Prema pisanju sciencenews – Pacijenti koji su primili vakcinu u roku od oko tri meseca od imunoterapije živeli su duže, pokazuju podaci. mRNA vakcine protiv kovida-19 mogle bi učiniti neke terapije raka efikasnijima.

Pacijenti oboleli od raka pluća koji su primili vakcinu nekoliko meseci nakon imunoterapije — terapije koja podstiče imuni sistem — živeli su gotovo duplo duže od nevakcinisanih pacijenata, navode istraživači 22. oktobra u časopisu Nature. Sličan obrazac uočen je i kod osoba sa melanomom, kaže dr Elias Sajur, pedijatrijski onkolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Floride u Gejnsvilu. Ta korelacija sugeriše da bi mRNA vakcine — čak i one koje nisu namenjene lečenju raka — mogle učiniti tumore osetljivijima na postojeće terapije.

„To je uzbudljivo otkriće“, kaže Hua Vang, istraživač vakcina protiv raka sa Univerziteta Ilinois u Urbani-Šampejnu, koji nije učestvovao u studiji. „Zaista je zanimljivo i zaista važno.“

U vreme kada mRNA vakcine protiv kovida nailaze na sve veći skepticizam javnosti i vlasti, studija nudi novi dokaz da njihovi benefiti mogu prevazići zaštitu od zaraznih bolesti, dodaje Vang.

Prvi tragovi antikancerskog efekta mRNA tehnologije

Naučnici su već ranije imali nagoveštaje o mogućem antikancerskom delovanju mRNA vakcina. Eksperimentalna mRNA vakcina koja je davana miševima sa tumorima, na primer, učinila je da imunoterapijski lekovi deluju bolje, objavio je Sajurov tim u julu u časopisu Nature Biomedical Engineering.

mRNA vakcine se obično posmatraju kao „učitelji imunog sistema“. One sadrže molekul mRNA — „glasnika“ unutar ćelija — koji nosi genetski kod za stvaranje bezopasnog dela virusnog proteina. U slučaju vakcina protiv kovida, to je deo takozvanog „spajk“ proteina koronavirusa. Organizam koristi taj kod da proizvede protein, koji potom imuni sistem prepoznaje i pamti.

Vakcine protiv raka na bazi mRNA rade slično, samo što umesto virusnih, nose delove tumorskih proteina.

Sajurova eksperimentalna vakcina bila je, međutim, sasvim drugačija. Nije sadržala mRNA iz tumora, a ipak je imala antitumorsko dejstvo. Kada se kombinovala s imunoterapijskim lekovima, sama mRNA — a ne ono što je kodirala — aktivirala je imuni sistem da napadne rak. To otkriće inspirisalo je novo istraživanje: ako eksperimentalna mRNA vakcina može da izazove antikancerski odgovor, možda i druge mRNA vakcine mogu.

Milioni ljudi, uključujući i pacijente s rakom čiji su podaci praćeni kroz elektronske zdravstvene kartone, primili su mRNA vakcine protiv kovida. Sajurovom timu je ostalo da samo pogleda podatke.

Rezultati studije

Istraživači su analizirali medicinske zapise oko 1.000 ljudi sa nesitnoćelijskim rakom pluća, koji su svi primali lek iz grupe inhibitora kontrolnih tačaka — standardni oblik imunoterapije. Gotovo 200 pacijenata primilo je i mRNA vakcinu protiv kovida u roku od 100 dana od početka terapije.

Tri godine nakon dijagnoze, 56% vakcinisanih pacijenata bilo je i dalje živo, naspram 31% nevakcinisanih, navode istraživači. Sličan rezultat uočen je i kod pacijenata s uznapredovalim melanomom.

„Takvi rezultati nisu bili ni najmanje očekivani“, napisao je Erik Topol, kardiolog iz istraživačkog centra Scripps Research u Kaliforniji, koji u svom biltenu Ground Truths prati medicinske inovacije. On je studiju nazvao „prelomnim radom“ koji nudi „uverljive podatke“. Neki od tih podataka uključuju i eksperimente na miševima sa tumorima.

Kako mRNA vakcina deluje kao „sirena“ za imuni sistem

Kod životinja koje primaju imunoterapiju, mRNA vakcina aktivira snažan molekularni alarm, objašnjava Sajur. „To je poput poziva na broj 911 koji upozorava imuni sistem da krene u borbu protiv raka.“

Zanimljivo je da COVID vakcina nije bila jedina koja je pokrenula takvu reakciju — i druge vrste mRNA vakcina dale su sličan efekat, dok vakcine koje ne koriste mRNA tehnologiju nisu.

Ipak, prerano je tvrditi da kombinovanje imunoterapije sa nespecifičnim mRNA vakcinama definitivno pomaže pacijentima obolelim od raka, upozorava Vang. Sajur se slaže: „Važno je da ljudi razumeju da ovo još nije dokazano.“

Njegov tim već priprema kliničko ispitivanje kako bi proverili ove rezultate i planira da započne upis pacijenata do kraja godine.

Mogući preokret u lečenju raka

Ako se potvrdi da mRNA vakcine protiv kovida zaista pojačavaju delovanje određenih imunoterapija, to bi predstavljalo „promenu paradigme u onkologiji“, kaže Sajur. To bi značilo da lekari već imaju na raspolaganju široko dostupno, provereno sredstvo koje bi moglo pomoći u lečenju agresivnih oblika raka.

„Zaista se nadam da su mRNA vakcine protiv kovida taj univerzalni alat“, kaže Sajur. „A ako nisu, verujem da ćemo uspeti da dizajniramo vakcinu koja jeste.“