Izvor: Wikipedia – Američka popularna pesma iz šezdesetih koja je postala rok standard i koju su u raznim muzičkim stilovima izvodile stotine različitih umetnika. Usporenija verzija pevača folk-roka Tima Rouza (Tim Rose) (snimljena 1966. i predstavljena kao Rouzov aranžman potpuno tradicionalne pesme) inspirisala je prvi singl grupe The Jimi Hendrix Experience (Džimi Hendriks Eksperijens). Bivši basista The Animals, Čaz Čendler (Chas Chandler), koji se tada bavio menadžmentom, takođe je video Rouza kako izvodi pesmu u njujorškom Cafe Wha? i tražio je izvođača koji bi snimio rok verziju „Hey Joe” – Hej Džo.
Početak
Čendler je otkrio Džimija Hendriksa koji je takođe nastupao u Cafe Wha? 1966. i izvodio aranžman „Hey Joe” inspirisan Rouzovom obradom. Rouz je ponovo snimio „Hey Joe” devedesetih, preimenujući je u „Blue Steel .44” i opet prisvojio pesmu kao sopstveni aranžman „tradicionalne” numere. „Hey Joe”, u izvedbi The Jimi Hendrix Experience, sa pratećim vokalima grupe The Breakaways, ostaje najpoznatija verzija i uvrštena je na #201 liste The 500 Greatest Songs of All Time magazina Rolling Stone. Godine 2009. pesma je proglašena 22. najvećom hard-rok pesmom svih vremena na VH1.
Nastavak priče..
Kada je Hendriks 1966. u Njujorku sa svojim bendom Jimmy James & The Blue Flames istraživao rokerskiji zvuk, „Hey Joe” je bila jedna od prvih pesama koje je redovno svirao. Njegov aranžman je koristio sporiji tempo nalik nedavnoj Rouzovoj singl-verziji, koju je čuo na džuboksu. U potrazi za izvođačima koje bi producirao, Čendler je otišao da vidi Hendriksa. Slučajno, prva pesma koju je Hendriks izveo tokom Čendlerove posete bila je „Hey Joe”, za koju je Čendler bio posebno zainteresovan. Kao rezultat, odlučio je da Hendriksa u septembru 1966. odvede u Englesku, gde će potom gitaristu pretvoriti u zvezdu.
Objavljena u decembru 1966, Hendriksova verzija postaje hit u Ujedinjenom Kraljevstvu, ulazi u Top 10 UK liste singlova u januaru 1967. i dostiže #6. Singl je u SAD objavljen 1. maja 1967. sa B-stranom „51st Anniversary”, ali nije ušao na listu. Ipak, pesma je 2010. rangirana na #201 Rolling Stone liste „500 najvećih pesama svih vremena”. Godine 2000. magazin Total Guitar proglasio ju je 13. najboljim kaverom svih vremena. Godine 2009. VH1 ju je proglasio 22. najvećom hard-rok pesmom svih vremena. Portali Far Out i American Songwriter su je nazvali trećom najboljom Hendriksovom pesmom. 2019. BPI (British Phonographic Industry) dodelio je „Hey Joe” Srebrnu sertifikaciju (preko 200.000 prodatih primeraka), mada nije jasno da li se odnosi na originalni snimak ili kasniju live verziju.
MPM Zaključak
„Hey Joe” je bila i poslednja pesma koju je Hendriks izveo na festivalu (Woodstock) 1969. — samim tim i poslednja pesma celog festivala.
Izvedena je nakon što je publika (oko 80.000 ljudi koji još nisu napustili prostor) tražila bis.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
