Istraživanje sprovedeno na Albany Medical College u Njujorku otkrilo je neočekivane obrasce u ponašanju pacova izloženih različitim muzičkim žanrovima. Studija je pokazala da trijezni pacovi biraju tišinu, dok oni izloženi kokainu razvijaju preferenciju prema džezu — i to ne zato što vole muziku, već zato što mozak povezuje tonove sa euforičnim iskustvom.
Naučni rad pod nazivom “Exposure to music alters behavioral and neurochemical effects of drugs of abuse in rats” objavljen je u časopisu Behavioural Pharmacology. Istraživački tim sa Albany Medical College, koji su vodili dr Marko P. Benca i dr F. Lopez, imao je jednostavno, ali intrigantno pitanje: kako različite vrste muzike utiču na ponašanje pacova i na efekte droga?
Eksperiment je podeljen u nekoliko faza. U prvoj fazi pacovima su puštane različite vrste muzike — Betovenova Simfonija br. 5 i Majls Dejvisova “Four” — a zatim im je ponuđen izbor između tišine i muzike. Rezultat je bio jasan: trijezni pacovi su birali tišinu.
Drugim rečima, za razliku od ljudi, koji često povezuju muziku sa emocijama, pacovi nisu pokazali spontano zadovoljstvo pri slušanju melodija.
U drugoj fazi eksperimenta, pacovi su dobijali male doze kokaina, a tokom tog procesa svaka doza bila je praćena određenim muzičkim žanrom. Nakon nekoliko dana, istraživači su im ponudili izbor — tišinu, Betovena ili Majlsa Dejvisa.
Rezultat je bio zapanjujuć: pacovi koji su uzimali kokain počinju da biraju džez. Njihov mozak je povezao Dejvisovu muziku sa prijatnim efektom droge, pa je zvuk postao okidač za osećaj zadovoljstva.
Dakle, pacovi nisu „zavoleli“ džez u estetskom smislu — oni su naučili da ga povezuju sa nagradom. To je isti neurološki mehanizam koji kod ljudi stoji iza mnogih oblika zavisnosti: mozak spaja određene spoljašnje stimulanse (poput mirisa, pesme ili mesta) sa osećajem zadovoljstva. Kada se droga ukloni, mozak i dalje reaguje na taj spoljni znak, što može izazvati želju za ponovnim uzimanjem supstance.
Studija je pokazala i nešto dublje: muzika ima moć da menja hemiju mozga čak i kod bića koja nemaju emocionalnu povezanost sa umetnošću. Naučnici su zabeležili promene u nivou dopamina — hemikalije odgovorne za osećaj zadovoljstva — kod pacova izloženih muzici povezanoj s drogom.
„Ono što je najfascinantnije,“ navodi se u zaključku rada, „jeste činjenica da asocijacija između muzike i droge opstaje čak i nakon prestanka unošenja supstance. To implicira da muzički stimulus može postati snažan neurohemijski okidač.“
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
