Danska vlada saopštila je u petak da je postignut dogovor o zabrani pristupa društvenim mrežama za svu decu mlađu od 15 godina, pooštravajući pritisak na velike tehnološke platforme u trenutku kada raste zabrinutost da su deca sve više izložena digitalnom svetu štetnog sadržaja i komercijalnih uticaja.
Ova mera bi, prema posebnoj proceni, omogućila nekim roditeljima da svojoj deci dozvole pristup društvenim mrežama od 13. godine. Još uvek nije jasno kako će se zabrana primenjivati u praksi: mnoge platforme već imaju ograničenje da se deca mlađa od 13 godina ne mogu registrovati, iako zvaničnici i stručnjaci navode da ta ograničenja često ne funkcionišu, piše AP news
Ovakva odluka predstavljala bi jedan od najobuhvatnijih koraka neke vlade Evropske unije u ograničavanju korišćenja društvenih mreža među tinejdžerima i mlađom decom — problem koji izaziva zabrinutost širom sve digitalizovanijeg sveta.
U razgovoru za Associated Press, Karoline Stege, danska ministarka za digitalna pitanja, navela je da 94% dece mlađe od 13 godina u Danskoj ima profil na makar jednoj društvenoj mreži, a više od polovine dece mlađe od 10 godina takođe poseduje profil.
„Količina vremena koju provode online — količina nasilja i sadržaja koji podstiče samopovređivanje, a kojem su izloženi — predstavlja jednostavno prevelik rizik za našu decu“, rekla je ona. Istakla je da su „tehnološki giganti najveće kompanije koje imamo, da raspolažu apsurdnim količinama novca, ali da jednostavno nisu spremni da investiraju u bezbednost naše dece — niti u bezbednost svih nas“.
Bez brzopletih odluka i bez rupa u zakonima
Stege je dodala da se zabrana neće primeniti odmah. Parlamentarna većina, sastavljena od poslanika koji podržavaju ovu inicijativu, verovatno će mesecima raditi na usvajanju relevantnih zakona.
„Mogu da vam garantujem da će Danska požuriti, ali ne previše brzo, jer moramo biti sigurni da će regulativa biti ispravna i da neće postojati rupe koje bi tehnološki giganti mogli da zloupotrebe“, rekla je ministarka. Njeno ministarstvo dodalo je da je pritisak poslovnih modela tehnoloških kompanija „previše masivan“.
Ovaj potez dolazi nakon odluke Australije iz decembra, kada je tamošnji parlament usvojio prvu svetsku zabranu društvenih mreža za decu — podigavši minimalnu dob na 16 godina.
To je učinilo platforme poput TikTok-a, Facebook-a, Snapchat-a, Reddit-a, X-a i Instagram-a odgovornim za kazne do 50 miliona australijskih dolara (33 miliona američkih) ukoliko sistemski ne spreče maloletnike mlađe od 16 godina da otvore naloge.
Danski zvaničnici nisu pojasnili kako će se zabrana primenjivati u realnosti, gde miliona dece lako dolaze do ekrana. Ipak, Stege je navela da Danska već ima nacionalni elektronski ID sistem — gotovo svi državljani stariji od 13 godina poseduju takav ID — i da planiraju da razviju aplikaciju za verifikaciju starosti. Nekoliko drugih država EU trenutno testira slične aplikacije.
„Ne možemo primorati tehnološke gigante da koriste našu aplikaciju, ali možemo da ih nateramo da uvedu valjanu verifikaciju starosti. Ako to ne učine, moći ćemo, preko Evropske komisije, da ih kaznimo sa do 6% njihovog globalnog prihoda.“
Cilj: zaštita dece od štetnog sadržaja
Mnoge vlade širom sveta pokušavaju da ograniče štetne posledice digitalnih tehnologija, ali da pritom ne uguše njihov potencijal. Stege je navela da danska inicijativa nije pokušaj da se deca „isključe iz svega digitalnog“, već da se zaštite od štetnog sadržaja.
Kina, koja proizvodi veliki deo svetskih digitalnih uređaja, već je ograničila vreme provedeno uz online igrice i pametne telefone za decu.
Tužilaštvo u Parizu pokrenulo je ove nedelje istragu povodom navoda da TikTok omogućava sadržaj koji promoviše samoubistvo i da algoritmi mogu da ohrabre ranjive mlade ljude da sebi naškode.
„Deca i tinejdžeri gube san, nemirni su i gube koncentraciju, osećaju sve veći pritisak iz digitalnih odnosa u kojima odrasli nisu uvek prisutni“, navodi dansko ministarstvo. „To je razvoj događaja koji nijedan roditelj, nastavnik ili vaspitač ne može sam da zaustavi.“
U EU već postoji Zakon o digitalnim uslugama, koji zabranjuje deci mlađoj od 13 godina da imaju naloge na društvenim mrežama kao što su TikTok i Instagram, video platformama poput YouTube-a i Twitch-a, kao i sajtovima poput Reddit-a i Discord-a, kao i AI pratiteljima. Brojne platforme godinama imaju formalnu zabranu registracije mlađih od 13. TikTok proveru starosti omogućava putem selfi-ja koji se analizira veštačkom inteligencijom, dok Meta navodi da koristi „video selfi“ i AI sisteme za procenu uzrasta korisnika.
TikTok je saopštio da „prepoznaje važnost danske inicijative“ i naglasio da platforma već nudi više od 50 unapred definisanih sigurnosnih opcija za naloge tinejdžera, kao i alate poput Family Pairing funkcije koja roditeljima daje nadzor nad bezbednosnim postavkama.
Meta nije odmah odgovorila na upit agencije AP.
„Dali smo tehnološkim gigantima toliko prilika da se probude i urade nešto povodom onoga što se dešava na njihovim platformama. Nisu to uradili“, rekla je Stege. „Zato sada mi preuzimamo volan u svoje ruke i pobrinućemo se da budućnost naše dece bude bezbedna.“
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
