Pre nego što su Mik Džeger i Kit Ričards postali sinonim za Rolling Stones, bend je pripadao jednom drugom čoveku onom koji mu je dao ime, zvuk i prve godine slave. Danas se navršava 57 godina od smrti Brajana Džonsa
Postoji jedna činjenica koju vreme sistematski briše iz kolektivnog sećanja: Rolling Stones nisu Džegerov i Ričardsov bend od početka. Osnovao ih je, 1962. godine, mladić po imenu Brajan Džons, multiinstrumentalista opsednut bluzom, čovek koji je bendu dao i ime, uzevši ga sa pesme Medija Votersa. U prvim godinama, on je bio taj koji je vukao pravac, a ne dvojac koji će kasnije preuzeti kormilo.
Ono što je usledilo poznata je priča o usponu i padu: kako je Džons, sa napredovanjem Džeger-Ričards songwriting mašinerije, postepeno gurnut na ivicu benda koji je sam stvorio. Kada je razvio probleme sa alkoholom i drogama, njegov rad u studiju postao je sve nepouzdaniji, što je dovelo do smanjene uloge u bendu koji je osnovao. U junu 1969. Stounsi su ga zvanično izbacili iz sastava.
Manje od mesec dana kasnije, tačno na današnji dan 3. jula 1969. Džons je pronađen mrtav u bazenu svog imanja Kočford Farm u Istočnom Saseksu. Imao je 27 godina. Njegovo telo je na dnu bazena pronašla njegova švedska devojka Ana Vulin. Zvanični nalaz obdukcije glasio je „smrt usled nesrećnog slučaja“, ali je sudski izveštaj beležio i da mu je jetra bila teško uvećana usled dugogodišnje zloupotrebe supstanci.
Smrt je od tada uvijena u sumnju koja nikad nije do kraja razrešena. Godinama kasnije, pojavile su se tvrdnje da je Džons možda ubijen teorija koju je 1993. iznela knjiga o navodnom priznanju građevinca Frenka Torogooda, čoveka koji je te noći radio na imanju. Tom Kejlok, tadašnji vozač Rolling Stonsa, kasnije je tvrdio da mu je Torogood na samrti priznao ubistvo, da bi to priznanje potom demantovao. Slučaj je čak i zvanično preispitivan — 2009. godine, saseksonska policija pokrenula je reviziju slučaja po prvi put od 1969, nakon što je istraživački novinar prikupio nove dokaze od ljudi koji su te noći bili u kući.
Dva dana posle njegove smrti, Stounsi su održali besplatni koncert u Hajd parku, prvobitno zamišljen kao predstavljanje novog gitariste Mika Tejlora. Umesto toga, koncert je posvećen Džonsu, Džeger je čitao odlomke Šelijeve pesme, a stotine belih leptira pušteno je iznad bine u znak sećanja. Ironija koju istorija muzike voli da ponavlja: Džons je, dve godine kasnije, tog istog datuma, dobio neželjeno društvo, Džim Morison je preminuo 3. jula 1971, čime su njih dvojica postali deo takozvanog „Kluba 27“.
Džonsova uloga u ranom zvuku Stounsa sitar na „Paint It Black“, marimba, egzotični instrumenti kojima je bend izlazio iz okvira bluz-rok šablona često je potpuno zasenjena pričom o njegovom padu. To je nepravedno pojednostavljenje. Bez Džonsove radoznalosti, Stounsi verovatno nikad ne bi zvučali onako kako su zvučali u periodu koji im je doneo status najveće rok grupe na svetu. Njegova tragedija nije samo lična to je i priča o bendu koji je prerastao svog osnivača, i cenu koju je to prerastanje imalo.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
