U svetu muzike postoje susreti koji su oblikovali epohe — i oni koji su ostali samo legenda. Priča o mogućem zajedničkom albumu Jimija Hendrixa i Milesa Davisa pripada ovoj drugoj kategoriji, ali i danas, više od pola veka kasnije, zvuči kao fascinantna “šta bi bilo kad bi bilo” priča modernog džeza i roka.

Zvanično, Hendriks i Dejvis su zaista planirali da uđu u studio. Postoji dokument koji to potvrđuje: telegram koji su njih dvojica 21. oktobra 1969. poslali Paulu McKartniju pozivajući ga da svira bas gitaru na njihovom projektu. Telegram je sačuvan i danas predstavlja jedan od najuzbudljivijih artefakata neostvarene saradnje u istoriji muzike. McCartney, koji je tada bio na odmoru, nikada nije odgovorio, a ideja je ostala da lebdi u vazduhu između genijalnosti i slučajnosti.

U to vreme, Dźimi je bio na vrhuncu slave, a Dejvis je upravo menjao pravac jazza albumom Bitches Brew, uvodeći fuziju roka i improvizacije. Susret dvojice muzičara bio je gotovo neizbežan — spajao ih je isti nemir i ista potreba da pomeraju granice. Postoje svedočenja, uključujući ono britanskog muzičara Terryja Reida, koji je opisao kako je jednom prisustvovao njihovom privatnom jam sessionu Hendriksovom njujorškom stanu: “Svirali su trubu sa sordino i akustičnu gitaru. Bilo je prelepo, jednostavno i iskreno — Jimi je u tom trenutku širio granice jazza, a svi džez muzičari su ga poštovali više nego bilo koga u svetu roka.”

Iako su obojica ozbiljno razmatrala zajednički projekat, saradnja se nikada nije dogodila. U nekim kasnijim izveštajima navodi se da je Davisov menadžment tražio honorar od 50.000 dolara, što je Hendrixov menadžer Michael Jeffery odbio. Ipak, ta suma nikada nije potvrđena, pa taj detalj ostaje deo muzičke mitologije. Ono što se zna jeste da su razgovori postojali i da su obojica želela da u studiju spoje improvizaciju i eksplozivni zvuk električne gitare.

Godinu dana kasnije, njih dvojica su se sreli na festivalu Isle of Wight, gde su obojica nastupila — Davis sa novim fuzion sastavom, Hendrix sa svojim Experience. “Želim da sviraš kao Hendrix,” rekao je Davis tada gitaristi Johnu McLaughlinu, što dovoljno govori o tome koliko ga je Jimi inspiri­sao.

Tragično, Hendrix je preminuo svega nekoliko nedelja kasnije, 18. septembra 1970. godine. Davis je prisustvovao njegovoj sahrani u Sijetlu — to je bio poslednji pogreb na kojem se ikada pojavio. Kasnije je u intervjuima priznao da ga je Hendrixova energija duboko promenila, pa čak i podstakla da se oslobodi formalne garderobe i klasičnog džez imidža.

Njihov album nikada nije snimljen, ali je ideja o njemu ostala kao simbol jednog vremena — trenutka u kojem su se džez i rok gotovo spojili u isti jezik. A možda je i bolje tako: kao legenda koja pokazuje koliko je muzika bila hrabra pre nego što je postala industrija.

MPM

MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.

Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.