U godini kada tehnologija, digitalni izazovi i pandemijski tragovi i dalje oblikuju naše navike, svet je pokazao blagi oporavak kada je reč o fizičkoj aktivnosti. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Eurostata, globalno se oko 72% odraslih bavi nekom vrstom fizičke aktivnosti, dok 28% i dalje vodi pretežno sedentaran život. U poređenju sa 2022. godinom, primećen je rast od oko 5% u broju ljudi koji redovno treniraju — znak da su ljudi, posle godina ograničenja, ponovo počeli da cene pokret.
U Evropi, razlike su velike. Skandinavske zemlje i dalje prednjače: u Švedskoj i Finskoj više od dve trećine stanovništva bavi se sportom najmanje tri puta nedeljno. Na drugom kraju lestvice nalaze se zemlje jugoistočne Evrope, gde je aktivnost manja, a motivacija često sputana lošom infrastrukturom i nedostatkom sportskih programa dostupnih svima. Evropski prosek iznosi 56% građana koji se bave nekom vrstom fizičke aktivnosti barem jednom nedeljno.
Na Zapadnom Balkanu, slika je složenija. Prema istraživanju Evropske komisije Sport & Society 2025, u Srbiji tek 36% građana redovno vežba, dok u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori taj broj ne prelazi 30%. Hrvatska i Slovenija beleže nešto bolje rezultate — više od 45% populacije fizički je aktivno najmanje jednom nedeljno. Ipak, zajednički problem regiona ostaje isti: manjak infrastrukture, visoki troškovi rekreativnih aktivnosti i, možda najvažnije, slaba navika fizičke kulture u svakodnevici.
I dok Evropa digitalizuje sport kroz aplikacije i pametne uređaje, region tek hvata korak. Statista navodi da je broj korisnika fitnes aplikacija globalno porastao za 17% u odnosu na 2023. godinu, dok u zemljama Balkana taj rast ne prelazi 5%. U većini slučajeva, fizička aktivnost nije stvar trenda, već potrebe – radnici često ističu umor i manjak vremena kao glavne prepreke, dok mlađe generacije pred ekranima provode i do šest sati dnevno.
Ono što ohrabruje jeste porast svesti o značaju sporta među mladima. WHO beleži da gotovo polovina tinejdžera u Evropi vežba bar dva puta nedeljno — u Srbiji, taj broj je manji, ali u stalnom porastu. Programi poput školskih sportskih sekcija i lokalnih fitnes inicijativa, iako često finansijski ograničeni, pokazuju da postoji interesovanje, naročito u manjim gradovima.
Dok svet ulazi u novu fazu „aktivne normalnosti“, Balkan se nalazi na prekretnici između starih navika i modernih modela zdravog života. Promena dolazi sporo, ali sigurno. Ako se društvo i institucije usklade s potrebama novih generacija, fizička aktivnost bi mogla postati više od hobija — mogla bi postati nova kultura svakodnevnog života.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
