Petak, 30. januar će biti veoma zanimljiv za izbor koncerata klasične muzike u Beogradu:inostrani muzički umetnici Eva Gevorgjan i Sesto Kvatrini sa Beogradskom filharmonijom će gostovati u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, dok će Hor „Aliluja“ biti predstavljen u Istorijskom muzeju Srbije u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej“.


Eva Gevorgjan – klavir
Sesto Kvatrini – dirigent
& Beogradska filharmonija
Petak, 30. januar, 20:00h
Kolarčeva zadužbina


Velika dvorana Kolarčeve zadužbine ili Kolarca ili Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca, ovog petka 30. januara od 20:00h će biti domaćin koncerta Beogradske filharmonije na kojoj će gostovati strani umetnici – dirigent Sesto Kvatrini i solistkinja Eva Gevorgjan na klaviru.

Program koncerta klasike je sledeći:

Johanes Brams: „Tragična uvertira“

Edvard Grig: „Koncert za klavir i orkestar“

Karl Nilsen: „Simfonija br. 2“ – „Četiri temperamenta“

Veoma mlada umetnica, russian-armenijska pijanistkinja i kompozitorka Eva Gevorgjan, laureat je više od 40 pijanističkih takmičenja, među kojima su i najviša priznanja na Мeđunarodnom pijanističkom takmičenju za mlade umetnike u Klivlendu (SAD) 2018. i Takmičenje za mlade umetnike Van Klajburn 2019. godine.  

Takođe, Eva je osvojila i Prix de Bern u Švajcarskoj 2023. godine, Discovery Award na Međunarodnim nagradama za klasičnu muziku 2019, Veliku nagradu na takmičenju ruskih nacionalnih orkestara 2021, kao i titulu finalistkinje i dobitnice Specijalne nagrade na Međunarodnom pijanističkom takmičenju Frederik Šopen u Varšavi (Poljska).

 
Nastupala je kao solistkinja uz mnoge ansamble kao što su:
Simfonijski orkestar iz Dalasa, Filharmonija Lucerna, Varšavska filharmonija, Praški simfonijjski orkestar, Bolonjska filharmonija, orkestar teatra Marinski, Ruska nacionalna filharmonija, Ruski nacionalni orkestar, Državni simfonijski orkestar Jevgenij Svetlanov, Štutgartska filharmonija, Simfonijski orkestri iz Lajpciga, Sapora, Sidneja, Jevlea, Balearskih ostrva, Nacionalni simfonijski orkestar Meksika, Jermenska nacionalna filharmonija, Malteška filharmonija, Simfonijski orkestar Jomiuri, Kammerakademie iz Potsdama, Filharmonija Žorž Enesku, Simfonijski orkestar Kristijansanda, Filharmonija Malage, Filharmonija Torina i Briselska filharmonija.

Osim svega navedenog, Eva Gevorgjan je i redovna gošća međunarodnih festivala: Verbije, Međunarodni festival Servantino, Festival Bele noći, Klavirski festival Breše i Bergama, Bahov festival u Montrealu, La Rok D’Anteron u Francuskoj, BEMUS, NOMUS.

Uvek je veoma tražena i cenjena, tako da ima već unapred isplaniranu sezonu 2025/2026 – turneja u Australiji sa Simfonijskim orkestrom iz Sidneja i saradnje sa orkestrima – Akademija Sv. Martin u poljima, Evropski kamerni orkestar, Jermenska filharmonija, Simfonijski orkestar Getingera, Briselska filharmonija, Simfonijski orkestar Nju Džerzija, Štutgartska filharmonija, Beogradska filharmonija, Arhangelska i Tambovska filharmonija.

Mlada Eva koja će 15. aprila napuniti tek 22 godine, nastupiće i na resitalima u Koncerthausu u Berlinu, festivalu Piano City, Splitskom klavirskom festivalu, KlavierOlimpu, dvoranama Rudolf-Oetker-Halle, Erbdrostenhof u Munsteru, Casa da Música, De Singel u Antvertpu i u okviru koncertnog serijala Amare Masterpianist.

Drugi angažmani beskrajno talentovane Eve Gevorgjan će biti realizovani u vidu resitala sa violončelistom Aleksandrom Knjazevim i violinistkinjom Aleksandrom Konunovom, kao i kamerne saradnje sa poznatim kolegama – Jamenom Saadijem, Sarom Ferandez i Pablom Ferandezom.

Eva Gevorgjan studira u Centralnoj muzičkoj školi pri Konzervatorijumu Čajkovski u Moskvi kod Natalije Trul, i na Escuela Superior de Música Reina Sofía u Madridu, pod mentorstvom Stanislava Judeniča. Dobitnica je i prestižne stipendije Klavirskog festivala u Ruru iz 2020. godine, koju joj je dodelio Evgenij Kisin. 

 Pijanistkinja ima i svoj prvi CD album za izdavačku kuću Melodiya, sa delima Frederika Šopena i Aleksandra Skrjabina, objavljeno 2022. godine uz izvanredne reakcije kritike.

Mlada pijanistička zvezda Eva Gevorgjan ima karijeru koja u proteklih nekoliko godina ide samo na stazama uspeha, tako da je imala koncerte sa orkestrima u Evropi i SAD-u, i resitale u velikim koncertnim dvoranama i na festivalima.

Na repertoaru koncerta je Grigov Klavirski koncert ili Koncert za klavir i orkstestar i u drugom delu, takođe delo skandinavskog kompozitora Karla Nilsena – simfonija Četiri temperamenta.
U pitanju je karikaturni psihološki prikaz kolerika, flegmatika, melanholika i sangvinika, koji je baziran na jednoj srednjovekovnoj teoriji.  Kompozitor Nilsen je pretočio delo u muzičku skicu četiri ljudska temperamenta. Ispred orkestra prvi put staje italijanski dirigent Sesto Kvatrini.

 „Tragična uvertira“ Johanesa Bramsa je posebna priča.

Dok je u 19. veku provodio leto 1880. godine u mondenskom Bad Išlu, nemački kompozitor Johanes Brams (1833-1897) je napisao dve uvertire, sasvim različite po svom karakteru, koje je njegov biograf opisao rečima „jedna plače, druga se smeje“.

Tako je Svečana akademska uvertira stvorena od melodija veselih studentskih pesama kao posveta njegovom počasnom doktoratu Univerziteta u Breslauu, a „Tragična uvertira“ puna dramatike bila je bliža Bramsovom mentalitetu. Smatra se da je delo pisano za čuvenu dramu u stihovima „Faust“ Johana Volfganga Getea. Premijerno izvođenje ove uvertire održano je u decembru 1880. godine u Beču, dirigenta Hansa Rihtera.

Photo: Christine Bush



Romantičarski pokret u Norveškoj je u dostigao vrhunac sa stvaralaštvom Edvarda Griga (1843 – 1907). Obrazovan u Nemačkoj, ali istovremeno opčinjen svojom domovinom i norveškom narodnom muzikom, ovaj kompozitor je u svom opusu predstavio spoj dve tradicije obogaćene impresionističkim elementima. Delo koje u najvećoj meri pokazuje ovaj uticaj je njegov Koncert za klavir i orkestar, koji je nastao kada je Grig imao nepunih 25 godina. To je njegov jedini završeni klavirski koncert i jedan je od najpopularnijih, ali i najzahtevnijih u klasičnoj literaturi. Direktan stilski uticaj na kompozitora predstavljalo je delo Roberta Šumana istog žanra, koje je Grig prvi put čuo u izvođenju njegove supruge – Klare Šuman, 1858. godine u Lajpcigu (Nemačka). Taj klavirski koncert bio je prvi koji je ikada snimljen na neki nosač zvuka u istoriji.

Šest simfonija danskog kompozitora Karla Nilsena (1865-1931) koje čine osnovu njegovog stvaralaštva i predstavljaju jedan od najvažnijih simfonijskih ciklusa 20. veka. Pored njih, napisao je i značajna koncertantna dela za violinu, flautu i klarinet, kao i mnoge kompozicije kamerne muzike, za klavir, solo pesme i scensku muziku – operu „Maskarada“.

Nilsenova Druga simfonija nastala je 1901. godine iz vrlo slikovite i spontane inspiracije. Sedeći jednom prilikom u seoskoj kafani, ugledao je crtež koji je prilično naivno prikazivao četiri ljudska temperamenta – kolerika, flegmatika, melanholika i sangvinika. Karikaturalna slika figura snažno je uticala na kompozitora, koji je razmišljao kako bi svaki od karaktera mogao da se izrazi muzičkim jezikom. Iz te ideje nastao je plan za simfoniju u četiri stava, od kojih svaki predstavlja jedan temperament, a rezultat je postao jedno od njegovih najprepoznatljivijih dela – simfonija koja kombinuje programsku inspiraciju i snažan lični stil.
Nilsen je dirigovao 1901. premijerom „Druge simfonije“, koju je publika srdačno dočekala, ali su stručne kritike bile veoma pomešane.

Nakon stavova Allegro collerico, Allegro comodo e flemmatico, Finale kompozitor opisuje rečima: Čovek koji bezglavo juriša napred u uverenju da mu ceo svet pripada uz muziku koja upravo tako samouvereno nastupa, nakon čega sledi radosna, razuzdana igranka.

Историјски музеј Србије Фото ИМС



ŠESTA SEZONA CIKLUSA KONCERATA
„MUZIKOM KROZ MUZEJ”

HOR I ANSAMBL „ALILUJA”

Petak, 30. januar 2026.
u 20.00 časova

Galerija Istorijskog muzeja Srbije

Trg Nikole Pašića 11


Hor i ansambl „Aliluja” će održati samostalan koncert „Gospoda pojanjem hvalite“ u petak, 30. januara na sceni Galerije Istorijskog muzeja Srbije, u okviru poznatog ciklusa i serijala „Muzikom kroz muzej“.

Organizaciju koncerta potpisuju zajedničkim snagama ustanova kulture Istorijski muzej Srbije i umetničko udruženje „Unica Art” na čijem je čelu istaknuta i uspešna violinistkinja Aleksandra Dimitrijević, prva violina na mnogim scenskim projektima.

Koncerti se uvek realizuju pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Na programu desetog koncerta šeste sezone ciklusa „Muzikom kroz muzej” su dela duhovne muzike Dragana R. Mlađenovića, uz kompoziju iznenađenja iz notne arhive Istorijskog muzeja Srbije.

Хор и ансамбл „Алилуја” Фото – Приватна архива


Program koncerta
„GOSPODA POJANjEM HVALITE“:

Duhovna muzika Dragana R. Mlađenovića

Kompozicija iz notne arhive Istorisjkog muzeja Srbije

Tri stihire Svetom Savi

Tri psalma (br. 1, 140 i 150) Blago čoveku koji ne ide na vjeće bezbožničko

Izbavi me, Gospode, od čovjeka zloga…

Hvalite Boga u svetinji Njegovoj

Pjesma nad pjesmama

Psalam (br. 38/39) Kaži mi, Gospode, kraj moj

Psalam (102/103) Molitva nevoljnoga

Pesme Svetom Simeonu

Služba Svetom kralju Milutinu

Tropar i kondak o Božiću

Хор и ансамбл „Алилуја” Фото: Приватна архива



ALILUJA
 Hor i ansambl „Aliluja” (od hebrejskog „Alliluiah” „hvalite Gospoda“) osnovan je 2014. godine u Beogradu, i prvenstveno istražuje pravoslavnu duhovnu muziku.
Sastav promoviše domaće i strane autore, i njihov repertoar obuhvata kompozicije od XI do XXI veka.

Osnivač i dirigent „Aliluja“ je  Milica Radivojević Jelić.

Članovi hora imaju bogato iskustvo u sferama koncertne i bogoslužbene pravoslavne muzike.

Ansambl „Aliluja“ imao je mnoge koncerte u Srbiji, regionu i inostranstvu, uz nagrade – „Horfesta” (Valjevo), „Horovi među freskama” (Beograd), kao i priznanje „Vojislav Ilić” za autentično izvođenje duhovne muzike i Zahvalnica blaženopočivšeg patrijarha Irineja za posvećenost očuvanju crkvenog pojanja i dela Stevana Mokranjca.

Usled ograničenog broja mesta, posetioci moraju da rezervišu mesto na telefon 064/ 858- 1296, od 12 do 19 časova.

Naravno, svi konceti se snimaju i emituju se odmah sutrradan na YouTube kanalu Istorijskog muzeja Srbije, gde se nalaze i svi snimci nastupa prethodnih sezona ciklusa „Muzikom kroz muzej”, koji je započet u doba pandemije korona virusa 2020. godine.

Ivan Makragić