U istoriji popularne muzike, malo koji odnos je bio toliko složen i istovremeno toliko nerazumljen kao onaj između Džona Lenona i Ringa Stara.
Dok su Bitlsi krajem šezdesetih rušili granice i menjali lice rokenrola, Ringo je u javnosti često bio predstavljen kao „najtiši“ član benda – dobar bubnjar,
ali bez autorskog dara i kreativne snage svojih kolega. Međutim, iza kulisa i u kasnijim godinama, Lenon je pokazivao da taj odnos nije bio ni jednostavan, ni površan.
U intervjuima nakon raspada grupe, Lenon je umeo da bude brutalan, ali i neočekivano topao. Kada je govorio o Ringovim ranim pokušajima da piše pesme, rekao je:
„Proći će nekoliko godina pre nego što njegova produkcija krene istim tempom kao naša, Džordžu je trebalo nekoliko godina. To je pesma za pevušenje, pevušenje.“
Ta rečenica zvuči gotovo posprdno, ali je zapravo odraz Lenonovog načina da svodi stvari na sirov ton, bez ukrasa.
Ipak, Lenon je umeo i da stane u odbranu prijatelja. Tokom sedamdesetih, kad su mnogi sumnjali u Starovu solo karijeru, izgovorio je reči koje su pokazale da ga zapravo ceni:
„Najviše se radujem Ringovom uspehu jer je stalno kružila priča da je Ringo glup, ali on nije glup. Samo nije imao toliko dara za pisanje i nije bio poznat po sopstvenom materijalu.“
Čak i kada je govorio o budućnosti njegovog prijatelja, Lenon je umeo da ubaci ironiju koja skriva poštovanje:
„Bilo je malo zabrinutosti, iako on može da snima filmove i snima ih, i dobar je u tome, ali kakva će biti njegova muzička karijera? A generalno, verovatno je bolja od moje, zapravo.“
Ova rečenica, izrečena s osmehom i dozom samoironije, otkriva da je Lenon umeo da prizna Ringov uspeh čak i na sopstveni račun.
U jednoj od svojih najpoznatijih izjava, Lenon je čak stavio Ringove radove rame uz rame sa sopstvenim i Makartnijevim:
„Činjenica je da su Bitlsi završili školu… i morali smo da nađemo posao. To nas je nateralo da radimo — zaista da radimo jače.
Mislim da smo sada mnogo bolji nego što smo ikada bili dok smo bili zajedno. Pogledajte nas danas. Pre bih imao [Makartnijev album] Ram, moj Plastic Ono Band,
Džordžev album i Ringov singl i filmove, nego Let It Be ili Abbey Road.
Ove reči mogu delovati provokativno, posebno jer se porede neki od najslavnijih albuma u istoriji sa individualnim projektima članova benda.
Ali upravo u toj kontradikciji leži snaga Lenonovog pogleda: umeo je da odbaci mit i romantičnu predstavu o prošlosti, ističući da su članovi benda kao individue uspeli da pronađu sopstveni glas.
Na kraju, u Lenonovim rečima o Ringu nema samo ironije i kritike. Ima i priznanja, pa čak i divljenja. A u toj jednostavnosti i upornosti, možda leži razlog što je Ringo uspeo da pronađe svoje mesto –
ne samo u istoriji muzike, već i u srcima onih koji su shvatili da ponekad „najtiši Bitls“ ima najviše toga da kaže.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
