Erotsko delo nije neuobičajen nalaz, ali ova posebna predstava grčkog mita „Leda i labud“ ima jedinstvene elemente.
Arheolozi su u Pompeji otkrili fresku koja prikazuje grčki mit o „Ledi i labudu“ — mit koji je vekovima bio izvor inspiracije za umetnike.Prema pisanju IFL Science, freska je pronađena u drevnoj spavaćoj sobi koja je verovatno uništena tokom smrtonosne erupcije Vezuva pre skoro 2.000 godina – prenosi IFL Science.
Otkrivena je u okviru restauratorskog projekta u luksuznom kvartu Via del Vesuvius. Slične erotske slike su ranije pronalažene na ovom lokalitetu, pa otkriće nije iznenađenje.Ono što je izuzetno jeste koliko je freska dobro očuvana i kakve je upečatljive boje zadržala od erupcije Vezuva 79. godine.
Italijanska agencija ANSA navodi da je vlasnik spavaće sobe verovatno bio „bogat trgovac, možda bivši rob, koji je želeo da podigne svoj društveni status kroz reference na visoku kulturu i mitove“.
Mit kaže da je Zeus pao u naručje Lede, kraljice Sparte, tražeći zaštitu od orla. U priči se Zeus pojavljuje u obliku labuda, što objašnjava zašto je najvažnijeg boga mitologije jurio orao.Nakon što je orao odleteo, Zeus u obliku labuda je zavodio Ledu, iako je ona bila udata za spartanskog kralja Tindareja i iste noći spavala s njim. Kao rezultat oba odnosa, Leda je položila dva jaja.
Iz njih se rodilo ukupno četvoro dece — dvoje Zeusove i dvoje Tindarejeve. Zeusova deca bila su Helena Trojanska i Poluks, dok su Tindarejeva deca bila Klitemnestra, poznata po ubistvu Agamemnona, i Kastor.
Iako je ovaj mit bio čest motiv u antičkoj kulturi, freska otkrivena u Pompeji je jedinstvena. Obično se Leda prikazuje stojeći, dok je ovde naslikana kako sedi. Par nije prikazan u samom činu, a Leda je oslikana tako da izgleda kao da gleda posmatrača koji ulazi u sobu.Direktor arheološkog parka Pompeja, Masimo Osana, u zvaničnom video obraćanju je istakao: „Ova slika, u poređenju sa drugima iz Pompeje i rimskog sveta, odlikuje se izraženom senzualnošću. Prikazuje Ledu kako prima labuda u svoje krilo.“
Zvaničnici trenutno razmatraju da li da već otkrivene freske premeste na drugo mesto radi javnog prikazivanja.
