Beograd je od danas, 10. marta do nedelje, 15.03. veoma bogat za barem tri koncerta klasike u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, koje će izvesti pretežno inostrani i regionalni umetnici: ruski pijanista Dmitrij Maslejev, jermenski violinista Sergej Hačatrjan i Beogradska filharmonija uz nemačkog dirigenta Kristofa Keniha, Slovenački orkestar flauta i projekat „The Balkan Road Trip“.

DMITRIJ MASLEJEV
Utorak, 10. mart, 20:00h
Kolarčeva zadužbina


Ruski pijanista Dmitrij Maslejev će održati večeras, 10. marta samostalan koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Dimitrij je pobednik XV Međunarodnog takmičenja „Čajkovski“ (2015), konkursa koji je svetu podario neke od najzanimljivijih pijanista.

Ruski umetnik na klaviru je među onima koji se danas nalaze na muzičkom Olimpu, u punom sjaju talenta i stvaralaštva.

Rođen i odrastao u Ulan-Udeu (sibirskom gradu između jezera Bajkal i mongolske granice), Dmitrij se školovao na Moskovskom konzervatorijumu u klasi profesora Mihaila Petuhova i na Međunarodnoj muzičkoj akademiji na jezeru Komo.

Stručni mediji pišu o njemu sledeće:
„Maslejev: ogromno srce, zatvoreno u teško zlato talenta, sa ručno izrezbarenim gardenijama od slonovače i kristalom Baccarat, darovano čovečanstvu“.

Hrabrost, drskost i istinska, jasna lepota uz neograničenu virtuoznost, upravo su ono što izdvaja njegovu igru.

Večeras, 10.03. u Beogradu će Dmitrij izvesti zanimljiv program: sonate Volfganga Amadeusa Mocarta, Ludviga van Betovena, Sergeja Rahmanjinova i Sergeja Prokofjeva, kao i čuvene klavirske minijature od Rahmanjinova.

Program koncerta 10. marta:

• L. van Betoven – Sonata br. 3

• V. A. Mocart – Sonata br. 8

• Sergej Rahmanjinov

Elegija, op. 3, br. 1

Prelid, op. 3, br. 2 (cis-mol)

Sonata br. 2 u be-molu, op. 36 (II i III stav)

• S. Prokofjev – Sonata br. 2

Aktuelna koncertna sezona počinje objavljivanjem novog albuma za vodeće evropske izdavačke kuće Aparte. Ovog puta Dmitrij Maslejev nije samo solista već i dirigent Svetlanovljevog orkestra, tako što predvodi čuveni ansambl iz instrumenta.

Zajedno, oni interpretiraju Rahmanjinovljeve „Varijacije“ na temu Nikola Paganinija i „Totentanz“ Franca Lista, obe inspirisane „Dies Irae“ iz gregorijanske pogrebne mise. Listova „Španska rapsodija“ u orkestarskom aranžmanu Mihaila Petuhova upotpunjuje ovaj album fokusiran na neke od najznačajnijih klavirskih repertoara.

Prethodni projekat Dmitrija Maslejeva – „Godišnja doba“, predstavio je istoimeni klavirski ciklus Petra Iljiča Čajkovskog, uz retko izvođena dela Glinke, Kija i Balakirjeva, kao i zanimljivu interpretaciju „Noći na Ćelavoj gori“ od Musorgskog.
 Album je predstavila izdavačka kuća France Musique, a međunarodni mediji su ga veoma pohvalili.


Najvažniji događaji tekuće sezone uključuju povratak u Pariz na resital u Teatru Šanzelize u okviru prestižne serije „Piano 4 Étoiles“, koja ekskluzivno predstavlja pijaniste poput Marte Argerih, Danijela Barenboima, Andraša Šifa i Arkadija Volodosa.

Dmitrij Maslejev će u narednom periodu imati veoma zgusnut raspored turneje, jer će nastupiti u Rusiji, Kini, Južnoj Koreji, Latinskoj Americi, Italiji i Francuskoj, gde spadaju i međunarodni festivali klavira „La Folle Journée“ i „La Roque d’Anthéron“.

Njegov prethodni nastup na „La Roque“ je list „La Provence“ opisao rečima –  „magično veče gde se virtuoznost spojila sa najdubljim delovima duše… Maslejev nas, notu po notu, dovodi do čiste emocionalne stvarnosti onoga što je život“.

U poslednjim sezonama, Dmitrij je takođe bio pozvan da nastupi na Festivalu u Lucernu, Klavirfestivalu u Ruru, u Verbijeu, Montreu, Rajngauu, Bad Kisingenu, Bodenzeu, Bergamu i Breši, i programu „Stars of the White Nights“.

Dmitrijeve orkestarske saradnje su veoma produktivne u bogatoj karijeri: Simfonijski orkestar Bazela, Simfonijski orkestar Berlinskog radija, Bamberški orkestar, Nirnberški simfonijski orkestar, Filharmonijski orkestar Francuskog radija, Nacionalni orkestar Liona, Orkestar Kadakes, Orkestar Toskane, Filharmoniju Tamperea, Festivalski orkestar Verbijea.

Tokom proleća 2025. godine Dmitrij je nastavio saradnju sa Filharmonijskim orkestrom Đera (Martin Rajna), gde je izvodio „Koncert br. 3“ Sergeja Prokofjeva u Austriji, na sceni Zlatne dvorane Muzikferajna u Beču.

Prvi album Dmitrija Maslejeva, objavljen nastupom u Koncertgebauu u Amsterdamu, sa solo i orkestarskim repertoarom, našao se na listi na digitalnoj platformi Spotify Top Classical 2017 i dobio je prestižnu nagradu nemačkih kritičara u kategoriji solo klavira, gde je bio nominovan zajedno sa Šubertovim albumom Kristijana Cimermana (DG).

„Fascinantno je posmatrati njegov umetnički razvoj. Čovek se ne može naučiti da svira ovako. Potrebno je mnogo prirodne muzikalnosti… Maslejev pokazuje kako se u malom prostoru može otvoriti čitav kosmos duše. To je velika umetnost i to je ono što uvek želite, a retko dobijate kao slušalac: gledati umetnika kako traži sebe i slušati ga kako ga pronalazi“, napisao je novinar – muzički publicista Helmut Mauro u „Süddeutsche Zeitung“ 2019. godine.

Severna Amerika se jednostavno zaljubila u Dmitrija Maslejeva kada je debitovao na recitalu u Karnegi holu u auditorijumu Isak Štern u januaru 2017. godine.
Tokom leta 2022. godine ruski pijanista nastupio je na Klasičnom festivalu u Njuportu i Festivalu u dolini Napa.

Beogradska filharmonija

Solista:
Sergej Hačatrjan, violina

Dirigent:
Kristof Kenih

Petak, 13. mart, 20:00h
Kolarčeva zadužbina

Program koncerta:

Jan Sibelijus: Koncert za violinu i orkestar

Franc Šmit: Simfonija br. 4

Koncert posvećen uspomeni na Zorana Đinđića

Violinista svetske reputacije – jermenski umetnik Sergej Hačatrjan, ponovo je gost orkestra Beogradske filharmonije, sa kojima će u petak, 13.03. (20:00h) izvesti koncert posvećen uspomeni na pokojnog premijera Zorana Đinđića, na Velikoj sceni Kolarčeve zadužbine.

Na repertoaru je koncert Jana Sibelijusa, remek-delo literature u ovom žanru.
 U drugom delu programa, kao jedan od ekskluziviteta sezone, prvi put pred našom publikom nalazi se simfonijsko delo austrijskog kompozitora Franca Šmita (1874 — 1939), koji je živeo na prelazu 19. i20. veka . Najznačajnije delo ovog autora je „Četvrta simfonija“: muzika radosti i tuge, veličanstvenost alpske prirode, i duboka, senzibilna poezija ukratko opisuju atmosferu ostvarenja.

„Ukoliko volite muziku Malera i Riharda Štrausa, ovo bi mogla biti najbolja simfonija koju nikada niste čuli.“ (RSNO programska knjižica, 2022-2023)

Rođen u Jerevanu, u Jermeniji, umetnik na violini Sergej Hačatrjan osvojio je Prvu nagradu na XIII Međunarodnom takmičenju Jan Sibelijus u Helsinkiju (Finska) još sada davne 2000. godine.
Tako je postao najmlađi pobednik u istoriji ovog prestižnog takmičenja.

Osvojio je i Prvu nagradu na takmičenju Kraljica Elizabeta u Briselu (2005).

U aktuelnoj koncertnoj sezoni 2025/2026, Sergej nastavlja međunarodnu karijeru nastupima sa mnogim velikim ansamblima: Orkestar romanske Švajcarske, Simfonijski orkestar iz Lucerna, Bečki kamerni orkestar, Simfonijski orkestar Barselone i Nacionalni orkestar Katalonije, Simfonijski orkestar Frankfurtskog radija i Simfonijski orkestar Tajpeja.

Takođe, u Severnoj Americi će nastupati sa Simfonijskim orkestrima San Franciska, Atlante, Klivlendskog orkestra i Nacionalnog simfonijskog orkestra u Vašingtonu.

Na ovom kontinentu je nastupao sa simfonijskim orkestrima iz Toronta, Sijetla, Montreala, Bostona, Filadelfije, gostovao je i sa Njujorškom filharmonijom, kao i na festivalima Ravinija, Aspen, Blossom i Mostly Mozart.

Sergejev najnoviji album sa sonatama Isajia, objavljen za izdavačku kuću „Naiv“, predstavlja prvi kompletni snimak šest solo sonata op. 27 Ežena Isaija, izvedenih na kompozitorovoj sopstvenoj violini Gvarneri del Đezu. Zajedno sa sestrom Lusin snimio je album „Moja Jermenija“, posvećen jubileju – 100. godišnjici obeležavanja jermenskog genocida, koji je nagrađen priznanjem „Eho Klasik“ za kamernu muziku (20. i 21. vek / mešoviti ansambl).
Ovaj duo je snimio takođe i „Tri sonate za violinu i klavir“ Johanesa Bramsa. Njegova diskografija za ovu izdavačku kuću obuhvata i koncerte Jana Sibelijusa, oba koncerta Dmitrija Šostakoviča sa Francuskim nacionalnim orkestrom, snimak sonata Šostakoviča i Cezara Franka za violinu i klavir, kao i kompletne sonate i partite za solo violinu Johana Sebastijana Baha.

Pozivi za nove nastupe su stizali od – Nacionalnog simfonijskog orkestra RAI, Nacionalnog orkestra Liona, Nacionalne akademije Santa Ćećilije, Orkestra frankfurtskog muzeja, Simfonijskog orkestra Jevlea, kao i za turneju po Španiji sa Simfonijskim orkestrom iz Bilbaa.

Imao je i uspešnu turneju po Japanu u saradnji sa Nipon fondacijom, dok je 2015. godine izveo Betovenov Koncert za violinu na Festivalu u Lucernu sa Bečkom filharmonijom.

Sergej svira na violini Stradivari iz 1724. godine, poznatoj kao Kizeveter, koju mu na korišćenje ustupa društvo Streton.

Kristof Kenih je rođen u Drezdenu, gde je pevao u čuvenom Krojchoru.
Studirao je dirigovanje, klavir i pevanje na Muzičkoj akademiji u Drezdenu.

Svoj mandat kao šef-dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Španije (RTVE) u Madridu, Kristof Kenih započeo je u sezoni 2023/2024, a od 2010. godine je i muzički i umetnički direktor ansambla Evropski solisti iz Luksemburga.

Poznat po svojom preciznom i elegantnom pristupu, Kenih je veoma tražen kao gostujući dirigent širom sveta – od svog debija u SAD 2010. godine, dirigovao je mnogim američkim sastavima – simfonijski orkestri Pitsburga, Indijanapolisa, Nju Džersija, Hjustona, Oregona i Toronta, i Losanđeleska filharmonija.

U umetničkom portfoliju nalaze se saradnje dirigenta Keniha sa mnogim ansamblima, od Filharmonije Ročestera, Simfonijskog orkestra grada Birmingema, Štatskapele iz Drezdena, Orkestra Pariza, Holandske filharmonije, Bečkog Koncertferajna, preko – Simfonijskog orkestra Bornmuta, Varšavske filharmonije, Danskog nacionalnog simfonijskog orkestra, Kraljevske filharmonije iz Londona, do – Nacionalnog orkestra Bi-Bi-Sija iz Velsa, orkestra Mocarteum iz Salcburga, orkestra Betoven iz Bona, Drezdenske filharmonije, Štutgartske filharmonije, Novozelandskog simfonijskog orkestra i Škotskog simfonijskog orkestra Bi-Bi-Sija, sa kojim je 2008. godine ostvario izuzetno uspešnu turneju po Kini.

Kenih je bio angažovan i u mnogim vodećim svetskim operskim kućama – Opera u Cirihu, Nemačka opera u Berlinu, Opera u Bonu, Zemper opera u Drezdenu, Državna opera u Štutgartu i Teatro Real u Madridu.

SLOVENAČKI ORKESTAR FLAUTA
Subota, 14. mart, 20:00h
Kolarčeva zadužbina


Ansambl Slovenački orkestar flauta vodi publiku u subotu, 14. marta (20:00h) u Kolarčevoj zadužbini na jedinstveni projekat Balkan Road Trip – koncert koji spaja slovenačko muzičko nasleđe sa ritmovima i melodijama čitavog regiona.

Na programu su dela od renesanse do savremenih kompozicija, uz inspiraciju narodnim melodijama Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.

Posebno mesto zauzima nova kompozicija The Balkan Road Trip mladog slovenačkog kompozitora Leona Firšta, u kojoj se susreću energija balkanskih ritmova i savremeni muzički izraz.
Publiku očekuje i zanimljivo predstavljanje jednog od najstarijih poznatih instrumenata na svetu – neandertalske frule, stare oko 60.000 godina.

Ansambl čine pikolo, C-, alt- i bas-flaute, uz klavir, kontrabas i udaraljke, stvarajući bogat i prozračan zvuk koji često podseća na zvuk orgulja.

Ulaz na koncert je slobodan.

THE BALKAN ROAD TRIP

Projekat „The Balkan Road Trip“ donosi raznovrsno i dinamično muzičko putovanje, oblikovano od dela slovenačkih kompozitora različitih generacija – od renesansnog majstora Jacobusa Gallusa, preko Bojana Adamiča do savremenih stvaralaca – Andrej Makor, Tilen Slakan, Marjan Grdadolnik, Tine Bec, Blaž Pucihar, Agata Gojkošek, Leon Firšt i Anže Rozman.

Program povezuje slovenačko muzičko nasleđe sa izražajnim karakteristikama zemalja Zapadnog Balkana (Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina) i stvara živi međukulturni dijalog. Time orkestar ne predstavlja samo slovenačko stvaralaštvo, već i učvršćuje veze između kulturnih prostora i jača prepoznatljivost slovenačkih muzičara u međunarodnom okruženju.

Centralno mesto u programu „The Balkan Road Trip“ ima nova kompozicija mladog slovenačkog kompozitora Leona Firšta, koja u muzičkom jeziku prepliće energiju balkanskih ritmova, specifične melose i savremenu stvaralačku maštu.

Posebnu dodatnu vrednost koncertnog programa predstavlja promovisanje najstarijeg poznatog muzičkog instrumenta na svetu – neandertalske frule, stare oko 60.000 godina, otkrivene u Sloveniji.

Instrument će biti predstavljen tokom izvođenja kompozicije Davorina Jenka, čime projekat dobija snažnu simboličku, obrazovnu i promotivnu dimenziju i prevazilazi uobičajeni koncertni okvir, jer slovenačko muzičko nasleđe predstavlja u najširem istorijskom luku – od praistorije do savremenog umetničkog stvaralaštva.

The Balkan Road Trip je tako više od koncerta – to je priča o prostoru, identitetu, saradnji i muzici koja povezuje.

SLOVENAČKI ORKESTAR FLAUTA

Slovenački orkestar flauta nastao je kao umetnički odgovor na vreme neizvesnosti i izazova, kada se tokom pandemije korona virusa 2020-2022. posebno pokazala potreba za zajedničkim muziciranjem i povezanošću. Orkestar okuplja akademski obrazovane flautistkinje i flautiste iz cele Slovenije, koje povezuju ljubav prema muzici, posvećenost zajedničkom stvaranju i snažan osećaj zajedništva.

Sastav čine pikolo flaute, koncertne C-flaute, alt flaute i bas flaute, a zvučni spektar dodatno obogaćuju kontrabas, klavir i udaraljke.

Repertoar obuhvata originalna dela za orkestar flauta, kao i pažljivo odabrane prerade iz horske i orkestarske literature. Posebno mesto zauzima i novo stvaralaštvo – kompozicija Circus Flautasticus, koju je za orkestar napisala članica ansambla Agata Gojkošek.

Ovaj orkestar je svoje koncertno putovanje započeo 2024. godine prvim nastupima u Sloveniji, a od tada se sve više afirmiše kao jedinstven ansambl koji spaja umetničku vanserijsku veštinu, zvučnu raznovrsnost i kolektivnu energiju.

Slovenački orkestar flauta svojim delovanjem doprinosi razvoju slovenačke muzičke kulture, a istovremeno dokazuje da je snaga zajedničkog daha ona koja muzici daje njenu najdublju izražajnu moć.

Ivan Makragić