U novom razgovoru za Njujork tajms, koji je vodio novinar Dejvid Marčiz, Mik Džeger govorio je o psihološkoj ceni više od pet decenija provedenih na najvećim svetskim pozornicama. Govoreći o tome kako slava može da čoveka udalji od svakodnevnog života, frontmen Rolingstonsa priznao je da je i sam osetio tu distancu.
Džeger je objasnio da se ljudi iz šou-biznisa često druže međusobno jer dele iskustvo koje ljudi van tog sveta teško mogu da razumeju. Upravo u tom kontekstu došla je njegova otvorena opaska o egu, scenskoj ličnosti i odrastanju pod reflektorima.
Mik Džeger
„Ljudi iz šou-biznisa se uglavnom druže samo sa ljudima iz šou-biznisa, zato što imaju nešto zajedničko, znaš — mogu da razumeju jedni druge. I onda se na neki način udaljiš od onoga što bi ljudi mogli da nazovu stvarnim životom.“
„Da li misliš da se to dogodilo i tebi?“
„O, da. Da, definitivno. Mislim da si psihološki… tvoje stvarno mentalno stanje je trajno oštećeno ovim, ili barem pogođeno, promenjeno.
Mislim da su kasne dvadesete i rane tridesete veoma težak period za ljude u ovom poslu, jer je to, u osnovi, veliki ego-trip.
Mislim, ogroman je. Moraš da imaš ogroman ego da bi se bavio ovim. Ako ga nemaš, mnogi ljudi koji se bave ovim, a nemaju veliki ego, imaju velike probleme.
Zato što moraju da stvore potpuno drugačiju ličnost. Naravno, moja ličnost na sceni nije moja prava ličnost.
Imam jednog prijatelja koji se šali i kaže da se ja na večeri ponašam isto kao što se ponašam na sceni.“
„Da li je taj prijatelj u pravu?“
„Da, šalimo se na taj račun.
To je zato što je ono što radiš na sceni zapravo apsurdno. Mislim, naravno da ja zapravo nisam kao moja scenska ličnost. Ne možeš da budeš takav sve vreme — ta nadmena, glasna osoba koja stalno pokazuje ego.
Naravno da u stvarnom životu nisi takav, ali mislim da kada si u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, možeš tako da živiš sve vreme.
A postoje ljudi u šou-biznisu koji se nikada ne isključe.“
„Da li si ti morao da naučiš da se isključiš?“
„Da. Mislim da to dolazi sa godinama.
Dakle, mislim da je to ta svojevrsna dihotomija šou-biznisa. To je nešto sa čim naučiš da živiš i uvek se nadaš — iako, naravno, to nije sasvim moguće — da si normalna, takozvana normalna osoba.“
Njegova izjava je zanimljiva upravo zato što ne govori samo o slavi kao privilegiji. On govori o njenoj drugoj strani — o potrebi da godinama održavaš scensku ličnost koja mora biti veća, glasnija i samouverenija od čoveka koji postoji van bine.
Za izvođača koji je decenijama pred publikom, granica između te dve ličnosti može postati komplikovana. Na sceni je potrebno imati ogromno samopouzdanje, ali kada se reflektori ugase, potrebno je ponovo pronaći osobu koja postoji iza tog karaktera.
Muzičar posebno izdvaja kasne dvadesete i rane tridesete kao period u kojem šou-biznis može snažno da utiče na čoveka. Ego tada postaje svojevrsno sredstvo opstanka — ali, ako se scenska persona i privatna ličnost potpuno spoje, cena može biti visoka.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
