Hiljade kilometara balkanskih reka nestaje ili je ozbiljno oštećeno poslednjih godina, upozorava novo regionalno istraživanje koje su objavile organizacije Riverwatch i EuroNatur. Razvoj hidroelektrana, izgradnja brana i intenzivno vađenje rečnih sedimenata dovode do, kako se navodi u izveštaju, „stalne erozije“ nekih od poslednjih netaknutih vodotokova Evrope.
Balkan je dugo smatran „plavim srcem Evrope“, regionom u kojem se nalaze najčistije i najdivljije reke kontinenta, ključne za očuvanje biološke raznolikosti i prirodnih ekosistema. Međutim, ubrzana izgradnja energetskih i infrastrukturnih projekata sve više menja njihovu prirodnu strukturu. Stručnjaci upozoravaju da su mnogi vodotokovi već izgubili status prirodnih reka i postali regulisani sistemi pod snažnim uticajem industrije i energetike.
Najnovija studija, koja je obuhvatila više od 83.000 kilometara reka u 11 balkanskih zemalja, pokazuje da se udeo „gotovo prirodnih“ rečnih tokova smanjio sa 30 odsto 2012. godine na samo 23 odsto 2025. godine. To znači da je region u tom periodu izgubio oko 2.450 kilometara očuvanih rečnih deonica, dok se broj teško izmenjenih tokova stalno povećava.
Glavni uzrok promena je procvat malih hidroelektrana, često subvencionisanih kao „zelena energija“. Na Balkanu danas postoji oko 1.800 takvih postrojenja, dok je u planu izgradnja više od 3.000 novih projekata. Iako se predstavljaju kao održivi izvori energije, brojni stručnjaci i ekološke organizacije upozoravaju da njihova izgradnja fragmentira rečne tokove, menja prirodne tokove sedimenata i ugrožava staništa retkih biljnih i životinjskih vrsta, prema analizi na istraživanju koje su objavili Riverwatch i EuroNatur, uz prenos agencijskih informacija (AFP).
Posebno su pogođene Albanija i Bosna i Hercegovina. U Bosni i Hercegovini udeo netaknutih reka smanjen je za gotovo četvrtinu između 2012. i 2025. godine, dok je Albanija zabeležila jedno od najvećih smanjenja prirodnih rečnih deonica u regionu. Stručnjaci navode da su upravo ove zemlje nekada bile među poslednjim utočištima slobodno tekućih evropskih reka.
Ipak, pojedini primeri pokazuju da je moguće zaustaviti dalju degradaciju. Albanija je 2023. godine proglasila reku Vjosu nacionalnim parkom — prvim nacionalnim parkom divlje reke u Evropi — čime je blokirana izgradnja desetina planiranih brana i hidroelektrana. Zahvaljujući pravnim bitkama i aktivizmu lokalnih zajednica, širom Balkana očuvano je gotovo 900 kilometara rečnih tokova koji bi u suprotnom bili ugroženi.
Autori izveštaja upozoravaju da je budućnost balkanskih reka na prekretnici. Region i dalje poseduje jedinstvenu mrežu slobodno tekućih vodotokova kakva više gotovo ne postoji u Evropi, ali bez sistemske zaštite i pažljivog planiranja energetske tranzicije, ta prirodna prednost mogla bi nepovratno nestati u narednim decenijama
MPM Web označava našu redakcijsku obradu već objavljenih informacija sa kredibilnih domaćih i međunarodnih portala. To su vesti i teme koje su zasnovane na postojećem izvoru, ali su prevedene, temeljno proverene i stilistički prilagođene standardima našeg magazina.
Na ovaj način čuvamo tačnost originalnih podataka i gradimo poverenje čitalaca, dok istovremeno nudimo jasno strukturisanu i pouzdanu informaciju, u skladu sa prepoznatljivim stilom MPM-a.
