Pravi spektakl koncert naziva „Indexi i prijatelji“ ponovo je osvojio Beograd 3. decembra na velikoj sceni Sava centra – obnovljenoj Plavoj Dvorani pred prepunim gledalištem uz seriju ovacija i oduševljenja.
Članovi legendarne grupe „Indexi“ iz Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije su konstanta na ovim omaž koncertima – Fadil Redžić, Neno Jurin, Peca Petej, Ranko Rihtman, Sinan Alimanović i Muris Varajić.
Na pozornici, po običaju, umesto nezamenljivog lidera i pevača benda Davorina Popovića (1946 – 2001) tokom večeri koncerta pevali su mnogi muzičari iz Srbije i regiona, kao Vlatko Stefanovski, Dado Topić, Vlado Kalember, Seid Memić Vajta, Goran Karan, Dejan Cukić i drugi umetnici koji su obožavali grupu „Indexi“.
Događaj je bio multimedijalan, jer je na velikom platnu prikazana čitava retrospektiva grupe koja je trajala skoro 40 godina, od 1962. do 2001. kada je nažalost preminuo Davorin Popović.
Potrajala je ta foto i video priča da se publika upozna detaljno sa tako bogatom karijerom u zemlji koje više odavno nema, ali ima sačuvanu kulturnu baštinu, kakva je „Indexi“.
Kako istorija pripoveda, „Indeksi“ ili „Indexi“ bili su jugoslovenska rok grupa, nastala u Sarajevu, a ime benda je usmerena na činjenicu da su članovi benda bili svi studenti u to doba, pa eto, knjižice njihove su – indeksi! Danas se i dalje kada čujemo reč „indeksi“ pomislimo na ovu legendarnu grupu, a ne na studentsku knjižicu.
Tokom 40 godina objavili su nepregledan broj singlica i tri ploče – LP (Long play) – „Indeksi“ (RTV Ljubljana 1972), „Modra rijeka“ (Jugoton 1978) i „Kameni cvjetovi“ (Haliks Produkcija 1999), te je odabrano 23 kompozicije za ovo veče puno nostalgije, ljubavi, emocija, uživanja svake sekunde.
Muzičarka Aida Mušanović Arsić istovremeno je bila učesnica koncerta i domaćica, voditeljka, naratorka ove predivne muzičke priče, istinskog scenskog i video spektakla.
Ona je najavila da će prva na sceni biti Željka Katavić, koja je provela čak 33 godine u sastavu „Indexi“ kao prateći vokal, dok će ove večeri samostalno otpevati neke od večnih hitova.
Prva pesma na repertoaru od 23 numere bila je „Pozdravi Sonju“, u izvođenju Željke Katavić, i publika je već bila u euforiji i vidno na nogama, srećna što je deo ove magije od noći.
„Pozdravi Sonju
i reci joj da ne mogu bez nje
Pozdravi Sonju
i reci joj da ne mogu bez nje“.
Aida Mušanović Arsić je srdačno podsetila publiku na preko 20 članova „Indeksa“ koji su duže ili kraće bili deo čarolije sastava tokom četiri decenije stvaralaštva i mega uspešne karijere:
Davorin Popović
Slobodan Kovačević
Đorđe Kisić
Fadil Redžić
Nenad Jurin
Sinan Alimanović
Šefko Akšamija
Nedim Hadžihasanović
Alija Hafizović
Slobodan Misaljević
Ismet Arnautalić
Đorđe Uzelac
Vlado Pravdić
Kornelije Kovač
Đorđe Novković
Ranko Rihtman
Miroslav Maraus
Miroslav Šaranović
Milić Vukašinović
Perica Stojanović
Petar Petej
Sanin Karić.
In Memoriam trenutak je predstavljen kao presek muzičara koji su takođe otišli u večnost, nakon odlaska Davorina Popovića – gitarista Slobodan Bodo Kovačević (22. marta 2004), bubnjar Đorđe Kisić (25. novembra 2005), prvi bubnjar grupe Nedo Hadžihasanović (3. februara 2006), Đorđe Novković (6. maja 2007), Enco Lesić (29. jula 2013), klavijaturista – legenda Kornelije Kovač (13. septembra 2022) i Vlado Pravdić (4. decembra 2023).
Saša Dragaš je izveo hit baladu „U jednim plavim očima“ te je publika zdušno pevušila stihove:
„U jednim plavim očima
U dvije plave vode
Ko zvjezde u južnim morima
Moje se sreće rode
Ako tvoje oči plave
Ljubav jednom zaborave
Da ljubi zvijezde male
Kao mrtve ptice pale
Ako tvoje oči plave
Mene jednom zaborave
Nek sve prođe, nek sve stane
Ja u noći, ti u dane“.
Aida Mušanović Arsić je došla do izražaja kada je na sceni moćnim vokalom zapevala antologiju – „Jutro će promijeniti sve“, i cela Plava Dvorana se zatresla sa rečima:
„Ti i ja možda želimo kraj
I mračne misli nas dijele
Ali znam noć je kriva za to
Jutro će promjeniti sve
Čemu to, noć je ušla u nas
I naša srca su prazna
Ali ne, sve je ružan san
Jutro će promjeniti sve
Ti i ja možda želimo kraj
I mračne misli nas dijele
Ali znam noć je kriva za to
Jutro će promjeniti sve
Jutro
Jutro će promjeniti sve
Jutro će promjeniti sve“.
Muzičar Dino Suljić je efektno i nadahnuto otpevao „Bilo je to vrijeme ruža“ i „Ispili smo zlatni pehar“, a jedini instrumental na koncertu bilo je delo „Ostrvo“ nedavno preminulog kompozitora Ivice Vinkovića, koji je snimio tu numeru upravo specijalno za „Indexi“.
Izvođenje numere bio je u isto vreme i omaž divnom autoru, koji nas je napustio 16. oktobra ove godine.
Vinković je ostavio traga u stvaralaštvu kroz bendove – „Jutro“ iz koga će kasnije nastati „Bijelo Dugme“, čuvenom sastavu „Ambasadori“ i kolektivu Sarajevo Big Banda.
Umetnik Zlatan Fazlić Fazla, pevač i tekstopisac iz BiH, svojim prijatnim glasom je podario vanserijsku baladu „Žute dunje“, da bi ubrzo Muhamed Fazlagić otpevao romantično delo „Voljela je sjaj u travi“, na opštu radost publike, koja je i ove numere simultano pevala sa njima.
ŽUTE DUNJE
„Voljelo se dvoje mladih
Šest mjeseci, godinu
Kad su htjeli da se uzmu
Da se uzmu, aman, aman
Dušmani im ne dadoše
Kad su htjeli da se uzmu
Da se uzmu, aman, aman
Dušmani im ne dadoše
Razbolje se lijepa Fatma
Jedinica u majke
Poželjela žute dunje
Žute dunje, aman, aman
Žute dunje iz Stambola“
VOLJELA JE SJAJ U TRAVI
„Ne traži me
nemoj, nemoj, nemoj nikad zvati
zaboravi
što je nekad bilo nećeš naći
Sad si u životu
i morala bi znati
prestani da sanjaš
i da tražiš sjaj u travi“.
Hrvatski pop muzičar, redovan gost Beograda na scenama Mts Dvorane, i ranije Sava centra – Goran Karan sa svojom raskošnom dugo kosom, zagospodario je scenom.
„Dobro veče, Beograde. Drago mi je da ste večeras ovde u tolikom broju. (Obraća se bendu) Eto, savladali su sve geografske, finansijske, bračne i vanbračne prepreke da bi bili danas, večeras ovde. Lepo su se obukli na koncert. Dobrodošli, draga publiko“, poručio je Goran Karan.
Retko moćna pesma „Predaj se, srce“ digla je ceo Sava centar na noge, uz paljenje svetla na mobilnim telefonima
„Predaj se srce
izgubili smo boj,
nikada više ti ne pričaj o njoj,
u mom životu
sad nema više nje,
predaj se srce izgubili smo sve!“.
Sve vreme tokom koncerta emitovani su mnogi video snimci kroz istorijat „Indeksa“ da prikažu uspehe benda putem turneja, snimanje TV emisija, spotova, intervjua na televizijama.
Goran Karan je dobio „zicer“, izvanrednu hit pesmu da otpeva, tako da je bilo jasno da će se sigurno vratiti da interpretira još neku kompoziciju, jer je ostavio snažan utisak.
Hrvatski kolega Vlado Kalember je preuzeo mikrofon za moćnu pesmu „Sve ove godine“ i u početku je dobar deo refrena dao publici da peva, što je bio pravi dinamičan hor.
„Jedna mala, pjegava, plava ne da mi mira
Kad je sretnem, hoće nešto da mi da
Kad je pitam što bi mi dala, neće da kaže
Samo klimne glavom, kao da bi dala sve
Idi, mala, idi što prije
Još si mlada, vrijeme ti nije
Bježi, mala, prije no što padne noć
Sve ove godine dala bi za jednu noć
A mene nikad ne bi imala jer ja moram drugoj poć’
Sve ove godine dala bi za jednu noć
A mene nikad ne bi imala jer ja moram drugoj poć’!“.
„Indexi“ su bili jedan svojevrsni fenomen iz razloga što ih je bilo veoma teško žanrovski odrediti, ukalupiti, definisati, jer su oni imali čitav okean inspiracije.
Tako se može osetiti da ima elemenata pop muzike, onda pop roka, šansona, šlagera, i sve to zajedno povezano u jednu kompaktnu i dragu celinu.
Iznenađenje večeri ogledalo se kroz gostovanje jazz pop dame Lene Kovačević, koja je oduševila publiku svojim ljubičastim atraktivnim kompletom u kostimografiji, te je na svoj način u stilu džeza inspirativno predstavila pesmu „Moja Hana“, takođe vanvremensku ljubavnu priču.
„Pogledaj sad, moja Hana, ovaj život
Moja Hana, gdje su tajne sve
Gdje nam je radost i sreća?
Gdje li su sva, moja Hana, obećanja
Moja Hana, zašto prolazi sve i gubi sjaj?
O, Hana“.
Ubedljivo najdinamičniji i najbrži od cele ekipe bio je uvek maksimalno raspoloženi Dejan Cukić, koji je u skokovima stigao na scenu, kao neki veseli zeka, i jedva je čekao da zapeva „Baladu“.
Ne žanr baladu, mada je u tom pravcu ova pesma, već se zaista zove kako je napisano – „Balada“.
BALADA
„Idi sad, druže moj
Ljubavi pozdrav mi odnesi mojoj ti
Putu mom tu je kraj
Umoran ovdje ja ću stati, želim mir
Kad ne bude mene
Kad me skriju paprati, travke i šaš
Kad ne bude mene
Ljubit ću je pjesmama svojim i tad
O, reci mi njoj
Da je tako prolazno sve
Kao ptica let
Samo nju da volio sam ja
Jer je za me bila sav svijet
Crveni moj cvijet
Idi sad, druže moj
Ljubavi pjesmu mi ponesi mojoj ti
Dalje sad mogu sam
Počinak ovdje ja ću naći, idi ti
Kad ne bude mene
Kada dođu drugi dječaci k’o ja
Kad ne bude mene
Reci da ću ostati sa njom i tad“.
„Balada“ je predivna, lagana, umirujuća pesma, koja vas opušta i vodi na neko daleko putovanje kroz misli i fantazmagorije, neki novi svet u svesti i podsvesti.
„Hvala članovima „Indeksa“ što me često zovu da učestvujem na ovim koncertima. Takođe im hvala što me uvek puštaju da pevam upravo ovu pesmu „Balada“, meni definitivno omiljenu iz opusa „Indeksa“. Imao sam i jednu singlicu „Indeksa“ i na drugoj strani je bila sledeća pesma koju veoma volim“, ukratko je Cukić najavio dalju avanturu.
Maksimalno u elementu, Dejan Cukić je zapevao i retko predivo remek delo „Sanjam“.
„Hvala „Indeksima“ za sve pesme i za sve što su nam dali“, emotivno se obratio ponovo Cukić i podsetio da su na ovoj turneji obišli Sarajevo i Zagreb, te dao publici da „na suvo“ peva izuzetno snažnu i višeslojnu pesmu, kao progresivni pop rock.
SANJAM
„Sanjam da te opet slušam kako dišeš
Kako dišeš dok savija se trava
Da me dira tvoja kosa plava
Tvoja kosa na mom licu draga
Sanjam da se opet volimo u klasju
U tom klasju sto lezi tu pod nama
I da luta tvoja ruka vrela
Tvoja ruka preko moga tijela
Samo jedan život imam
I ludo ga bacam
Jer zavoljeh jednu ženu
Ženu koju sanjam
Samo jedan život imam
Koji nisam htio
Jer zavoljeh jednu ženu
Koju nisam smio!“.
Aida Mušanović Arsić je stigla ponovo na scenu i zapevala „Budi kao more“, i onda najavila specijalnog gosta, makedonskog virtuoza na gitari, kompozitora, pevača, tekstopisca Vlatka Stefanovskog, koji je nastupio sa kolegom Nerminom Puškarom na predivnoj antologijskoj pesmi „Plima“.
PLIMA
„U svijetu tame skriven vir
Kroz kolut dima tonem ja u mir
I osjećam da gori moj svijet
Jer ništa od onoga što želim nije tu
Krik iz druge sobe čujem
To mi neko kaže, „Nisi sam“
Tako, tako sam umoran
I čekam valove
Yalove mora
Ti dolaziš s njim
Osjećam da dolaziš ti
To je znak da doći će dan
S toplim vjetrom juga“.
Vlatko Stefanovski se simpatično obratio publici koja ga jednostavno obožava:
„Dobro veče Beograd! Sledeću pesmu veoma volim, ali bih pre izvođenja da vam predstavim jednu priču. Godina je 1971. i ja sam kao mali došao da slušam izvođenje „Korni grupe“ i „Indexi“. Oni su nastupali i ja sam tada čuo pesmu „Ej, ti momče“, koja me je oduševila i nju bih da vam izvedem“.
Vlatko Stefanovski je majstorski izveo „Hej ti, mlado momče“, u pravom rokerskom i fanki maniru, spajanje više žanrova u jedan celovit segment, što je rezultiralo pravom igrankom u publici.
Inače postoji i makedonska verzija ove pesme „Hej ti, momče mlado“, tako da je Stefanovski taman idealan muzičar da iznese ovu sjajnu i razigranu kompoziciju.
„Hej, ti mlado momče
Ti što imaš tužan pogled
Hej, ti tužno momče
Ti što noću po ulici šetaš
I tražiš ljubav izgubljenu davno
I čekaš zoru u ovu tamnu noć
Hej, ti mlado momče
Ti što imaš tužan pogled
Hej, ti tužno momče
Ti što boli u srcu svom nosiš
I čekaš jutro da ti vrati radost
Ti čekaš zoru napušten i sam
Ti tražiš djevojku ljubljenu
Djevojku voljenu da ti
Ljubav svoju da
Ti tražiš zagrljaj ljubavi
Zagrljaj nježnosti
Jer ne želiš biti sam“.
Nekada slavni rok muzičar iz Bosne i Hercegovine Seid Memić Vajta izleteo je na scenu i projezdio istom, sa kapom i fazoniranom bradicom kao da je jedan od musketara iz pera Aleksandra Dime, te efektno otpevao „Pružam ruke“, što je takođe izazvalo buru aplauza.
Vajta se proslavio kao pevač benda „Teška industrija“, ali i kao jedan od domaćina dečije emisije stare Jugoslavije – „Nedeljni zabavnik“, koje su generacije obožavale svim srcem.
PRUŽAM RUKE
„Ruke pružam sada prema nekom
ja se nadam vidjeće ih neko
tog trenutka ja ću biti sretan
ruke moje neko će da treba
Refren
Zašto sam ja toliko dugo tužan
zašto sam sam
zar nigdje nikog nema
zašto sam ja, napušten, sam
Ruke svoje nekom ću da pružim
ruke moje neko će da uzme
tog trenutka ja cu biti sretan
ruke moje neko će da treba
Na veliku pozornicu ponovo dolazi Dejan Cukić, ali ovog puta ne kao učesnik – pevač, već nas je oduševio izvođenjem remek dela „Balada“ i „Sanjam“, već da najavi posebnu kompoziciju.
„Kao što rekoh juče u Zagrebu kada smo imali ovaj koncert, ovaj program „Indexi i prijatelji“ donosi na pozornicu prijatelje, kolege, drage ljude grupe „Indexi“. Međutim, pravi prijatelji „Indeksa“ ste vi“, obratio se Cukić publici i dobio aplauze, povike sreće.
„Hvala vam što volite pesme „Indeksa“. A sledeća pesma je baš posvećena njihovom legendarnom pevaču – Davorinu Popoviću“, najavio je Cukić i binu prepustio jednom posebnom triju.
Na prvu godišnjicu smrti Davorina Popovića – 2002. godine, muzička produkcija RTV BiH objavila je CD singl „Pjesma za Davora“, ili „Pjesma o Dasvoru“, koju je napisao Zlatan Fazlić Fazla, a uz njega su pevali Dado Topić, Aki Rahimovski i Mladen Vojičić Tifa.
Mag jugoslovenske muzike Dado Topić je izašao na binu, i odmah su mu se pridružili Željka Katavić i Zlatan Fazlić Fazla, autor numere „Pjesma o Davoru“.
Dado Topić je zamolio publiku da osvetle i ovekoveče ovaj svečani i značajan trenutak:
„Ako možete da upalite svoje mobitele i da sijamo dok izvodimo pjesmu“.
PJESMA ZA DAVORA
„On je rastao između koševa u srcu grada
prvi ples, gitare na struju i rock’n’roll
super rifle, duga kosa i rock parada
stotine hiljada glasova njegov je hor
Ni sanjao nije koliko ga ljubavi čeka
dječački snovi su malo drugačiji
ne može padati ljubav umjesto snijega
ona se majstore mora zaslužiti
Godine kapale su k’o kiša sa crijepa
čudna je čaršija ovo majstore moj
al’ pregriz’o jezik ko kaže da nije lijepa
samo ovdje zaista možeš ostati svoj
Pucketaju stare ploče k’o parket u fisu
uzmi sve od života, još više daj
ni slava ni godine ga promijenile nisu
jedna zvijezda je promijenila mjesto al’ ne i sjaj
Kad podignem pogled ka nebu
milion zvijezda se prospe k’o sjeme
ja znam koja zvijezda si ti
ona što sija i buni se, ruži i smije se
i pjeva u isto vrijeme“.
Pesma u izvanrednom izvođenju troje umetnika dokazuje i pokazuje prema stihovima da su neki ljudi zaista zauvek nezamenljivi, kao što je to bio Davorin Popović, koji je obeležio gotovo celu karijeru i diskografiju „Indeksa“.
I pametno je bilo da se nikako ne traži zamena za pevača, već da bend prestane sa radom i da svake dve godine dolazi u gradove regiona da podseti na tako veličanstvenu i fantastičnu ličnost kakav je bio Davorin, harizmatičan, šarmantan, atraktivan i neobične pojave i moćmnog glasa.
Uz sećanje na Davorina i ostale preminule članove „Indeksa“, publika uživa u neprolaznim vrednostima svih tih sjajnih pesama.
Nermin Puškar se nakon divnog izvođenja legendarne „Plime“, vratio na scenu da otpeva još uspešniji hit – „Bacila je sve niz rijeku“, tužnu baladu o nesrećnoj ljubavi dvoje mladih koja se završava abortusom devojke, i ostavila je dubokog traga u jugoslovenskoj pop i rok muzici.
Kasnije je sarajevska grupa „Crvena jabuka“ snimila veoma uspešnu i snažnu obradu kompozicije.
BACILA JE SVE NIZ RIJEKU
Stajala je usred bašte, ko najljepši cvijet
Kao da je dio mašte i muzike te
Slušala je pjesmu moju, posljednju što pjevam njoj
Sad joj kažem zbogom draga, a bila je život moj
Prošla je kroz moje snove i bila je tren
Cjelim tjelom je bila moja, ja bio sam njen
Nosila je našu ljubav, naše sreće prvi cvijet
Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet
Al’ noćas ako sluša, nek čuje bol
U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj
Zauvijek neka nosi na srcu znak
Život je jedan ona bacila
Nek čuje bol
U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj
Zauvijek neka nosi na srcu znak
Život je jedan ona bacila
Nosila je našu ljubav, naše sreće prvi cvijet
Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet
Al’ noćas ako sluša, nek čuje bol
U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj
Zauvijek neka nosi na srcu znak
Život je jedan ona bacila
Nek čuje bol
U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj
Zauvijek neka nosi na srcu znak
Život je jedan ona bacila
Nek čuje bol
U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj
Zauvijek neka nosi na srcu znak
Život je jedan ona bacila“.
Dejan Cukić je podsetio da se projekat “Indexi i prijatelji” realizuje već 19 godina, približava se jubileju od 20 leta, i da je do sada održan više od 30 puta u različitim gradovima u regionu.
Raspevani Cukić je na bini otpevao „Krivac si ti“, uz njegov standardni ples i njihanje kukovima, da animira i kolege na sceni, da ih pokrene na brzi ritam, ali i da publiku zavede da pleše.
KRIVAC SI TI
„Kažeš da su dani tvoji svi
Uvijek tako prazni tako dosadni
A ne činiš ništa
Uvijek istu priču pričaš
I ne želiš shvatit da sam za sve si kriv
Krivac si ti
Kada netko tvrdi da si lud
Onda samo klimneš glavom i to je sve
A ne činiš ništa
Uvijek istu priču pričaš
I ne želiš shavatit da sam za sve si kriv
Krivac si ti
Krivac si ti
Život neće čekat te
Dok ti dođeš pameti
Dani brzo prolaze
Vrijeme mladost odnosi
Treba sve učiniti
Ništa ne propustiti
Život treba živjeti
On te neće čekati“.
Program koncerta se lagano bližio svom završetku, i ponovo je na scenu pristupio hrvatski kantautor, lider nekadašnje slavne grupe „Time“ – Dado Topić, i svojim snažnim vokalom predstavio kompoziciju „Svijet u kojem živim“ kao u stilu fanki sving pop numere:
„Jedan čovjek i jedna žena
Na peronu sreće stoje još
Čekaju voz što doći neće
Pa da krenu putem sreće te, o-jeee
Živim život svoj to je
Sve što sada imam ja“.
Dalmatinski muzičar Goran Karan pred kraj se pojavio na bini i rekao da su svi ovi muzičari „Indeksa“ svirali u tri grada tri koncerta – Sarajevo, Zagreb i sada Beograd, te da je potrebno da ih nagradimo aplauzom, što je publika iskreno i učnila.
Naravno, ne može proći retrospektiva ovog vanvremenskog benda bez uzvišenog dela – „Da sam ja netko“, što je posebna kulminacija večeri.
DA SAM JA NETKO
„Da sam ja netko
Pozvao bih sve dječake
Dao bi’ im igračke
I pustio ih da se cijeli dan igraju i jure
Radili bi divne stvari
Prekratki bi bili dani
Voljeli bi svoje škole đaci
Da sam ja netko
Svim majkama bi’ izbrisao bore
Učinio da očevi ih vole
Davnu ljubav da im vrate
I da mirno žive svoje sate
Da sam ja netko
Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali
Sve bi ruže ženi poklanjali
Kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Da sam ja netko
Svim majkama bi’ izbrisao bore
Učinio da očevi ih vole
Davnu ljubav da im vrate
I da mirno žive svoje sate
Da sam ja netko
Ne bi, ne bi ljudi život proklinjali
Sve bi ruže ženi poklanjali
Kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Kako bi se živjelo i kako bi se voljelo
I kako bi dobro bilo
Da sam ja netko“.
Snažne emocije, serija oduševljenja, nema kraja sreći kada se ovako važan multimedijalni spektak odigrava pred očima publike, u puna dva sata retko predivnih pesama.
I naravno da publika želi, traži, zahteva još, te je usledio jedan bis sa svim učesnicima koji su prodefilovali na pozornici cele večeri.
Možda je publika očekivala duže produžetke, da se čuju još neke slavne pesme kao „Modra rijeka“, ali ansambl je zapevao jednu od najlepših ljunavnih pesama u istoriji jugoslovenske muzike: „Ti si mi bila u svemu naj“, i svih 4 000 duša je bilo na nogama da peva svaki stih, strofu i refren te nezamenljive kompozicije, koliko su i Davorin Popović, sam bend i njihov legat nezamenljivi za čitavu večnost.
„Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj
I u dobru i u zlu
I u dobru i u zlu, oh
Vjerovala ili ne, ti si meni sve naj, naj
Naj, naj
Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj
I u dobru i u zlu
I u dobru i u zlu
Vjerovala ili ne, ti si meni sve naj, naj
Naj, naj, u svemu naj
Svi mi drugi svoju tamu nude
A iz tebe sija vječni sjaj
Zato si u svemu za me naj, naj, naj
Naj, naj, naj, naj, naj, naj
U svemu naj
Naj, naj, naj, naj, naj, naj
U svemu na-na-na-na-na-naj“.
Time je okončano dvočasovno emotivno putovanje kroz istoriju ne samo diskorgafije „Indeksa“, već popularne i rok muzike bivše nam Jugoslacvije.
Ipak, „Indexi“ nisu bili samo tek jedna od grupa, već sinonim za umetnost i kulturnu baštinu velike zemlje Jugoslavije, i ostavila je izuzetan trag u beskraju.
Iako najavljeni, regionalni muzičari Branko Đurić Đuro (BiH), Zoran Predin (Slovenija) i Giuliano (Hrvatska) bili su sprečeni da nastupe ove noći u Beogradu.
Repertoar koncerta sa 23 pesme:
Željka Katavić – Pozdravi Sonju
Saša Dragaš – U jednim plavim ocima
Aida Mušanović – Jutro ce promijeniti sve
Dino Suljić – Bilo je to vrijeme ruža
Indexi – Ostrvo
Zlatan Fazlić Fazla – Žute dunje
Muhamed Fazlagić – Voljela je sjaj u travi
Dino Suljić – Ispili smo zlatni pehar
Goran Karan – Predaj se srce
Vlado Kalember – Sve ove godine
Lena Kovačević – Moja Hana
Dejan Cukić – Balada
Dejan Cukić – Sanjam
Aida Mušanović-Arsić – Budi kao more
Vlatko Stefanovski & Nermin Puškar – Plima
Vlatko Stefanovski – Hej ti momče
Seid Memić Vajta – Pružam ruke
Željka, Dado Topić, Fazla – „Pjesma o Davoru“
Nermin Puškar – Bacila je sve niz rijeku
Dejan Cukić – Krivac si ti
Dado Topić – Svijet u kojem živim
Goran Karan – Da sam ja netko
Svi učesnici /bis/ – Ti si mi bila u svemu naj
Fan fact:
Poslednji nastup grupe „Indexi“ u sarajevskoj „Zetri“ je održan 1. oktobra 1999. godine što je zabeleženo i objavljeno na duplom disku „Poslednji koncert u Sarajevu“ 2002. godine.
Te večeri sa njima su kao gosti nastupali Kornelije Bata Kovač, Goran Bregović, Milić Vukašinović, Hari Varešanović, Mladen Vojičić Tifa i članovi sarajevskog sastava „Seven Up“.
Tifa je bio čest gost serije koncerata „Indexi i prijatelji“ u regionu tokom poslednje dve decnije, ali poslednjih nekoliko godina nije deo ove postave.
Poslednji koncert „Indeksa“ u karijeri je realizovan u Banja Luci, u dvorani Borik, 5. maja 2001. godine. Davorin Popović nas je zauvek napustio 18. juna 2001. godine, i ostali članovi grupe su odmah odlučili da definitivno prestanu sa radom.
Pošta Bosne i Hercegovine je 2001. štampala marku „Pjevač i Indeksi“.
Naredne 2002. godine, u Bosni i Hercegovini je ustanovljena godišnja Nagrada „Davorin“ koja se dodeljuje najuspešnijim muzičarima.
Hvala vam, „Indexi“ na 40 godina karijere i mega uspešnim albumima, večnim pesmama i porukama koje oplemenjuju dušu, lekovite su i dragocene zauvek.
Ivan Makragić je dramaturg, novinar i kreativni autor rođen u Beogradu, snažno vezan za umetnost, kulturu i medije. Njegova raznovrsna karijera obuhvata radio, televiziju, film, pozorište i digitalne platforme. Pisao je za TANJUG i brojne domaće i regionalne medije, a danas radi kao corporate i content writer u kompaniji Zepter International.
Kao autor neguje stil koji spaja stručnost, kulturološku osetljivost i toplinu pripovedanja. Piše o filmu, muzici, pozorištu, televiziji i pop kulturi, stvarajući tekstove koji povezuju znanje, iskustvo i emotivnu dubinu.
