Na premijeri na 82. Venecijanskom filmskom festivalu, Frankenštajn Gojerma del Tora izazvao je burne ovacije — čak 13 minuta publika je stajala i aplaudirala. Film, sa Oskarom Ajzakom kao Viktorom Frankenštajnom i Džejkobom Elordijem kao Stvorenjem, interpretira klasičan roman Meri Šeli kroz ličnu i emotivnu prizmu. Del Toro je rekao da i dalje oseća „postporođajnu depresiju“ nakon završetka projekta, jer je dugo sanjao ovaj film.
Premijera je bila okosnica festivala, a publika je reagovala s entuzijazmom, dok su glumci — naročito Elordi — bili dirnuti do suza. Planirani izlazak u bioskope je 17. oktobra 2025, uz globalno puštanje na Netflixu 7. novembra.
Del Toro je više puta istakao da nije pravio horor film, već film o ljudskosti, nemoći, razlikama između stvorenja i stvoritelja — izjave koje dodatno produbljuju narativ iza vizuelnog spektakla.
Mia Gotin u filmu Frankenštajn (2025) Giljerma del Tora © Ken Voroner/Netfliks.
Oskar Ajzak, Džejkob Elordi i Mija Got u glavnim ulogama
Prvi kadrovi filma potvrđuju ambiciju i autorski pečat. Ekspresionističke scenografije, osvetljenje u bledim nijansama i glumačka postava obećavaju nezaboravno iskustvo. Oskar Ajzak („Dina“) igra Viktora Frankenštajna, naučnika progonjenog gubitkom i krivicom, dok Džejkob Elordi donosi intenzitet i fizičku prisutnost idealnu za ulogu Stvorenja.
Mija Got, muza savremenog „čudnog filma“, unosi svoju jedinstvenu harizmu, dok Kristofer Valc tumači moralno ambivalentnog inspektora. Del Toro je sam priznao da ovaj Frankenštajn vidi kao „ljubavno pismo svima koji se osećaju odbačeno, meditaciju o očinstvu i iskupljenju.“
Frankenštajn: mitsko biće i filmska inspiracija
Ekranizovati roman Meri Šeli znači zakoračiti u nasleđe koje traje više od dva veka. Od remek-dela Džejmsa Vejla iz 1931. sa Borisom Karlofom, preko baroknog čitanja Keneta Brane, do pank interpretacije Denija Bojla — svaka generacija budila je mit na svoj način. Čak se i Endi Vorhol okušao u sopstvenoj provokativnoj verziji.
Od rokenrola do savremene umetnosti
Frankenštajn je postao metafora i u muzici — od Alisa Kupera i Roba Zombija, do Dejvida Bouvija. U vizuelnim umetnostima inspirisao je slikare, ilustratore i umetnike kao simbol „drugačijeg“, odbijanja normi i preoblikovanog tela.
Na televiziji – između nauke i etike
Lik Frankenštajna proganja i male ekrane. Serije poput Penny Dreadful i epizode Black Mirror vraćaju na isto pitanje: gde su granice nauke i kakvu odgovornost nosi onaj ko stvara život? Upravo ta večna pitanja čine Del Torov film aktuelnim i danas, dok ga publika već sada prepoznaje kao njegov najličniji projekat.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
