (Louis Theroux) – čuveni dokumentarista, novinar i autor, koji je o projektu rekao:
„Ovo je posao iz snova. Fransisovi prethodni filmovi o Bouviju su zlatni standard dokumentaraca o muzici. Da sada usmeri svoj pogled na Berlinski period – kroz žene koje su tada oblikovale Bouvija – savršen je spoj teme i autora. Berlin je bio mesto njegovog ponovnog rođenja. Dotakao je dno, ali je tamo pronašao sebe i stvorio neke od svojih najličnijih pesama.“
Nasleđe koje ne prestaje da živi
Najnoviji dokaz da Bouvi i dalje inspiriše umetnike širom sveta jeste David Bowie Centre, otvoren u septembru u okviru londonskog kompleksa V&A East Storehouse.
Centar sadrži više od 90.000 ličnih predmeta – od rukopisa i kostima do instrumenata – koji posetiocima pružaju uvid u njegov kreativni proces i uticaj na popularnu kulturu. Posebne kuracije potpisuju umetnici poput Naila Rodžersa (Nile Rodgers) i benda The Last Dinner Party.
Bouvi je i dalje prisutan – u pesmama, u filmovima i u svesti publike koja u njemu ne vidi samo muzičara, već ogledalo sopstvene hrabrosti da se menja.
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
