Najstariji rok festival u Srbiji i dalje privlači publiku, ali brojke govore da je nekadašnja masa od desetina hiljada posetilaca danas istorija. Šta se promenilo?

Postoje festivali koji žive od trenutka. I postoje oni koji žive od istorije. Zaječarska Gitarijada pripada ovoj drugoj grupi. Od svog nastanka šezdesetih godina, Gitarijada je izrasla iz lokalnog takmičenja u jednu od najvažnijih platformi za rok muziku na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom sedamdesetih i osamdesetih bila je mesto na kojem su se pojavljivali bendovi koji će kasnije postati deo muzičkog kanona regiona.

Ali danas se postavlja jedno neprijatno, ali sasvim legitimno pitanje: Zašto Gitarijada više ne privlači publiku u brojevima koje je nekada imala?

Od Beograda 1966. do Zaječara: Kako je nastala Gitarijada?

Da bismo razumeli šta Gitarijada danas predstavlja, potrebno je vratiti se na sam početak. Priča nije počela u Zaječaru, već u Beogradu, gde je početkom 1966. godine održana prva velika Gitarijada. Polufinalne večeri održane su u januaru u Hali 3 Beogradskog sajma, dok je finale održano 13. februara u Hali 1. Nastupili su tada najvažniji sastavi jugoslovenske beat i rock scene, a pobedu su odneli Elipse, ispred Silueta i Plamenih pet. Manifestacija je privukla gotovo 20.000 posetilaca i pokazala da rock muzika više nije samo prolazna moda među mladima, već fenomen koji ima potencijal da okupi ogromnu publiku.

Uspeh beogradske Gitarijade pokrenuo je čitav talas sličnih manifestacija širom tadašnje Jugoslavije. Po njenom modelu počela su da se organizuju takmičenja mladih bendova, a među gradovima koji su prihvatili tu ideju bio je i Zaječar. Tako je nastala zaječarska Gitarijada, koja će vremenom prerasti lokalne okvire i postati jedno od najvažnijih mesta za afirmaciju mladih rock sastava u zemlji.

Ipak, oko samog početka zaječarske Gitarijade postoji zanimljiva istorijska nijansa. Festival danas svoju tradiciju računa od 1966. godine, dok istraživanja rok hroničara Zorana Aleksića, autora knjige Zaječarska rapsodija, ukazuju na to da je 30. januara 1970. održana prva dokumentovana zaječarska Gitarijada, u Domu JNA, pred oko 800 ljudi. Prema tom istraživanju, pobednik je bio zaječarski sastav Polovine srca.

Bez obzira na različito računanje početka, suština ostaje ista: Zaječar je postao deo velikog jugoslovenskog rock talasa koji je počeo sredinom šezdesetih. Ono što će Gitarijadu učiniti posebnom jeste činjenica da nije bila zamišljena samo kao niz koncerata velikih imena. Takmičenje mladih, autorskih bendova bilo je njen osnovni razlog postojanja.

U tome možda i leži odgovor na pitanje zašto je Gitarijada toliko dugo opstala

Poređenje sa prethodnim decenijama je upečatljivo. BBC je, pozivajući se na svedočenja i tadašnje medijske izveštaje, naveo da je 25. Gitarijada, održana 1991. godine, okupila više od 20.000 ljudi.

Još impresivnija bila je 47. Gitarijada 2013. godine. Tada je nastup Parnog valjka, prema navodima organizatora i medija, privukao više od 50.000 ljudi, dok su procene za tri festivalska dana išle čak do 90.000–100.000 poseta.

Za 52. Gitarijadu 2018. jedan festivalski izveštaj navodi više od 10.000 ljudi na završnoj večeri, kada je nastupio Billy Idol uz Partibrejkerse i Dejana Cukića.

A onda dolazimo do 2026. Prvo veče 59. Gitarijade, 27. avgusta, prema više izveštaja, okupilo je oko 5.000 ljudi.

Ne možemo govoriti da publike nema. Ali možemo govoriti da je Gitarijada izgubila deo masovnog potencijala koji je nekada imala.

Šta se promenilo?

Gitarijada više nije jedino mesto gde se dolazi zbog roka

Sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih Gitarijada je bila događaj koji je imao regionalnu težinu. Danas publika ima ogroman broj mogućnosti: EXIT, Beer Fest, Arsenal Fest, Lovefest, Nišville, brojni gradski koncerti, klubovi i regionalni festivali.

Gitarijada je nekada bila destinacija. Danas mora ponovo da postane razlog za putovanje.

Velika imena više nisu dovoljna

Program 2026. ima smisla: Crvena jabuka, Zoster, Letu Štuke, Neverne bebe, Goran Bare & Majke, Divlje jagode, uz takmičenje mladih bendova.

Problem nije nužno u kvalitetu izvođača, već u njihovom kapacitetu da naprave masovni efekat. Prethodnih godina Gitarijada je ugostila imena poput The Cult, Whitesnake i Billy Idol.

Festivalu nije dovoljan dobar lineup. Potreban mu je lineup zbog kojeg ljudi menjaju planove.

Najveći problem možda nije rok, već generacija

Gitarijada ima jednu ogromnu prednost i jedan ogroman problem: njena istorija je ogromna.

Deo publike koja je nekada činila njenu najverniju bazu danas ima 50, 60 ili više godina. Istovremeno, nova publika nije automatski nasledila festivalsku naviku svojih roditelja.

Pitanje za budućnost je zato jednostavno, ali teško: Kako napraviti Gitarijadu koju će želeti da posećuju i deca ljudi koji su na njoj bili osamdesetih i devedesetih?

A takmičenje?

Tu Gitarijada još uvek ima nešto što mnogi veliki festivali više nemaju, razlog postojanja.

1978: Galija, PU i generacija koja će promeniti jugoslovenski rock

Ako želimo da razumemo šta je Gitarijada nekada značila, dovoljno je vratiti se u 1978. godinu.

Te godine, na XII izdanju festivala, Galija iz Niša osvojila je prvo mesto po odluci stručnog žirija, dok je grupa PU iz Skoplja dobila najveće poverenje publike. Ovaj podatak danas možda izgleda kao samo još jedan rezultat u dugoj istoriji festivala, ali posmatran iz današnje perspektive govori mnogo više.

Galija je tada bila još mladi bend. Pobeda u Zaječaru postala je jedna od važnih tačaka njenog ranog razvoja. Prema dostupnim biografskim izvorima, sastav je tada nastupao sa Nenadom Milosavljevićem, Goranom Ljubisavljevićem, Predragom Brankovićem, Bobanom Pavlovićem i Zoranom Stankovićem.

Samo godinu dana kasnije Galija će snimiti svoj prvi studijski album, „Prva plovidba“, čime će započeti ozbiljniji diskografski život benda.

Ali još je zanimljivije pogledati šta se u to vreme dešavalo oko Gitarijade.

Na sceni se pojavljuje generacija muzičara koja će samo nekoliko godina kasnije promeniti lice jugoslovenskog rocka. Vlada Divljan i Zdenko Kolar već su radili u sastavu Zvuk ulice, bendu koji je nastao sredinom sedamdesetih, a čiji je zvuk spajao rock i jazz elemente. U grupi su, pored Divljana i Kolara, bili Kokan Popović, Dragan Mitrić, Bora Antić i Dragana Milković.

Zvuk ulice je kasnije postao važan deo priče koja će voditi ka Idolima, jednom od ključnih sastava jugoslovenskog novog talasa. Divljan i Kolar će zajedno sa Nebojšom Krstićem i Srđanom Šaperom tokom 1979. formirati VIS Dečaci, koji će ubrzo prerasti u Idole.

Zato fotografije mladog Vlade Divljana sa Gitarijade, ukoliko se arhivski potvrdi da su zaista nastale tokom tog konkretnog izdanja, imaju vrednost koja daleko prevazilazi običnu festivalsku dokumentaciju.

One bi predstavljale trenutak pre nego što je nastala legenda.

Takmičenje mladih bendova je njen istorijski DNK. To treba sačuvati, ali možda treba promeniti način na koji se takmičarski program predstavlja publici. Jedan festivalski izveštaj iz 2015. ukazao je na problem nepovoljnih termina za demo bendove i posledično manju publiku.

Ako želiš da nova generacija dođe na festival, novi bendovi ne smeju da budu samo predgrupa glavnom događaju. Oni moraju biti deo glavnog događaja.

Gitarijadi možda ne treba još jedan veliki koncert

Možda joj treba novi identitet, nove nade. Gitarijada ne mora da postane novi EXIT. Ona već ima ono što EXIT ne može da kupi — decenije istorije. Ali autentičnost ne znači da format mora zauvek ostati isti.

I za sam kraj

Prvo veče 59. Gitarijade sa oko 5.000 ljudi nije katastrofa, prema infromacijama koje smo dobili. . Za grad veličine Zaječara, besplatan festival i regionalni rok program, ali, da li je tih 5000 ozbiljna publika ?

Problem nastaje kada tih 5.000 uporedimo sa istorijskim maksimumima i shvatimo da je nekada Gitarijada bila događaj zbog kojeg su desetine hiljada ljudi dolazile u Zaječar.

Još jedno pitanje koje postavljamo: „Zašto ljudi više ne vole Gitarijadu?“ Možda je pravo pitanje: „Šta Gitarijada mora da postane da bi ponovo bila događaj koji ljudi ne žele da propuste?“

Rok u Srbiji nije nestao. Publika nije nestala. Nestao je deo osećaja da se upravo tamo događa nešto što ne smeš da propustiš. A to je razlika između festivala koji ima istoriju i festivala koji stvara novu istoriju.