Velika dvorana Kolarčeve zadužbine večeras, u petak, 12. juna od 20:00h će biti domaćin poslednjeg koncerta na zatvaranju sezone Beogradske filharmonije i na sceni će im gostovati češki violinista Jan Mraček i ruski dirigent Danijel Rajskin.

BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Dirigent:

Danijel Rajskin

Solista:

Jan Mraček, violina

Petak, 12. jun, 20:00h

Kolarčeva zadužbina – Velika dvorana

Program koncerta:

L. Janaček: Laški plesovi, odlomci

A. Dvoržak: Koncert za violinu i orkestar

J. Brams (aranžman – A. Šenberg): Klavirski kvartet

Jedno od prvih zrelih ostvarenja kompozitora Leoša Janačeka je karakterna koncertna svita Laške igre ili Laški plesovi, odlomci, što je inspirisano narodnim melodijama koje je autor zabeležio u češkoj oblasti Moravska.

Stilski se nadovezuje u programu delo Koncert za violinu i orkestar Antonjina Dvoržaka, pisano u duhu češke narodne muzike.

Ansambl Beogradske filharmonije vodi odomaćeni dirigent kod nas Danijel Rajskin, dok sa orkestrom prvi put nastupa Jan Mraček, uspešni solista, virtuoz na violini i koncertmajstor Češke filharmonije, koga svetska kritika upoređuje sa slavnim imenima kao što su Icak Perlman i Džošua Bel.

 Bramsov op. 25 je u početku stvaran kao gudački kvartet, da bi onda dobio oblik sonate za dva klavira. Remek-delo kamerne muzike Klavirski kvartet postao je tek onda kada je Johanes Brams spojio ove dve koncepcije – i gudačkom triju dodao klavir.

Više od pola veka kasnije, Arnold Šenberg je Bramsovu partituru pretvorio u veoma atraktivan aranžman za simfonijski orkestar. Strastveni Rondo alla zingarese, kao poslednji stav ovog simfonijskog ringišpila u isto vreme predstavlja finalni snažni crescendo ove koncertne sezone 2025/2026.

Analizu samog programa koncerta napisala je detaljno mr Asja Radonjić, čije delove prenosimo u redovima pred vama.

Češki kompozitor Leoš Janaček (1854–1928) počeo je da se bavi stvaralačkim radom u srednjim godinama. Zbog toga je njegovo delo sve do 1916. godine bilo prepoznato pretežno u lokalnim okvirima, u okolini Brna u kojem je osnovao muzičku školu. U kariejri je ostavio značajna dela u oblasti operske i simfonijske muzike.

Janaček je sakupljao muziku iz češke provincije Moravske, tako što je izučavao i pratio veliko interesovanje kompozitora druge polovine 19. veka za nacionalni muzički idiom.

Na taj način je nastalo i jedno od prvih kompozitorovih zrelih dela, svita Laške igre, na programu večeras u Kolarcu, koje je počeo da komponuje 1888. godine. Nakon prvog izvođenja godinu dana kasnije, kompoziciju je revidirao 1925., a svita je štampana 1928. godine, malo pre njegove smrti.

Dok je beležio narodne melodije, Janaček je vodio računa o govornoj intonaciji u muzici i prirodnim melodijskim formama, i na kraju je rezultat –  česte promene tonaliteta koje karakterišu kompoziciju. 

Svita Laške igre sastoji se iz šest igara različitog karaktera, inspirisanih folklornim temama, i ove večeri na Kolarcu sa Beogradskom filharmonijom u odlomcima odabrane su tri igre.

Delo Koncert za violinu i orkestar u a-molu op. 53 Antonjina Dvoržaka (1841-1904) nastao je 1879. godine. Inspiraciju za pisanje ovog dela kompozitor je dobio nakon što je godinu dana ranije upoznao violinistu Jozefa Joakima i koncert je napisao u želji da ga posveti ovom velikom umetniku. Ipak, i pored uzajamnog dogovora o porudžbini, kada je 1879. godine Dvoržak završio pisanje dela, violinista Joakim je postao veoma skeptičan – imao je mnoge primedbe na njegovu strukturu i muzički jezik i, iako sve te lritike nikada nije otvoreno izneo, koncert nikada nije javno izveo.

Delo je premijerno izvedeno tek pet godina kasnije 1883. godine u Pragu, a solista František Ondžiček ga je prvi put predstavio i publici u Beču i Londonu.

BEOGRADSKA FILHARMONIJA Foto Marko Đoković

Kompozitor Arnold Šenberg (1874-1951) je započeo stvaralačku karijeru muzičkog autora u poznom romantizmu, mada je veoma brzo prekinuo veze sa tonalnošću i zaoštrio muzički jezik, da bi se pred kraj života vratio svojim počecima. Umetnik je lično bio zadivljen Bramsovim stvaralaštvom koje se tumači kao veoma konzervativno. Studiozni rad na proučavanju opusa drugih autora doprineo je da prodre u suštinu njihove muzike, a korak dalje u tom pravcu bila je aranžiranje dela od kolega.

Tako je između maja i septembra 1937. godine Šenberg realizovao orkestarski aranžman Klavirskog kvarteta u ge-molu Johanesa Bramsa.

Ovaj aranžman prvi je promovisao i izveo nemački dirigent i kompozitor Oto Klemperer, koji je baš kao i Šenberg pobegao iz nacističke Nemačke i došao u SAD tridesetih godina prošlog veka.

U pismu jednom muzičkom kritičaru, Šenberg je istakao tri veoma kratka i jasna razloga zbog kojih se odlučio da radi aranžman na ovom delu:

1. Dopada mi se ovo delo.

2. Ono se retko izvodi.

3. Uvek se loše izvodi. 

Šenbergov cilj bio je da dokaže da je Brams – akademista i klasičar, zapravo bio inovator naprednih ideja, zaslužan za njegov stil, podjednako kao i Rihard Vagner, Ludvig van Betoven i Volfgang Amadeus Mocart. Vernost prema umetnosti svog uzora iskazana je u činjenici da ni jedna nota Bramsove muzike nije promenjena.

Međutim, svu svoju slobodu, Šenberg je pokazao u domenu orkestracije koju je prilagodio stilu Bramsovih simfonijskih dela, čime je pokazao dodatni stepen poštovanja prema izvornom materijalu i kompozitorskom radu, završava svoju analizu mr Asja Radonjić.

DANIJEL RAJSKIN

Danijel Rajskin, stalni gostujući dirigent (od sezone 2017/2018)

„Danijel Rajskin je evidentno muzičar izuzetne osećajnosti i majstor svog zanata; još jedan primer možda poslednjeg velikog dara koji nam je ostavio stari Sovjetski savez – strogost i izvrsnost njegovih dirigentskih škola”, zapisao je publicista Dejvid Gutman, ispred magazina Gramofon.

Ruski dirigent Danijel Rajskin se afirmisao kao jedan od najpriznatijih svoje generacije, sa svojim prepoznatljivim jedinstvenim umetničkim pečatom, gradeći i razvijajući, uz pažljivo osmišljene programe, širok koncertni repertoar koji odlazi daleko van glavnih tokova klasične muzike.

Sin uglednog muzikologa, Rajskin je odrastao u Sankt Peterburgu, gde je bio upisan na čuveni konzervatorijum u svom rodnom gradu. Školovanje je dalje nastavio u Amsterdamu i Frajburgu, gde se najviše posvetio violi.  Susret sa poznatim pedagogom Levom Savičem bio je presudni trenutak koji ga je inspirisao da se posveti dirigentskom pozivu.

Danijel Rajskin uspeva da bude angažovan na više frontova u nekoliko zemalja – glavni dirigent i muzički direktor Janaček filharmonije u Ostravi – Češka republika, glavni dirigent Slovačke filharmonije u Bratislavi, muzički direktor Simfonijskog orkestra iz Vinipega – Kanada, kao i glavni gostujući dirigent Beogradske filharmonije.

Ruski dirigent je debitovao tokom sezone 2024/2025  sa Simfonijskim orkestrom iz Indijanapolisa i Vankuvera, dok njegova redovna gostovanja su bila na nastupima sa Hongkonškom simfonijetom, Filharmonijom Kanagave, Napuljskom filharmonijom, Nacionalnim simfonijskim orkestrom Tajvana, Nacionalnim orkestrom Belgije, Nacionalnim orkestrom Liona, Rezidencijalnim orkestrom iz Haga, Varšavskom simfonijom, Filharmonijom iz Štutgarta, Švedskim kamernim orkestrom i Varšavskom filharmonijom.

Danijel Rajskin je takođe bio i glavni dirigent Državnog orkestra Rajnske filharmonije u Koblencu (2005–2016), Filharmonijskog orkestra Artur Rubinštajn u Lođu (2008–2015) kao i glavni gostujući dirigent Simfonijskog orkestra sa Tenerifa (u sezoni 2017/2018).

Danijel Rajskin, Foto – Petr Hrubeš

Osim svega navedenog, produktivni Rajskin stiže da bude angažovan i kao operski dirigent, tako da je dirigovao izvođenjima monumentalnih opera kao što su „Karmen” Žorža Bizea, „Nos” Dmitrija Šostakoviča i „Don Đovani” Volfganga Amadeusa Mocarta.

Nastupao je na festivalima – Muzika u planinama u Koloradu 2025. godine, međunarodnom muzičkom festivalu InClassica iz Dubaija 2021. i 2022. godine sa Slovačkom filharmonijom, čiju je turneju predvodio po Japanu i Južnoj Koreji 2023. godine.

Osim nastupa, Rajskin je posvećen i radu sa mladim muzičarima širom sveta, tako da redovno sarađuje sa omladinskim orkestrima u Kanadi, Estoniji, Nemačkoj, Islandu, Holandiji i Južnoj Africi.

Tokom svoje karijere, Rajskin je sarađivao sa mnogim značajnim svetskim solistima, a među njima je i hrvatski pijanista i kompozitor Dejan Lazić, koji je gostovao na koncertima sa Beogradskom filharmonijom.

Dirigent ima i zapaženu diskografiju – snimke ”Treće simfonije” Gustava Malera i ”Četvrte simfonije”(AVI) Dmitrija Šostakoviča, sa pozitivnim kritikama, ciklus simfonija danskog autora Luisa Glasa, kompletan koncertni opus i rapsodije sovjetsko-jermenskog umetnika Arama Hačaturjana (CPO), vokalno-instrumentalne radove poljskog kompozitora i dirigenta Vitolda Lutoslavskog (Dux) i snimak dela ”Isaija prorok” i ”Psalmi” poljskog kompozitora i pijaniste Aleksandra Tansmana kao svetske premijere.  Njegov snimak koncerata za violončelo Korngolda, Bloha i Goldšmita sa nemačkim violončelistom Julijanom Štekelom (AVI) osvojio je nagradu Eho Klasik 2012. godine.

JAN MRAČEK

Međunarodno priznati solista, kamerni muzičar i koncertmajstor Češke filharmonije, Jan Mraček oduševljava publiku širom Evrope, Azije i SAD još od najranijih godina, kada je kao najmlađi laureat osvojio nagrade na međunarodnom takmičenju Praško proleće i pobedio na internacionalnom takmičenju Fric Krajsler za violinu u Beču, Austrija.

Jan Mraček svira na violini Nikolo Galjano iz 18. veka – 1770. godine, koju mu je velikodušno ustupila Fondacija Fidula.

Pre 11 godina – 2015., Mraček je bio koncertmajstor Orkestra evropske omladine pod dirigentskim vođstvom Đanandree Nozede i Sijan Džang i odmah nakon toga na poziv Jiržija Belohlaveka, preuzeo je mesto koncertmajstora Češke filharmonije, sa kojom je predvodio turneje širom sveta.

Talentovani češki umetnik je debitovao u Londonu sa Kraljevskom filharmonijom i među značajnim nastupima u karijeri izdvajaju se saradnje sa važnim ansamblima – Simfonijski orkestar Sent Luisa, Slovenačka filharmonija, Azijski omladinski orkestar, Simfonijski orkestar Čajkovski, MDR iz Lajpciga i Simfonijski orkestar Austrijskog radija.

Maestro Franc Velzer-Mest, pod čijim je vođstvom Mraček izveo Koncert za violinu br. 5 u A-duru (K. 219) V. A. Mocarta, pozvao ga je da tokom tri nedelje predvodi Klivlendski simfonijski orkestar, gde je uspešan bio koncert na prestižnoj pozornici Karnegi Hola u Njujorku.

Neumorni Jan Mraček bio je 2022. gostujući koncertmajstor Berlinske filharmonije, dok je naredne . 2023. godine, po treći put zaredom pozivan u Bamberger Simfoniker pod dirigentskim vođstvom Jakuba Hruše, gde je debitovao sa Sirom Džonom Eliotom Gardinerom, i nastupio sa Tokijskim filharmonijskim orkestrom u čuvenoj dvorani Santori Hol. On je održao 11 resitala u Kini sa pijanistom Lukašem Klanskim.

Iste sezone, opet na poziv Franca Velzera-Mesta, ponovo je predvodio Klivlendski simfonijski orkestar u dva navrata.

Češki muzičar Jan Mraček je član sastava Lobkovic trio, koji je 2014. godine osvojio prvu nagradu i nagradu publike na međunarodnom muzičkom takmičenju Johanes Brams. Njihov nedavni album – CD sa delima Ludviga van Betovena i Jana Vaclava Voržíšeka za klavirski trio objavljen je za diskogrfsku kuću Rubicon Classics.

To naravno nije sve, jer je Jan Mraček objavio i snimak kompletnih dela za violinu kompozitora Antonína Dvoržaka, ostvaren sa Češkim nacionalnim simfonijskim orkestrom sa dirigentom Džejmsom Džadom i uz pijanistu Lukaša Klanskog, i album je dobio izuzetno povoljne kritike.

Trenutno Mraček priprema novi album sa delima Feliksa Mendelsona, Franca Šuberta i Jozefa Suka,  dok je njegovo najnovije izdanje iz serije ”Next Generation Mozart Soloists”, pod vođstvom dirigenta Hauarda Grifitsa, dobilo pohvale časopisa Gramophone:

”Jan Mraček se u drugom, još mladalačkijem Mocartovom koncertu za violinu predstavlja kao samouverena i upečatljiva ličnost. Njegovo iskustvo unosi ravnotežu između odlučnosti i stilističke suptilnosti, dok se srebrnasti ton njegove violine Nikolo Galjano izuzetno lepo čuje u bečkom ORF RadioKulturhausu”.

Dobrodošli na zatvaranje sezone 2025/2026. Beogradske filharmonije večeras, 12. juna u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

IVAN MAKRAGIĆ