Novi dolazak slavnog italijanskog superstara 26. aprila u Srbiju nije prošao bez velikog broja hitova kao i cike i vriske u publici

piše: Ivana Đukić

Beograd se još jednom družio sa slavnim italijanskim muzičarom Erosom Ramacotijem /Eros Ramazzotti/.

Mesto – Beogradska Arena, koju je popularni pevač punio već tri puta ranijih godina /2012, 2019, 2023/.

Prvi put u Srbiji kada nam je gostovao, zaobišao je Beograd, već je pevao 2006. godine u Novom Sadu, na stadionu Vojvodina.

Još jedan muzički vremeplov i spektakl i još jedan opšti utisak da svi mi ovde mnogo bolje poznajemo italijanski jezik nego što to mislimo.

Kako drugačije objasniti to što je publika 2/3 Erosovih pesama znala od „A do Š“?

Eros, ali i organizatori koncerta – kompanija Skymusic nisu se u startu nešto proslavili, ali je posle sve došlo na svoje.

Najjeftinija ulaznica bila je čak 4.300 dinara (za poslednjih dvadesetak redova na vrhu Arene) dok su oni u sredini recimo plaćali čak 7.000 dinara. Mnogo!

Zbog toga je prilično tužno izgledala Beogradska Arena pola sata pre početka spektakla, onako sa upaljenim svetlima – dosta praznih mesta. Neki oko nas na tribinama komentarisali su da je organizator mogao i malo više karata da deli kako bi vizuelni doživljaj krcate Arene bio zaista takav.

Četiri video-bima na bini, ali nijedan upaljeni na „kocki“ nasred Arene. Dakle, neki u publici od visećih zvučnika ništa nisu videli kako treba sa video-bimova na bini. Loše.

Drugo, Erosu i bendu trebalo je bar tri pesme da izvedu kako bi ušli u formu i osetiili publiku.

„Taxi story“, „Quanto Amore Sei“ i „Un Cuore Con Le Ali“ prošle su blago, beskrvno, što je Erosu bio signal da se publici obrati na srpskom. Pun pogodak!

Ruše se barijere, publika više nije u pozeraj fazonu (a takvih je bilo mnogo), a ni on nije bio u grču.

Na bini ozbiljan bend – tri gitare i bas, po dva seta bubnjeva i klavijatura, saksofonista, tri fantastična prateća ženska vokala i povremeno korišćene perkusija.

Eros Ramacoti počinje da trči po velikoj bini, mi gledamo u pretraživaču koliko ima godina – 63! Bome, svaka čast.

Posle prve tri pesme tokom kojih su svi izgledali u Areni kao da su preskočili večeru, hitovi „Un’ Emozione Per Sempre“, „I Belong To You“ i „Stella Gemella“ uz želju Ramacotija da svi upale kamere na telefonima – konačno dižu masu na noge.

Uz „Adesso Tu“ i „Dove C’e Musica“ Eros odlazi prvi put u publiku. Fotka se sa raspomamljenim ženama i ljubomornim partnerima, a onda finišira blok druženja sa „Se Bastasse“.

Na hitu „Musica E“ prateći vokali idu na akapela fazon i cela Arena se ori. Šest minuta.

A onda još jedno mega iznenađenje. Da li ste Erosa ikada mogli da zamislite kao fana Boba Marlija? Niko nije – ali on je odsvirao „No Woman No Cry“ i to u skroz rege fazonu.

I leži mu i te kako, antologijski momenat. Svi su popadali na ovaj gest. Ne zna se odakle inspiracija, no je izvedba bila fenomenalna.

Još jedno ogromno iznenađenje – Eros koji tik pred „Fuoco nel fuoco“ seda za perkusije i otaktira neverovatnu solažu!

Ljudi, od mlitavog početka do spektakularnog kraja. Uz „Cose Della Vita“, pa onda i bis.

A na njemu „Un Angelo Disteso Al Sole“ i legendarna „Piu Bella Cosa“.

Ako ljude možemo da podelimo po tome kako stare i kako se pune energijom, kriterijum za prvo bi bio da neko stari kao vino ili kao grožđe, a za drugo: ili se s protokom vremena puni ili opada.

Ovaj čovek je kao vino koje se puni kako stvari odmiču. Do kraja svirke on je skakao kao da mu je dvadesetak leta i delovao je kao da nema nameru da stane.

Još jedan neočekivani gest pred kraj – “razvijena” srpska trobojka na sva tri vezana video-bima!

Što je izazvalo opštu euforiju. Na kraju smo otkrili i ko stoji iza tri božanstvena ženska glasa: Monika, Zoe i Sara.

Dugi, dugiiii aplauz na kraju i publika koja nema nameru da krene…

Na kraju ipak ono naše tipično: vredelo je svaku paru.