Beograd će u narednim danima biti  bogatiji za dve večeri opere – prvo će u nedelju, 21. juna biti izveden program Opera Viva u Mts Dvorani sa četvoro međunarodnih solista, dok će dan kasnije, u ponedeljak, 22. juna gostovati Kineska nacionalna opera sa delom „Turandot” Đakoma Pučinija na Velikoj sceni Sava centra – Plava Dvorana.

TURANDOT – Đakomo Pučini

Kineska nacionalna opera

Organizatori – Verdi opera i Internacionalna operska fondacija

Ponedeljak, 22. jun, 20:00h

Sava centar – Plava Dvorana

Kineska nacionalna opera prvi put u Srbiju stiže sa svojom monumentalnom i kolosalnom produkcijom klasične opere  „Turandot” italijanskog kompozitora Đakoma Pučinija  u ponedeljak, 22. juna u Sava Centar, na velikoj sceni, odnosno u Plavoj Dvorani.

Beogradsko izvođenje „Turandot“ predstavlja deo svetskog obeležavanja, velikog jubileja – 100 godina od premijere ovog remek-dela Đakoma Pučinija.

Organizatori ovog izuzetnog kulturnog događaja su kompanija Verdi opera i Internacionalna operska fondacija, iza koje stoji naša i svetska operska umetnica Marija Jelić, angažovana kao solista na svim mogućim medijanima i produkcijama po svetu.

Opera „Turandot” smeštena je u Kinu i pripoveda predivnu i univerzalnu priču o princezi nepokolebljivog srca i hrabrom princu koji se usuđuje da reši njene tri zagonetke. U pitanju je drama o hrabrosti, mudrosti i moći ljubavi, delo koje nastavlja da inspiriše generacije publike širom planete i ostavlja trajan utisak na publiku koja obožava operu.

Na sceni publika će videti poznate umetnike i stvaraoce: dirigenta Jang Janga, soprane Liu Janhua i Jao Hong, tenora Li Šuanga, koncertmajstora Du Sjuana uz reditelja Vanga Hućuana, vodeće ličnosti Kineske nacionalne opere čiji nastupi garantuju muzičku, dramsku i vizuelnu dubinu dostojnu istinske operske proslave.

Više od 200 umetnika preuzeće scenu, uz produkcijsku podršku šest kamiona koji prevoze izuzetnu scenografiju i kostime, pravi trijumf scenske umetnosti i maksimalnog kvaliteta Kineske nacionalne opere.

Ovo je izuzetan kulturni događaj, deo velike međunarodne turneje koja predstavlja umetnost Kineske nacionalne opere u nekim od najprestižnijih koncertnih prostora u Evropi.

Srbija je među retkim zemljama izabranim da bude domaćin ove impresivne produkcije, predstavljene u svom punom umetničkom i scenskom sjaju.

Kineska nacionalna opera, osnovana 1952. godine, radi pod okriljem Ministarstva kulture i turizma Narodne Republike Kine. U njenom sastavu su operski i horski ansambl, simfonijski orkestar i umetnici različitih profila koji neguju spoj tradicionalne i savremene umetnosti. Tokom više od sedam decenija rada, ansambl je ostvario veliki broj međunarodnih turneja i saradnji, predstavljajući svetu bogatstvo kineske muzičke kulture.

Delo Turandot je opera, dramma lirico u tri čina (u pet scena) Đakoma Pučinija, a duet Kalafa i Turandot iz trećeg čina i finale opere završio je Franko Alfano nakon smrti kompozitora.

Libreto je napisao Đuzepe Adami (Giuseppe Adami) prema istoimenoj komediji Renata Simonija.

Praizvedba – svetska premijera je održana 26. aprila 1926. godine u Italji – Milanu, u pozorištu, kući opere Teatro alla Scala.

Likovi i uloge:

Princeza Turandot (La Principessa Turandot) – sopran

Car Altoum (L’Imperatore Altoum), Car Kine, njen otac – tenor

Timur (Timur), svrgnuti tatarski kralj – bas

Neznani Princ – Kalaf (Il Principe Ignoto – Calaf), njegov sin – tenor

Lju (Liù), mlada Timurova sluškinja – sopran

Ping (Ping), carski kancelar – bariton

Pang (Pang), carski komornik – tenor

Pong (Pong), carski kuvar – tenor

Mandarin (Un Mandarino) – bariton

Princ od Persije (Il Principe di Persia) – tenor

Pu-Tin-Pao – dželat, njegovi pratioci, carska straža, deca, mudraci, mandarini, velikodostojnici, osam mudraca, sluškinje Turandot, vojnici, zastavnici, muzičari, vizije pokojnih prinčeva, narod

Mesto i vreme:

Zabranjeni grad u Pekingu, u bajkovito vreme (verovatno u rano doba dinastije Ming).

OPERA VIVA

Nedelja, 21. jun, 20:00h

Dirigent Srboljub Dinić

Sopran Olivera Gočanin

Mecosopran Jana Cvetković

Tenor Kvonsu Džon

Bariton Željko Lučić

Simfonijski orkestar RTS

Mts Dvorana – Velika sala

Muzički spektakl „Opera viva“ Simfonijskog orkestra RTS-a biće izveden u nedelju, 21. juna na Svetski dan muzike, u velikoj sali Mts Dvorane.

Na programu su najlepše italijanske arije i operski odlomci koje će izvoditi – maestro dirigent Srboljub Dinić i vodeći domaći i inostrani vokalni solisti – sopran Olivera Gočanin, mecosopran Jana Cvetković, tenor iz Južne Koreje – Kvonsu Džon, i svetski bariton Željko Lučić.

Budite spremni za veče glasa, muzike i orkestarskog sjaja, poručuju iz Muzičke produkcije RTS-a, organizatora koncerta.

ŽELJKO LUČIĆ

Umetnik Željko Lučić (1968) rodom iz Zrenjanina, jeste srpski operski pevač. Od 1993. do 1998. godine bio je član Srpskog narodnog pozorišta – SNP u Novom Sadu, dok je bio angažovan u Frankfurtskoj operi u periodu od 1998. do 2008. Posebno je poznat po izvođenju glavnih baritonskih uloga u operama Đuzepea Verdija.

Još kao tinejdžer, pevao je u zrenjaninskom mešovitom horu „Josif Marinković“ pod dirigentskim vođstvom Slobodana Bursaća, koji ga je ohrabrio da postane solista i započne studije pevanja kod Doroteje Spasić u Beogradu. Nakon nekoliko godina učenja, njegova profesorka ga je 1991. godine uputila u operski studio novosadske Muzičke Akademije kod čuvene Biserke Cvejić, koja je tako postala njegov glavni vokalni pedagog i mentor.

Već 1993. godine, Željku je ponuđen ugovor u SNP-u u Novom Sadu.

Ubrzo, 1995. i 1997. godine Lučić je osvojio Prve nagrade na međunarodnom takmičenju u Bečeju i na „Francisko Vinas“ internacionalnom takmičenju pevača u Barseloni.

Željko Lučić je svoj profesionalni operski debi imao u aprilu 1993. godine, kao Silvio u operi „Pajaci“ Ruđera Leonkvala u SNP-u, da bi kasnije ostvario blistave uloge u operama Gaetana Donicetija – „Ljubavni napitak“ i „Lučija od Lamermura“, „Travijata“  Đuzepea Verdija, „Faust“  Šarla Gunoa, „Evgenije Onjegin“  Petra Iljiča Čajkovskog.

Željko Lučić se pridružio spisku glavnih umetnika Frankfurtske opere 1998., gde je ostao sve do 2008. godine, dakle proveo je čitavu deceniju.

Tamo je pevao širok repertoar, ali je slavu stekao kao verdijanski bariton. Neke od Verdijevih uloga koje je pevao u Frankfurtu su – Amonasro u Aidi, Grof Luna u Trubaduru, Ecio u Atili, Monfor u Sicilijanskom večernju, Renato u Balu pod maskama, vojvoda od Notingema u Donicetijevom Robertu Devereu, grof Almaviva u Figarovoj ženidbi od Volfganga Amadeusa Mocarta, naslovna rola Evgenije Onjegin u delu Petra Iljiča Čajkovskog, u operama Đakoma Pučinija – Manon Lesko, Boemi, Madam Baterflaj i druge.

Željko Lučić je takođe nastupao kao gost umetnik u mnogim velikim operskim kućama. Debitovao je u Holandskoj operi 2002. godine, nastupao na Festivalu u Provansi 2003, a iste godine u Teatru u Firenci. Debi u Metropoliten operi ostvario je 2006. godine, i dalje je nastupao u Metropolitenu u raznolikim operskim ulogama kao što su naslovne u Magbetu i Rigoletu od Đuzepea Verdija.

Dodeljena mu je Zlatna medalja za zasluge Republike Srbije (2023).

OLIVERA GOČANIN

Olivera Gočanin je mlada i ostvarena sopranistkinja iz Srbije, hvaljena zbog svog izražajnog scenskog prisustva.

Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti – FMU u Beogradu, dok je istovremeno studirala italijanski, latinski i grčki jezik na Filološkom fakultetu.

Njeno profesionalno usavršavanje počelo je rano u Operskom studiju Opere i teatra Madlenianum koju su osnovali bračni par – gospođa Madlena Zepter i gospodin Philip Zepter.

Gočanin je debitovala 2019. godine sa trupom, izvodeći ulogu Elisete u operi „Tajni brak“ Domenika Čimaroze i Druge dame u Mocartovoj „Čarobnoj fruli“.

Olivera Gočanin je izabrana 2021. za dvogodišnji međunarodni projekat „Opera: prošlost, sadašnjost, savršenstvo!“, podržan od strane programa Evropske unije „Kreativna Evropa“.

 U okviru ovog projekta, izvodila je glavne uloge u retko izvođenim i savremenim operama – Stanka u operi „U zoru“ Stanislava Biničkog, Džulijet Bruk u operi „Napravimo operu/Mali pomet“ Bendžamina Britna i Dete u nagrađivanoj operi „Rasadnik“ M. Živkovića.

Veoma blisko je sarađivala sa međunarodno priznatim umetnicima kroz prestižne majstorske kurseve. Godinama je pohađala master kurseve Grand Stage International kod sopraniste Metropoliten opere Olge Makarine, Vlada Iftince i Igoa Majea.

Više puta je studirala na Međunarodnoj letnjoj akademiji na Univerzitetu Mocarteum u Salcburgu kod prof. Mišel Krajder, uz dodatnu obuku iz dikcije i Aleksander tehnike.

Takođe je učestvovala na majstorskom kursu kod maestra Srboljuba Dinića, generalnog muzičkog direktora Državnog pozorišta Braunšvajg u Nemačkoj.

Gočanin je 2022. godine debitovala u ulogama Mikaele i Fraskite u operi „Karmen“ Žorža Bizea, tokom Pehlivanske operske akademije u Sloveniji, i izvodila je celu kompleksnu operu na više od deset postavljenih koncerata.

Olivera se 2024. godine pridružila Operskom studiju u Novom Sadu, gde je debitovala kao Suzana u Mocartovoj Figarovoj ženidbi i kao Adela u Šlepu.

Njena vokalna i umetnička izvrsnost prepoznata je putem mnogih prestižnih nagradama – takmičenje Rosi Fest Mocart (1. nagrada), Kantofest (1. nagrada), Korzika Lirika (3. nagrada), Nikola Cvejić, Lazar Jovanović, i nacionalna takmičenja – Srpska solo pesma, Mita Topalović i Nacionalno takmičenje pevanja UMBPS.

Kao iskusan koncertni izvođač, nastupala je u velikim koncertnim dvoranama širom Srbije – Sava centar, Kolarčeva zadužbina, Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu i Dvorana Doma sindikata – sadašnja Mts Dvorana.

 Nastupala je kao solista na Novogodišnjem gala koncertu sa Simfonijskim orkestrom RTS-a uz dirigenta Srboljuba Dinića, sa kojim nastupa i 21. juna, i na Gala koncertu povodom Svetskog dana muzike u Mts Dvorani.

JANA CVETKOVIĆ

Muzička umetnica Jana Cvetković je mecosopran iz Srbije, koja je bila studentkinja master studija operskog pevanja u klasi prof. Oktavija Arevala na Koledžu kineske i ASEAN umetnosti u Čengduu, Kina.

Kao članica Operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu, 2020. godine je debitovala kao Orfeo u operi „Orfeo i Euridika“ Vilibalda Gluka. Sledeće sezone vratila se ulogom Dulsineje u operi „Don Kihot“ Žila Masnea i rolom Il musico u operi „Manon Lesko“ Đakoma Pučinija.

Pevajući ulogu Kraljice u srpskoj dečjoj operi „Snežana i sedam patuljaka“ Dragana Karolića, ona je uspešno završila program Operskog studija.

Jana Cvetković je radila na mnigim projektima sa istaknutim dirigentima i rediteljima: Peterom Selarsom, Danijelom Pflugerom, Pjerom Maestrinijem, Dianom Čobanovim i drugima.

Nastupala je na festivalima u Francuskoj, Nemačkoj, Crnoj Gori i Srbiji.

KVONSU DŽON

Kvonsu Džon je spinto-lirski tenor koji je svoje obrazovanje stekao u rodnoj Južnoj Koreji, a zatim na univerzitetima u Nirnbergu i Berlinu („Hans Ajzler“) . Njegove izvedbe odlikuje snažan glas kojim bez napora obuhvata širok spektar naslovnih uloga – od Rodolfa u Boemima i Alfreda u Travijati, do glavnih rola u operama Riharda Vagnera i Fausta – Šarla Gunoa.

Kvonsu Džon je više puta gostovao u Beogradu na sceni velike dvorane Kolarčeve zadužbine, na festivalu BEMUS /Beogradske muzičke svečanosti/, i 2024. godine na koncertu naziva „U čast Pučiniju – operske arije“ kada se širom sveta obeležavala stogodišnjica smrti kompozitora Đakoma Pučinija. Tim povodom, solisti i Simfonijski orkestar RTS-a izveli su program iz veoma bogatog Pučinijevog opusa.

Pod dirigentskim vođstvom maestra Bojana Suđića, solisti su tada bili – sopran Sonja Šarić, tenor Kvonsu Džon i bariton Kiril Manolov, koji su izveli arije iz najpoznatijih Pučinijevih opera: Boemi, Plašt, Toska, Madam Baterflaj i Turandot.

Hor RTS-a bio je raskošna podrška u arijama solista, kao i Simfonijski orkestar RTS-a, što je doprinelo tome da muzički program bude dostojan omaž italijanskom kompozitoru.

SRBOLJUB DINIĆ

Srboljub Dinić je jedan od naših najistaknutijih dirigenata sa karijerom u inostranstvu, pretežno u Nemačkoj. Iz  bogate karijere izdvajaju se nastupi sa Simfonijskim orkestrom iz Berna, Simfonijskim orkestrom iz Bazela, Virtemberškom filharmonijom, Minhenskim simfonijskim orkestrom, Esenskom filharmonijom, Frajburškim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Valensije, kao i našim najvećim orkestrima Simfonijskim orkestrom RTS i Beogradskom filharmonijom.

 Često nastupa na koncertima u Zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca na raznolikim projektima, nedavno – 9. aprila, imao je koncert Simfonijskog orkestra i Hora RTS – a i26. maja – Veliki prolećni koncert Simfonijskog orkestra FMU gde je bio solista Đorđe Ćurčić na trombonu.

 IVAN MAKRAGIĆ