Momci su učinili zaista nešto gotovo nemoguće, naporno, iscrpljujuće, vredno, pohvalno, moćno, snažno i hrabro, a pre svega – momački, jer napravili su žurke Vol. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, i stavili su čitav muzički život u nedelju dana.

„Buč Kesidi“, alternativna i istovremeno mainstream elektro rok grupa osvojila je sedam puta Beograd od 13. do 19. aprila i klub Zappa Baza je uglavnom bio pun, prepun ili rasprodat, dovoljno da se oseti izuzetna energija, hemija ili sinergija izvođača i publike.

Luka Racić (gitara, vokal) i Zoran Zarubica (bubanj, vokal), obojica tekstopisci i kompozitori, vole da stalno postavljaju nove standarde, i obožavaju da imaju izazove, iskušenja, da ruše sledeće rekorde.

Originalni, kreativni, beskrajno simpatični, iskusni i profesionalni kao da imaju barem dvostruko više godina i kao da su decenijama u ovom pozivu, Luka i Zoran su osmislili da im ne bude dosadno, već da svako od sedam večeri nosi svoju temu i celinu.

I ovako su osmislili svoje viđenje sveta u čitavoj sedmici, gde su spojili sve radne dane i ceo vikend:
13.04. – Ponedeljak – Disko šljokice veče
14.04. – Utorak – Cvetno veče
15.04. – Seksi sreda
16.04. – Četvrtak – Kaubojsko veče
17.04. – Petak – Crveno karaoke veče
18.04. – Subota – Životinjsko veče
19.04. – Nedelja – Rokenrol veče .

Već prva noć Disko šljokice donelo je sve ono po čemu su koncerti “Buč Kesidija” prepoznatljivi, a to je veoma divlja energija i sjajna dinamika.
Molba ovog dua iz Pančeva bila je da se publika pojavi upravo u – šljokicama.

Osim tema, publiku svako veče je očekivala drugačija set lista, što je bilo posebno zahtevno za trud Luke i Zorana, koji su želeli da realizuju sedam raznolikih koncerata.

Disko šljokice – prvo muzičko veče je obeležila neprestana uzvišena energija, emotivna povezanost sa publikom i euforija koja je trajala skoro puna dva sata, prema nazivu njihovog drugog studijskog albuma “Euforija”, koja nosi ime i njihovog live izdanja.

Premijerno otvaranje ove čudesne i inovativne serije koncerata publika je u velikom broju ispoštovala kada je reč o temi, jer se stvarno pojavila u šljokicama, metalik detaljima, naočarima i veoma atraktivnim, blještavim kombinacijama. Uvek puni elana, nadahnuti, maksimalnmo raspoloženi, Luka i Zoran su se svima zahvalili na trudu i energiji, i poručili su svojim iskrenim i vermin fanovima, mada ruku na srce, više obožavateljkama, koliko im iskreno znači to što publika aktivno učestvuje u svakoj tematskoj večeri i postaje deo vrlo posebne atmosfere, važna je razmena emocija, interakcija.

Osnovani 2013. godine u Pančevu, odakle su članovi grupe, prvi album objavili su 2016. i do sada imaju pristojnu diskografiju – tri studijska i dva live izdanja, uz jedan EP (mini album):

Studijski albumi

•Posesivno-ospulsivni hospul (2016)

•Euforija (2019)

•Moderne veze (2025)

EP izdanja

•Španska serija (2016)

Albumi uživo

•Euforija uživo (2021)

•Uživo sa stadiona Tašmajdan (2023)

“Buč Kesidi” se potrudio maksimalno da unapred kreira set liste za svih sedam koncerata, što je izuzetno zahtevno i kompleksno, da ništa ne ide slučajno.
Ipak, istina, u trenucima inspiracije, momci su tokom koncerta menjali redosled pesama, odnosno osluškivali su snažan puls publike i tako se prilagođavao željama svojih fanova – oba pola.

Ta verna i divna publika, istina većim delom ženska, burno je reagovala uz vrisak i nagrađivala je bend euforičnim vriskovima, taman u skladu sa nazivom njihovog do sada najuspešnijeg albuma „Euforija“.

Momci vole da se šale sa publikom, možda je malo više za komunikaciju i obraćanje zadužen Zoran Zarubica, dok je Luka Racić primetno suzdržan, što nije neka mana, samo se primećuje.

„Hajde da vidim možete li da nam kažete kako nam se tačno zove prvi album?“, simpatično je Zoran pitao fanove, jer, istina, malo se teže izgovara prvo studijsko izdanje – „Posesivno-ospulsivni hospul“ (2016), koji nas uvodi u alternativni okvir, da bi onda sa drugim albumom „Euforija“ sa raznim hitovima ušli u novi svet – glavne struje, mainstream priča.

  Posebno oduševljenje je nastalo kada su momci sa bine sišli u publiku da bi se pozdravili i fotografisali sa fanovima, koji su strpljivo čekali u redu.

Prvo veče je jasno pokazalo da su Buč Kesidi ovaj ambiciozni poduhvat započeli u velikom stilu i da će Zappa Baza cele nedelje biti mesto najbolje zabave u gradu, kroz sedam činova, sedam poglavlja, sedam posebnih muzičkih priča ili pripovedanja.

Na bini iza sebe Luka i Zoran imaju crvenu zavesu, koja može da simbolizuje teatar, i njihovi koncerti i jesu neki vid muzičke pozorišne predstave, gotovo mjuzikla, svakako više od nastupa, više od svirke.

Gledajući više njihovih koncerata u Domu omladine Beograda (dva krajem decembra 2019. i jedan u aprilu 2025. na promociji trećeg studijskog albuma „Moderne veze“), ili na otvorenom – Plato kod spomenika Pobednk na Kalemegdanu, Stadion Tašmajdan, prestonicu Srbije su osvajali postepeno i uvek na zadivljujući scenski način, nikada se nisu zadovoljili da to bude standardna svirka koju će odraditi i otići kući ne razmišljajući o toj večeri.
Na samom početku karijere prvi objavi prvog albuma (2016) imali su zapažene nastupe i u Univerzitetu za obrazovanje i kulturu Božidarac i bivšem Mixeru (Mikser House).

Uvek Luka & Zoran daju sve od sebe, imaju ekskluzivne ekstravangardne kostime, pružaju taj vizuelni užitak, kostimografiju, scenografiju, pomalo nekada i koreografiju, što nije ni čudo, jer je Zoran Zarubica po obrazovanju pozorišni reditelj sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) kod uvaženog profesora, reditelja Egona Savina.

“Kako ste? Kako vam je sa nama? Da li se zabavljate?”, četo je umeo Zarubica da proverava puls publike, da vidi je li sve u redu, ipak je ovo maraton od sedam muzičkih komada, u sedam dana, i trebalo bi da svako veče bude vrhunsko, što je izuzetno zahtevno i kompleksno.


Jedno veče su pozdravili svoju braću u publici i nazivali su ih da su lepi i zgodni momci, svetlo su bacili na njih da ih publika bolje vidi, tako da je i ta lična nota Luke i Zorana bila u prvom planu.  

Dva talentovana momka Luka Racić – vokal, gitara i Zoran Zarubica – vokal, bubanj, udaraljke, nisu od početka bili duo, već trio, kada im je treći član Alen Duš – bas gitara, prateći vokal bio četiri godine (2013—2017).  Ipak, kao duo funkcionišu sada perfektno.

Iako možda nekima deluje kamerno, intimno, svedeno, sa samo dva člana „posade“, njih dvojica prave prilično značajan i veliki događaj, da je doživljaj publike uvek uzvišen i sjajan.

Kako uspešno kombinuju taj retro stil, koncept spajanja rokenrola, pop i rok muzike, i još su duo, onda se prisećamo britanske atrakcije i senzacije Pet Shop Boys, ali se možemo nadovezati i na druge reference, pravac brit pop svakako – Pulp, Blur, Oasis, The Muse, The Kaiser Chiefs, Franz Ferdinand, opet vraća nas u prošlost i sadašnjost, bivše Jugoslavije i današnjeg trenutka kada i dalje stvaraju – Depeche Mode, The Cure, Bryan Ferry – Roxy Music.
Opet, osećaju se inspiracije od imena – David Bowie, Duran Duran, Joy Division, The Clash, Spandau Ballet, dok od jugoslovenske kolekcije, možemo se nadovezati na legat tipa „Videosex“, „Denis i Denis“.

Elektro estetika danas hara po regionu, prevashodno u Hrvatskoj – „Nipplepeople“, „Jinx“, „Detour“, mada„Buč Kesidi“ se stavlja u istu ravan sa slovenačkim rok bendom „Joker Out“, koji su osvajali Beograd i Srbiju više puta vrlo efektno, zapaženo, nezaboravno i uspešno, i ove godine ih očekujemo u avgustu, na sceni Open Air Cornera Luke Beograd.

Postoji tu u DNK stvaralaštvu „Buč Kesidija“ pravi koktel žanrova – glam rock, electro rock, alternative rock, dance disco, sve u jednoj celini, vrlo umešno, vešto, strastveno, blisko sa publikom.

Set lista za svih sedam koncerata obuhvata njihov čitav opus, dakle 30-ak pesama sa tri albuma, tako da su mogli lepo da se igraju i da kombinuju sve kako im je bilo na duši i izboru.
Odličan efektan početak je bio za pravi materpiece od rokenrol pesme„Idemo do hodnika“ (omiljena numera potpisniku ovih redova, koji je često pušta na „repeat“).

Naime, elektro instrumental je pušten, i traje, traje li traje, i pesma ne počinje, jer Luka i Zoran nisu uopšte na bini, malo su se povukli iza kulisa da predahnu, jer ta retko izvanredna kompozicija se nalazi na sredini koncerta.
Međutim, dešava se neviđena čarolija: publika na ritam početnih nota kreće uglas da peva kompletne reči pesme, sve vreme se stvara talas oduševljenja, kao da muzičari i ne moraju da se pojave. 😊

Naravno, posle refrena koji je publika sama otpevala uz sreću i uživanje, eto pojavljuje se prvo Luka sa gitarom i raspali divnu pesmu, njene emotivne feči, i publika je u transu i dalje, nema kud, samo euforija, nirvana, zadovoljstvo, hedonizam, maksimum prepuštanja.

Retko moćnu pesmu uvek sjajno začini Zoran Zarubica kada sedne za bubanj i razbije sa puno ljubavi i strasti. Mnogo je bolja verzija pesme live iz dugometražnog filma „Euforija uživo“ (2021), koji je video skoro čitav region kao vrsta bioskopske turneje (Beograd, Zagreb, Sarajevo, Ljubljana).

IDEMO DO HODNIKA

„Ako probaš da mi priđeš i kažeš da nema ničeg između nas
Prošli vikend nisam bio sto posto, sada znam da mi se dopadaš
Kada krene da nas izdaje hrabrost, vraćamo se drugima
Sedam dana da zaboravim sve i onda ponovo da pokušam

Ako probaš da mi priđeš i kažeš da nema ničeg između nas
Pitaćemo dečka koji stoji sa tobom šta tačno posle planira
Ako nećeš da te vide da si pričala sa mnom, hajde idemo do hodnika
Samo sam hteo da ti nasamo kažem da hladnoća nije iskrena

I da ti trebam samo ja
Da ti on nije potreban
Znam, izvini, ja sam kriv
Da li mogu da te poljubim“.


Ponekad vole da u svoje pesme, i same naslove, ubace dane u sedmici, ako može vikend – „Subota“ i „Nedelja ujutru“, koje oduševljavaju auditorijum mladih, lepih ljudi, koji i pored velike konkurencije u vidu muzičkih događaja u gradu, za sedam dana, biraju da se provedu u uz „Buč Kesidi“.
Posebno su ove dve pesme bile izvanredne da se čuju uživo za vikend, tada zvuče divno „Subota“ i „Nedelja ujutru“, taman da se ovaj drugi naslov i zavrti u smislu finala sedmodnevnih koncerata.

Buč Kesidi su završili koncertni maraton od sedam uzastopnih tematskih večeri u Zappa Bazi i zaokružili ga upravo onako kako se od njih očekuje: pun klub, glasno pevanje i osećaj da se svako veče događa nešto što se neće nikada ponoviti.

Svaki nastup imao je drugu originalnu i zanimljivu temu te i malo drugačiju set listu, pažljivo osmišljen repertoar da iznenadi i one koji su došli više puta, a bilo je naravno i takvih obožavalaca, iz duše, iz srca, koji uživaju u svakom susretu sa bendom.

 Poseban šarm ovom nesvakidašnjem poduhvatu dala je publika, koja je poštovala zadati dress code za svako tematsko veče, pretvarajući Zappa Bazu u prostor koji se iz noći u noć menjao.

Za vreme svih sedam čarobnih večeri kroz klub je prošlo više od3.500 ljudi, čime je bend potvrdio da je odanost fanova zaslužena i uzvraćena, nema ništa lepše od obostrane ljubavi.

Luka i Zoran su predstavili svoja osećanja da uvek postoji „Euforija“, da devojka može nekad biti i„Nebitna“, iako je valjda„Draga?“, mada obojica preziru „Laž“, i priznaju – „Ne umem da pričam sa tobom“, strpljivi su –„Čekam te“, pitaju se– „Šta da radim sa tobom?“, dok „Tone grad“, i znaju da „Kasno je“, i kada je veoma„TIHO“, ili traje „Uragan“, mada umeju i da viču – „Stani!! Stani!!!“.

Tekstovi i naslovi umeju da im budu veoma melanholični, kao da ljubav gubi u ovom surovom svetu, ili se možda ljubav bori, i postoji, ali ljubavnici nisu ostvareni, te je seta uvek prisutna i snažna u lirici: tako nude„Moderne veze“, što pesma što album– „Tužne ljubavi“, „Posle plakanja“, „Ako je ovo kraj“, „I dalje ti nedostaje“, „Curimo po asfaltu“, „Suze u očima“, prizvuk očaja i tuge –„Kamikaze“, „Trebaš mi“, mada postoji i bodrenje, podrška da se ide dalje– „Skupi snagu“, možda i „Pusti da gori“.  Najviše su opušteni kada im je u blizini„Kafe aparat“, po mogućstvu tačno u„Pola pet“.

TIHO

„Tiho budi se strast
Tiho, prija nam mrak
Tiho, dok grizem ti vrat
Tiho gubimo dah

Prazno je u gradu i svetla se polako gase
Ako nećeš kući, možda možemo do mene?

Tiho, blizu je kraj
Tiho kipti iz nas
Samo tiho, probudićeš stan
Niko ne zna za nas

Prazno je u gradu i svetla se polako gase
Ako nećeš kući, možda možemo do mene?

Niko ne zna za nas
Tiho gubimo dah
Tiho, prija nam mrak
Tiho, blizu je kraj

Oh-oh-oh
Oh-oh
Oh-oh-oh
Oh-oh-oh“.

EUFORIJA

„I gužva, vrućina, dva džina, nema vazduha od dima
Galama i brzina, sve se okreće od vina
A fali nam blizina, sve je sporo dok sam s tobom
Mi smo dobro, svi smo dobro, svi smo dobro

[Strofa 1]
Sveža krv curi sa ulice (Svi smo tu)
U parkove, u klubove (Svi smo tu)
Euforija se prikrada uz spremanje (Svi smo tu)
U gradu iznad kojeg stoji pitanje
Kako kada ulice su prepune
Nikad nije bio više usamljen?

[Pred-Refren]
Koliko ti treba vremena da shvatiš da si očajna?
Stojiš sama ispred smrznuta i čekaš ga, a nema ga
Ako malo bolje pogledaš i vidiš sjaj u očima
To se samo svetlo stroboskopa rasipa i odbija od sočiva

[Refren]
I gužva, vrućina, dva džina, nema vazduha od dima
Galama i brzina, sve se okreće od vina
A fali nam blizina, sve je sporo dok sam s tobom
Mi smo dobro, svi smo dobro, svi smo dobro

[Strofa 2]
Ukus krvi još u ustima (Svi smo tu)
Glad je prejaka za samo jedan dan (Svi smo tu)
Kratki izleti sa strancima (Svi smo tu)
Nisu zamena, samo stanica
Poluagresivni poljubac i prolazi u zgradama
Ne budiš se tamo gde si zaspala, već tamo gde si nestala

[Pred-Refren]
Koliko ti treba vremena da shvatiš da si očajna?
Koliko ti treba vikenda da shvatiš da nema izlaza?
Koliko ti treba subota da shvatiš da si ostala sama?
Koliko je prošlo petkova i praviš se da ništa nisi shvatila?

[Refren]
I gužva, vrućina, dva džina, nema vazduha od dima
Galama i brzina, sve se okreće od vina
A fali nam blizina, sve je sporo dok sam s tobom
Mi smo dobro, svi smo dobro, svi smo dobro“.

KAFE APARAT

„Mislio sam da sam te video kod kafe-aparata
Ti si čekala svoj produženi nes kapućino
Ja sam čekao kod vrata

Nekog drugog, nije bitno, da mi služi kao maska
Dok te gledam kako stojiš, brojiš trideset dinara, znam
Da niko ne vidi tvoj osmeh kako mogu da ga vidim ja

A svidela si mi se kao statička i dinamička slika
Bilo je vrlo kasno kad sam hteo da pitam
Koje je vreme polaska tvog autobusa?

I nisam upao u ritam, i rešio sam
Od sada te gledam samo zatvorenim očima

I ovi hodnici su magla i za čula i za razum
Ja te zovem Arijadna, ti si ipak Minotaur
Nikad nisi bila deo prvog nacrta u planu zgrade
Koja bi i srce stavila u glavu, ali

Mislio sam da sam te video kod kafe-aparata
Ti si čekala svoj kratki kafe-late makijato
Ja sam čekao kod vrata
Nekog

I ti si opet stigla kasno, sudbina je opet spora
Ja sam legao na patos, radim samo to što moram jer znam
Da nikad u životu
Neću naći snage da..“.

Za kraj koncerata obično ostavljaju svoje snažne, možda i najjače adute u karijeri, gde se i dalje pitaju i analiziraju kako „Nema ljubavi u klubu“ i da „Đuskanje ne pomaže“.

Oduševljenje za izvođenje ovih hit pesama ne može se rečima dočarati ni opisati, jer vas neminovno navodi da plešete i oslobodite se u potpunosti, otkačite se na poseban način i vratite se u detinjstvo, neke emocije koje vas sećaju na disko i dens večeri, sa disko kuglom na plafonu, i samim tim se osećate katarzično i na nekoj višoj dimenziji.

“Ovih nedelju dana za nas je bilo zaista divno i emotivno. Posebno je lepo videti i upoznati predivnu publiku iz dana u dan, a primetili smo da su neki bili sa nama iz večeri u veče.  Mnogo nam znači i za nas je veliki pokazatelj da naša muzika dopire do ljudi zbog pesama i iskrenosti”, izjavili su zvanično Luka Racić i Zoran Zarubica.

“Koncerti su mesto gde te pesme najbolje žive, a ljudi su  nam dali snagu da iz dana u dan nastavimo još jače. Sedmodnevno horsko pevanje će nam ostati u urezano u sećanje, deftinitivno! Nadamo se da ćemo se uskoro vratiti i napraviti najveći spektakularan koncert u Beogradu, možda i najveći u karijeri, a do tada selimo sve ovo u Novi Sad i Niš”, poručili su Luka i Zoran posle trijumfa u Zappa Bazi.

Iako je bend ulazio u svako veče sa jasnim planom, set lista se menjala u hodu, a na repertoaru su se često nalazile i numere koje nekada nisu bile predviđene za to veče. Bliskost sa publikom i spremnost Luke i Zorana da izađu u susret željama iz prvih redova pretvarala je svaki koncert u zajedničku, neponovljivu priču.

Od disko sjaja i cvetnih detalja, preko kaubojskih šešira i crvenih odevnih kombinacija, do životinjskih motiva i rokenrol završnice, publika je dobijala jasne okvire, ali nikad isti doživljaj.
U Zappa Bazi je svako veče vladala drugačija atmosfera, a Luka i Zoran su konstantno držali tempo. U tim trenucima se najbolje videlo zašto je ovaj maraton poseban. Energija se nije merila samo jačinom aplauza, već i horskim pevanjem.

Beogradska publika je dobila sedam različitih koncerata, jasno pokazala da se bend svakom koncertu posvetio kao da je jedan jedini ne samo ovog meseca, nego cele godine.
Upravo zato predstojeći koncerti u Novom Sadu i Nišu nose isti potencijal, samo u novom okruženju.

Buč Kesidi stiže u Novi Sad na tri uzastopna koncerta 8, 9. i 10. maja u klubu K9 Station. Ako je Zappa Baza pokazala da se set lista menja iz večeri u veče, a da publika svojim željama može da promeni tok nastupa, onda je veoma jasno šta očekuje Novosađane.

Koncertna euforija se potom seli na jug. U Nišu su zakazani koncerti 22, 23. i 24. maja, u klubu Istina mašina, pa će i Nišlije dobiti šansu da uživaju u nastupima jednog od najboljih mladih bendova regiona.

Naravno, neće Luki i Zoranu biti ovo prvi put da osvajaju Niš i Novi Sad, ali prvi put u tom trilingu (asova), premijerno kao triptih večeri jedno za drugim, bez predaha, bez pauziranja, bez zabušavanja.

ĐUSKANJE NE POMAŽE

„Kada đuskanje ne pomaže
Od jednog do drugog ideš ali te dosađuje
Kad si besmisleno lepa momci često ti se nude
Al’ nećeš njih, hoćeš nekog ko ne želi s tobom da bude
Pikirala si lika, sada svašta bi sa njim
Al’ devojka mu igra pored šta ćemo sa tim?

Na patosu WC-a kliziš u okean
Kolena u rebra, grč umesto tela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako

Napokon je sam, sedi zakucan za šank
Da l’ je pijan, polupijan ili umoran?
Zato spremi se, pokreni se, suvo ti je grlo
Super spika, rokni vinjak, šapni mi na uvo

Na patosu WC-a kliziš u okean
Kolena u rebra, grč umesto tela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako

Na patosu WC-a kliziš u okean
Kolena u rebra, grč umesto tela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako

Ruka na njemu, ruka na tebi i
Suptilni poziv dok ekser te vozi
I ruka na nozi, i ruka u kosi i
Gužva vas pali, ali u stvari
Samo on se zabavlja

Na patosu WC-a klečiš on te gleda
Radiš sve što treba
Tako si i htela
Tako si i htela
Tako si i htela
Tako si i htela
Tako si

Na patosu WC-a kliziš u okean
Kolena u rebra, grč umesto tela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako

Na patosu WC-a klečiš on te gleda
Radiš sve što treba
Tako si i htela
Tako si i htela
Tako si i htela
Tako si i htela
Tako si

Na patosu WC-a kliziš u okean
Kolena u rebra, grč umesto tela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako smela
Nisi tako“.

NEMA LJUBAVI U KLUBU

„Počinje kao još jedan dan koji prelazi u noć
Nakon koje ćeš ostati sam
Počinje kao još jedan dan koji prelazi u noć
Nakon koje ćeš ostati sam
Sam
I ti vrlo dobro znaš, mi svi vrlo dobro znamo
Džaba sebi ponavljaš, ona neće biti tamo

Ona neće biti tamo, ona neće biti tamo
Ona neće biti tamo, ona neće biti tamo
Tamo su samo laseri, ljubomora
Muzika koja nikoga ne zanima
Svaka suptilna ideja je umrla
Mada dugo si se držao, vreme je da shvatiš da

Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, nema ljubavi
Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, ljubav je na ulici
Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, nema ljubavi
Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, ljubav je na ulici

Jer ona boli, nije laka kao bitovi
Koji imaju za cilj da ti zamagle vid
I ti misliš da se tako živi, ali ti
U stvari hoćeš da zaboraviš da si živ
I ti misliš da se mrdaš tamo, ali si
Zaglavljen u blatu nesigurnosti
I vikend je samo radni dan
Kada radiš bilo šta da ne bi bio sam
Sam

Ona neće biti tamo, ona neće biti tamo
Znam da izgleda ko ona, ali je za nju još uvek rano
Ona ne zna da je dobra, ona mora sve da proba
Sad joj ništa nije jasno, zašto je sve opet prazno
Gde su ljudi, gde je droga
Gde je klub, a gde je soba
Gde je krevet? Gde je voda
Gde si ti i ko je ovaj lik

Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, nema ljubavi
Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, ljubav je na ulici
Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, nema ljubavi
Nema ljubavi u klubu, nema ljubavi u klubu, nema ljubavi na ulici“ .

Ime benda, svi znamo, od antologijskog vestern filma, holivudskog hita „Buč Kesidi i Sandens Kid“ (1969) Džordža Roj Hila, gde su briljirali Paul Newman i Robert Redford (nažalost obojica pokojni), ali su naziv grupe baziral i po istinitom pljačkašu, razbojniku Buč Kesidiju.


Intimni koncerti su posebna vrsta zadovoljstva i zavodljive energije, iako su elektro rokenrol momci već navikli na velike bine– Main Stage na Arsenal festu u Kragujevcu (Knežev arsenal), Main Stage na Exitu (Petrovaradinska tvrđava) u Novom Sadu, Arena Zagreb.

Mladići pune velike sale, hale, bine, arene, samo im se nižu rasprodati koncerti po regionu bivše Jugoslavije – Hrvatska (Zagreb), Severna Makedonija (Skoplje), Bosna i Hercegovina (Sarajevo), svuda ostavljaju pečat i traga gde god: na festivalu i muzičkoj konferenciji MENT u Ljubljani (Slovenija) i na ESNS – Eurosonic Noorderslag u Holandiji, na Letnjoj pozornici u Vrnjačkoj Banji na Lovefest-u, u Tjentištu na OK Festu, osvajaju uvek regiju –Sarajevo, Split, Skoplje, Podgorica.

Kada su u Hrvatskojnapravili trijumf sa serijom rasprodatih koncerata u dvorištu Akademije likovnih umetnosti u Zagrebu, rodila im se ideja da sličnu stvar ponove u Beogradu.

Kako nisu često svirali u glavnom gradu Srbije, na ovaj način su želeli da žestoko nadoknade sve što su propustili, i da prvi put izađu na binu Zappa Baze, i osvoje je sedam puta, što su i uspeli!

Dragi momci, dobrodošli ste uvek da nam priredite koncerte, samo napred!

Svaka čast na maratonu, sedam koncerata, gotovo 14 sati programa!

Srećno dalje u Novom Sadu i Nišu, sa po tri nastupa, da ponovo oduševljavate fanove!



Ivan Makragić