Tim Frid i dalje pamti najgore ujede zmija — i pamti ih kroz vrisku.
Prvi je bio egipatska kobra. Drugi, samo sat kasnije, monokl-kobra. Obe zmije ujede su se desile u njegovoj kući u Viskonsinu. Obe su bile izuzetno otrovne. I nijedan ujed nije bio slučajan.
Frid je kobrama dozvolio da ga ujede namerno — a danas ima ukupno 202 zabeležena ujeda. “Uvek peče i uvek, uvek boli”, kaže. Nakon ta dva uzastopna ujeda kobri, morali su da ga transportuju helikopterom do bolnice, gde je proveo četiri dana u komi. “Da li je bila greška? Da. Da li je bilo glupo? Da”, priznaje. Ali sve radi zbog nauke. Skoro dvadeset godina on se “samoimunizovao” protiv otrova nekih od najopasnijih zmija na svetu. Proces je podrazumevao muženje otrova, pa zatim ubrizgavanje najpre sitnih, a onda sve većih doza u sopstveno telo.
Jacob Glanvil, predsednik i direktor biotehnološke kompanije Centivax, poredi to sa filmom Princeza nevesta. U tom filmu, Vesli godinama gradi otpornost na izmišljeni otrov tako što se postepeno izlaže malim, pa sve većim količinama. Upravo tako je radio i Frid, objašnjava Glanvil. Godinama je metodično ubrizgavao sve jače doze otrova, postepeno gradeći imunitet na više od deset smrtonosnih vrsta — među njima koralnu zmiju, crnu mambu i zvečarku. Tek tada bi dozvoljavao zmijama da ga ujede. Bez tog dugog procesa, “većina tih zmija bi ga ubila”, kaže Glanvil, piše sciencenews.org
Ali Frid je preživljavao. Razlog je u tome što danas u njegovoj krvi kruži možda jedinstvena zbirka antitela sposobnih da neutrališu različite toksine — nešto što bi jednog dana moglo da pomogne i ljudima koje zmija ujede slučajno.
Glanvil, koji već radi na univerzalnoj vakcini protiv gripa, razmišljao je u kojim bi još situacijama široka otpornost bila korisna. Ujedi zmija odmah su se nametnuli. Svake godine, otrovne zmije usmrte oko 140.000 ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Više od 600 vrsta širom sveta proizvodi različite otrove, a kreiranje protivotrova za svaku posebno zahteva vreme i novac. Glanvil je želeo jedan jedinstveni protivotrov koji bi mogao da neutrališe toksine više vrsta. A Frid, čovek koji je preživeo toliko različitih ujeda, mogao je da bude ključ.
Kontaktirao ga je nakon što je pročitao o njemu u medijima. “Rekao sam mu: ‘Ovo će možda zvučati čudno, ali voleo bih da dobijem malo tvoje krvi.’” Frid mu je odgovorio: “Već dugo čekam taj poziv.” Ranije je učestvovao u manjim studijama, ali mnoge od njih nikada nisu objavljene, a drugi projekti nisu odmakli daleko. Glanvilov jeste.
Iz male količine Friedove krvi, Glanvil i tim razvili su koktel protivotrova koji umiruje efekte određenih otrova. Kombinacija samo dva Friedova antitela, uz lek koji blokira toksine — varespladib — potpuno je zaštitila miševe od inače smrtonosne doze otrova 13 različitih vrsta zmija, a delimično ih zaštitila i od otrova još šest vrsta, piše u radu objavljenom 2. maja u Cellu.
“Verovatno je ovo najbolja kombinacija koja je do sada objavljena”, kaže Andreas Laustsen-Kiel, biotehnolog sa Tehničkog univerziteta u Danskoj, koji nije učestvovao u istraživanju. Ovaj rad deo je šireg talasa novih pokušaja da se stvore bolji, efikasniji protivotrovi. Neki naučnici pretražuju milijarde sintetičkih antitela, drugi koriste veštačku inteligenciju da osmisle nova proteinska rešenja, a treći testiraju stare lekove u novoj ulozi.
Ipak, sve to ne znači da je Glanvilov koktel spreman za upotrebu. “Ovo je eksperimentalni protivotrov”, kaže Laustsen-Kiel. “Dokaz koncepta.”
U otrovima zmija nalazi se oko deset glavnih porodica toksina, ciljnih za protivotrove. Novi koktel napada tri. To je dovoljno da istraživači pređu na narednu fazu: saradnju s veterinarskim timovima u Australiji, gde bi se možda ovaj protivotrov testirao na psima koji su pretrpeli ujede zmija.
A potraga se može nastaviti, kaže Glanvil — u Friedeovoj krvi postoji još milijarde antitela koja bi mogla biti korisna. Frid je prestao sa samoubodima i ujedima 2018. godine (nakon 202 ujeda i 654 samoinjekcije). Danas je zdrav 57-godišnjak, sa redovnim proverama jetre i bubrega koje pokazuju da ga višegodišnje izlaganje otrovima nije trajno oštetilo.
“Tim je uradio nešto izuzetno, nešto što bi moglo da promeni medicinu”, kaže Glanvil. Ali dodaje — niko to više ne treba da ponavlja. “Aktivno odvraćamo ljude od toga. Više niko ne mora to da radi.”
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
