„Kako sam prestao da pevam pod tušem“ osvaja svojim šarmom i šmekom

Prvo se sam projekat u početku reklamirao nekako tiho, stidljivo, nenametljivo, ispod radara, a onda lagano je počeo da poprima malo veće obrise i oblike, te je multimedijalni događaj neobičnog naziva „Kako sam prestao da pevam pod tušem“ naišao na medijsku pažnju kakvu zaslužuje.

Mamac je dovoljno snažan – glumac Nikola Kojo kao zvezda večeri, konačno se vraća na scenu, i to ovog puta u ulozi pevača, muzičara, mada se sam projekat označava kao – muzička predstava.  

Mudro je dramski umetnik odabrao da svetska premijera same artističke priče ne bude u Srbiji, ni u regionu bivše Jugoslavije, već na teritoriji inostranstva, tačnije u Cirihu, Švajcarskoj.

Nikola Kojo i čuveni popularni cover bend „Girls, Boys & Toys“ tako su lagano projezdili kroz medije i za kratko vreme rasprodali dva izvođenja na Velikoj sceni Mts Dvorane 5. i 10. juna, na kraju sezone programa bivše Dvorane Doma sindikata, što nije nimalo lako.

Tako je u roku od 5 dana ekipa dva puta osvojila ukupno 3 000 ljudi.

Publika je bila veoma nestrpljiva u sali i čekala početak izvođenja, zaintrigirana naslovom – „Kako sam prestao da pevam pod tušem“ i sama ne zna šta tačno da očekuje.

Odnosno, hajde da se samo kratko podsetimo kako je u medijima osvanula najava ovog projekta, da bude jasnije da auditorijum na ovaj način može samo da se što više zaintrigira.

Iz straha da ne kažu previše, iz objave u medijima je rečeno – premalo.

Evo kako je predstavljeno, nešto u stilu – scensko muzički šou „Kako sam prestao da pevam pod tušem“ nastao je iz čiste ljubavi prema muzici i potrebe da se neke priče konačno ispričaju kroz pesmu, humor i emociju.

Uz muzičare poznatog cover benda „Girls, Boys & Toys“ i goste iznenađenja, Nikola Kojo vodi publiku kroz veče koje je obogaćeno muzikom, anegdotama i pesmama koje su obeležile popularne filmove, predstave, TV serije, i život van scene, malo iza kulisa, malo iz života.

Ovo nije ni koncert ni predstava u klasičnom smislu – već veče koje se stalno menja zajedno sa publikom. Emotivno, duhovito, spontano i potpuno autentično, kako su najavili iz autorske ekipe i Mts Dvorane.

Dakle, složićete se, nije najjasnije šta možemo da očekujemo, šta nas čeka.

Ansambl izlazi na scenu i počinje šou sa melodijom iz antologijske jugoslovenske TV serije „Otpisani“, instrumental na kompoziciju Milivoja Markovića, a svi su seli na barske stolice, neki i sa barskim stolovima, te lagano čekaju početak.

Crno-bela akciona ratna televizijska mini-serija od 13 epizoda, emitovana od decembra 1974. do marta 1975. godine, u produkciji Televizije Beograd, podsetila nas je na period koga više nema, dakle Jugoslaviju, dakle SFRJ, odnosno – na neka divna, lepša vremena.

Reditelj serije bio je Aleksandar Aca Đorđević, prema romanu i scenariju Dragana Markovića,  u saradnji sa jednim od naših najplodnijih pisaca za TV – Sinišom Pavićem, koji nas je nedavno, tokom 2025. godine napustio.

Produkcija je bila na zavidnom nivou, levo i desno su postavljeni video bimovi, tako da su gledaoci mogu da prate iz svih uglova Velike sale dešavanja na sceni, tačnije, zavisi šta je sve kamera uhvatila od mnogobrojnih članova u bendu.

Posle kompozicije za film i seriju „Otpisani“, Nikola Kojo se obratio svima i barem je pokušao da objasni šta predstavlja događaj koji je počeo.

„Pred vama je koncert, predstava, i jedno i drugo, ustvari nije ni važno šta je, ali jeste važno da je ovo način da se izmestimo iz sredine u kojoj živimo“, ukratko je Kojo približio publici šta bi gledaovi mogli da očekuju.

Usledilo je veoma simpatično i kreativno predstavljanje svih članova „Girls, Boys & Toys“, gde se ističu možda najviše tri ženska vokala – Katarina Kaća Jović, Jovana German – Yoya Wolf, i Tanja Kostić, kao i na saksofonu – Nikola Demonja, koji svira kompoziciju za TV seriju „Bolji život“, (1987 – 1991), u kojoj je Nikola Kojo imao epizodnu ulogu.

Kompozitor muzike bio je Vojislav Kostić, prema scenariju spomenute legende Siniše Pavića, u režiji takođe nedavno preminulog Mihaila Miše Vukobratovića i Aleksandra Ace Đorđevića.  Naravno, sećamo se muzičke teme, pesme koja je krasila odjavnu špicu – „Ja hoću život“, koju je divno otpevao zvezda – Dado Topić.

Ipak, iako se očekivalo, Kojo se ne upušta u vokalno dočaravanje te numere, već pušta Demonju da publici predstavi instrumentalno izvođenje vezano za uvodnu špicu, ne i odjavnu.

Onda se Kojo vrlo domišljato i kreativno poigrao sa naslovima kultrnih filmova i TV serija u kojima je većim delom igrao i tumačio raznolike likove.

„Eto, imali smo – Bolji život, bili smo Srećni ljudi, a onda postali smo Zaboravljeni, upali u Sivi dom, i ne pristajemo da budemo – Otpisani. Pre svega hoćemo lepo, jer lepota će spasiti svet“, smatra Nikola Kojo, svi iz benda se slažu i eto povoda za novu pesmu sa repertoara.

Počinje vokalna set lista, nakon instrumentala za serije „Otpisani“ i „Bolji život“, i odlučuju se za inostranu kulturnu baštinu – američki džez muzičar – umetnik trube i vokalista Luis Armstrong – „What a Wonderful World“ (1967) , na veliko zadovoljstvo publike.

Foto – FILIP OLĆAN

Louis Armstrong – „What a Wonderful World“

„I see trees of green
Red roses too
I see them bloom
For me and you
And I think to myself
What a wonderful world

I see skies of blue
And clouds of white
The bright blessed day
The dark sacred night
And I think to myself
What a wonderful world

The colors of the rainbow
So pretty in the sky
Are also on the faces
Of people going by

I see friends shaking hands
Saying, „How do you do?“
They’re really saying
I love you

I hear babies cry
I watch them grow
They’ll learn much more
Than I’ll ever know
And I think to myself
What a wonderful world

Yes, I think to myself
What a wonderful world
Ooh, yes“.

Nakon nadahnutog pevanja, interpretacije antologijske numere, doduše sa stolice, bez ustajanja ili nekog kretanja po sceni, Nikola Kojo lagano kreće u dalju komunikaciju sa publikom.

„Ja sam eto glumac, i kad ljudi čuju glumac, odmah kažu – glumac, reci nešto smešno. I hoćemo smešno, ali prvo nešto lepo.  Nasledio sam sluh od oca, i želeo sam da se bavim muzikom“, krenuo je priču Kojo, i to zapravo ne predstavlja puko obraćanje između pesama, već je to deo šou programa, tekst prema scenariju, kako je u pitanju muzička predstava.

Kojo priča o svom životu, karijeri, saznajemo da je kao mali umesto u sobu za audiciju hora, ušao u prostoriju za glumački studio i tamo je ostao, jednostavno mu se svidelo.

Naravno, svi koji prate kinematografiju, svesni su koliko je Nikola Kojo veoma svestran, jer osim glume ima talenat za muziku, veoma prijatan vokal za pesme koje je interpretirao decenijama unazad. Ipak, ti njegovo izleti u muziku bili su deo scenografije, više da se na taj način i muzički promoviše neka TV serija, predstava ili film u kojima je igrao.

Skupio se priličan broj tih numera, i zaštitni znak muzićkog segmenta uvek je bio Nikola Kojo, to je postalo nepisano pravilo.

Usledila je balada čuvenog sarajevskog muzičara šansonjera – Kemala Montena i pop rok grupe Crvena jabuka – „Nekako s proleća“ /1991/.

Nije filmska numera, ali jeste podsetnik da je Kojo već pevao tu pesmu sa Draganom Bjelogrlićem Bjelom i Zoranom Pavić, beše to jednom prilikom sada pomalo davne 1998. godine u prostorijama producentske kuće Cobra Film, koju vodi Bjela danas, a i Nikola je bio deo te priče.

Tada su Kojo i Bjela imali ogroman uspeh sa antiratnim filmom „Lepa sela lepo gore“ 1996. i krimi ostvarenjem „Rane“ 1998. od istog režisera Srđana Dragojevića.

Bilo je ovo i jedno lepo sećanje na Kemala Montena, koji nas je napustio pre 11 godina, i Nikola Kojo na tu temu ima svoju opservaciju – „Trudićemo se da ne tugujemo za onima kojih više nema, već da ih se sećamo po dobroti i njihovim delima“.

Kojo je podelio tu činjenicu da se družio sa Kemalom Montenom, čak i sarađivao, što mu je bila velika čast, i značilo mu je u životu i karijeri.

Podsetimo se, u TV seriji „Ono kao ljubav“ Monteno i Kojo su snimili kako zajedno pevaju numeru „Dušo moja“.

Foto – FILIP OLĆAN

NEKAKO S PROLJEĆA

Nekako s proljeća
Uvijek meni doluta
Neka čežnja tamna
Tiha mudrost davna

Spuštam ja stare kofere
Na perone sudbine
To je miris zrelih godina
Moj kaput baš je težak, najdraža

Nekako s proljeća
Ja se sjetim starih drugova
Probude se u meni
Svi derneci pijani

Tad nosim stare cipele
One znaju moje ulice
To je boja crnoponoćna
Moji koraci baš su teški, najdraža

I opet taj osjećaj samoće
Kad neće nikog mene krene i hoće
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od želje za usnama tvojim

Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća
Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća

Nekako s proljeća
Sjeti mene nepravda
Na pobjede poraze
I sve lažne obzire

Napravim račun praštanja
Popijem pusta maštanja
To je ukus lijepog kajanja
Moji kapci baš su teški, najdraža

Nekako s proljeća
Noć mi oči otvara
Nemam san da uhvatim
Nema dana da ne izgubim

A hoću da te vodim ja
Tragom sunca, jugom maslina
To je dodir tvojih bedara
Moja duša baš te voli, najdraža

I opet taj osjećaj samoće
Kad neće nikog mene krene i hoće
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od želje za usnama tvojim

Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća
Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća

Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća

Sav sam tih od ludila
Bez tebe s proljeća .

Foto – FILIP OLĆAN

Dakle, koncept polako postaje jasan, muzička predstava ili koncert su se odvijali u smeru karijere Nikole Koje, kao kolekcija pesama koje je interpretirao u vidu svog hobija u različitim prilikama, i kako smo spomenuli, kao soundtrack za filmove čiji je bio važan ili manje važan deo.

Jedna od tih numera je novijeg datuma – pesma „Stani, tugo“ koju peva Nikola Kojo u originalnoj izvedbi, i još je kompletan autor, pisao je muziku i tekst, uz aranžman Uroša Markovića. Beše to muzikaiz novog filma „Povratak Žikine dinastije“ reditelja Milana Konjevića, sa jeseni 2025. godine, nastavak nakon toliko decenija, ali i omaž čitavom serijalu koji je glumački nosio Dragoljub Bojanić Gidra, a naravno i tada maleni dečak Nikola Kojo je imao važnu ulogu kroz celu franšizu.

I dalje dok se izvode pesme, svi sede, nije party, žurka, već prava sedeljka, te se peva sve vreme za barskim stolovima i stolicama.

Tako se stiče utisak kao da je sam šou program kreiran za neke intimnije prostore, kamernijeg tipa, da budu bliskiji sa publikom, ne za mega scene poput Mts Dvorane.

Naravno, možda je utisak pogrešan, moguće da se ta vrsta statičnosti uklapa i za 1500 ljudi u velikoj sali, mada se prirodno očekuje mizanscen, odnosno neka šetnja po sceni.

Naravno, šarmantni i duhoviti Kojo se našalio na temu aktuelne političke situacije, te se osvrnuo na sramotu koja se nalazi nedaleko od Mts Dvorane i sve je jasno iskazao sa malo reči – „Gledam tako neke ljude u plavom i ljude u crnom, ne možemo da ih razlikujemo, a svi su tamo u onom Ćacilendu“, što je naravno izazvalo seriju aplauza i kvalitetnog smeha u sali.

Jasno je, ovakve programe sigurno ne posećuju ćaciji, ne bi ništa ni razumeli.  

Foto – FILIP OLĆAN

Sastav „Girls, Boys & Toys“ prestoničkoj publici je najpoznatiji po vikend koncertima u popularnom klubu BitefArtCafe, a sada je dobio priliku da se predstavi znatno širem auditorijumu.

Sa njima je čuveni saksofonista Nikola Demonja, desna ruka Koje u ovom veoma sadržajnom i višeslojnom programu.

Krenuo je Nikola Kojo malo da priča o ratu, i onda je rekao ima jedan ratni film, te kreće muzika, poznata melodija, zna se, reč je o antologiji zvanoj – „Bacila je sve niz rijeku“.

Pitate se možda sada, otkud neki ratni film u ovom kontekstu te pesme, a onda postaje jasno, vraćamo se 30 godina unazad i prisećamo se remek dela domaće kinematografije, spomenuti naslov – „Lepa sela lepo gore“, ubedljivo najbolje filmsko delo Srđana Dragojevića.

Upravo je Nikola Kojo u jednoj od definitivno svojih najboljih filmskih uloga u karijeri, otpevao tu pesmu, što bismo rekli, na suvo, bez muzičke pratnje, i bio efektan, izvanredan, u pomalo dramatičnoj sceni koja dalje nagoveštava tragediju.

Originalno kompoziciju su 1974. godine stvorilisarajevski „Indexi“ na čijem je čelu bio prerano preminuli Davorin Popović, eto jedan omaž i ovom muzičkom umetniku, kasnije je svoju uspešnu verziju imala i sarajevska pop rok grupa „Crvena jabuka“, drugi put je na set listi ovog koncerta, nakon legendarne „Nekako s proleća“.

Foto – FILIP OLĆAN

BACILA JE SVE NIZ RIJEKU

Stajala je usred bašte, ko najljepši cvijet

Kao da je dio mašte i muzike te

Slušala je pjesmu moju, posljednju što pjevam njoj

Sad joj kažem zbogom draga, a bila je život moj

Prošla je kroz moje snove i bila je tren

Cjelim tjelom je bila moja, ja bio sam njen

Nosila je našu ljubav, naše sreće prvi cvijet

Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet

Al’ noćas ako sluša, nek čuje bol

U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj

Zauvijek neka nosi na srcu znak

Život je jedan ona bacila

Nek čuje bol

U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj

Zauvijek neka nosi na srcu znak

Život je jedan ona bacila

Nosila je našu ljubav, naše sreće prvi cvijet

Bacila je sve niz rijeku i pošla u drugi svijet

Al’ noćas ako sluša, nek čuje bol

U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj

Zauvijek neka nosi na srcu znak

Život je jedan ona bacila

Nek čuje bol

U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj

Zauvijek neka nosi na srcu znak

Život je jedan ona bacila

Nek čuje bol

U pjesmi koju pjevam njoj, samo njoj

Zauvijek neka nosi na srcu znak

Život je jedan ona bacila .

 

Foto – FILIP OLĆAN

Nikola Kojo jeotkrio da se film „Lepa sela lepo gore“ smatra se da je u samom vrhu najboljih ratnih filmova na svetu i dodao da kada se kaže ratni, odmah se misli antiratni film, koji kritikuje ratove.

„Besmisao rata i podela, kao iz filma, mi definitivno regresiramo. Evropejizam, mundijalizam, ja sam za to. Izvinite, otišao sam suviše ozbiljno i mračno, iako sam obećao da neću, ne zamerite mi“, bio je iskren Kojo, koji se lagano ispovedao gledalištu, poveravao, otvarao dušu.

Dramaturški je onda osmišljeno da se publika malo više razgali i dalje na set listi vrlo vešto je određeno da bude divna kompozicija Kornelija Bate Kovača – „Zlatni dan“ /1976/, prema tekstu njegove supruge Spomenke Kovač, koja je proslavila regionalnu pevačicu Biseru Veletanilić.

 Iako sa filmovima gde je glumio Nikola Kojo, nema povezanosti, bio je ovo način da glumac podseti publiku koliko je bilo važno stvaralaštvo velikog Bate Kovača.  

Ovaj put Kojo malo odmara, izostaje iz izvođenja pesme, već mikrofon prepušta ženskim vokalima, na oduševljenje cele sale, i ova pesma je uvek pravi melem za dušu, oči, srce.

Foto – FILIP OLĆAN

ZLATNI DAN

Šta to stalno izvlači iz sećanja,

zlatom obojen dan,

kada smo se prvi put poljubili

ti i ja.

Slučajni svedoci naše ljubavi,

dok otkucava sat.

Poruke na zidu pune nežnosti,

ovaj stan.

Refren

Kad mi istekne vreme i krenem lagano,

još jednom bih htela da dotaknem samo u mislima

taj savršen dan, dan ljubavi.

Kad mi istekne vreme, ja hoću za sebe

ta dva-tri minuta da mislim na tebe,

pre odlaska u večiti mrak.

Hoću zlatni dan, suncem okupan.

Zašto stalno dolazi pre spavanja

zlatom obojen dan?

Odbačena odeća kraj kreveta,

ti i ja.

Zraci sunca, znoj na tvojim leđima

i u očima sjaj.

Sveća što dogoreva nad srećnima,

tužan kraj.

Ref.

Kad mi istekne vreme i krenem lagano,

još jednom bih htela da dotaknem samo u mislima

taj savršen dan, dan ljubavi.

Kad mi istekne vreme ja hoću za sebe

ta dva-tri minuta da mislim na tebe,

pre odlaska u večiti mrak.

Hoću zlatni dan, suncem okupan.

Foto – FILIP OLĆAN

Nikola Kojo onda dalje otkriva jednu zanimljivost, veoma tužnu, jer nas je napustio jedan od sigurno najvećih muzičara – pesnika sa ovih prostora.

„Đorđe Balašević je pisao jednu pesmu za Zdravka Čolića, i danas Čola više ne može da je peva. Ta pesma ga skroz polomi, i potpuno ga razumem. Ja ne umem da je otpevam, ali pokušaću“, skromno je Kojo najavio kompoziciju veoma snažnog emotivnog naboja sa rečima koje umeju da kidju dušu – „Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi“.

Ova hit balada beše snimljena za album „Zavičaj“ /2006/ Zdravka Čolića, koja obeležava lep jubilej – 20 godina od nastanka.

SAČUVAJ ME, BOŽE, NJENE LJUBAVI

Od onol’kih žetvi osta’ šaka raži

Od onakve rapsodije, samo šum

Od riznice iskrenosti, kusur laži

I nema srce šta da traži tu

Prave riječi kao zvijezde padnu same

Po svom nikne jogunasti bijeli krin

Nekad tražiš poentu na kraju drame

A poentu krije prvi čin

Glavna lica, naličje i lice

Uspomene i sitnice

Jarko pero rajske ptice

Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi

Koja žive rane soli

Koja kažnjava i boli

Izbavi me vječnih sumnji i ljubomore

Koje more, dok ne pokore

Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi (Njene ljubavi)

Onog ludila i strasti

Sam se nikad neću spasti

Sačuvaj me od ljubavi kojoj kopni sjaj

Al’ mi u nju ne diraj

Kad na jednu kartu staviš sve što imaš

Kad su ti sve misli istoj slici ram

Kad ne brojiš da li daješ ili primaš

Znači da ćeš ostariti sam

Kad se spusti zavjesa, aplauz slijedi

Al’ u jednom trenu vlada mrkli mrak

U tom času posumnjaš da l’ ista vrijedi

Život cio, pepeo i prah

Život cio, samo tuđi dio

Da, kad pogriješiš, pa zavoliš

Više nego što bi smio

Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi (Njene ljubavi)

Koja žive rane soli

Koja kažnjava i boli

Izbavi me vječnih sumnji i ljubomore

Koje more, dok ne pokore

Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi (Njene ljubavi)

Onog ludila i strasti

Sam se nikad neću spasti

Sačuvaj me od ljubavi kojoj kopni sjaj

Al’ mi u nju ne diraj

Al’ mi u nju ne diraj .

Foto – FILIP OLĆAN

Usledila je simpatična anegdota o Vesni Trivalić, koja govori o tome da je davno Nikola Kojo hteo da muva neku devojku, ali se stideo, i poslao je koleginicu Vesnu da ga pohvali, i šta se desilo – na kraju devojka je tražila broj telefona od Vesne.

Ume cela priča da ide u duhovitom smeru sa izvesnom dozom ozbiljnosti, sve pomešano u jedan adekvatan koktel, tako da je projekat predstavljao sudar koncerta i stand up šou programa.

Međutim, i dalje je sve suviše statično, ceo ansambl koliko god da je uigran, deluje kao da su svi na nekoj probi i polako dolaze do konačnog rezultata.

Nema još uvek prave dinamike, Kojo i ekipa nisu dovoljno razigrani, sede, pričaju i pevaju.

Ali u redu, scenskom projektu treba vremena da se uigra.

Repertoar je obogatila i pesma „Dobro jutro, džezeri“, Kojo uspešno imitira duboki glas Momčila Bajagića Bajage, i peva numeru, kao počast velikanima svetskog džeza.

Onda nas je podsetio Kojo na sitkom, humorističku domaću seriju „Ono kao ljubav“ /2008/ reditelja Gorčina Stojanovića,  koju je posebno obeležila i obogatila pesma „Ljubav je to“, koju je takođe, naravno, pevao Nikola u tom uspešnom projektu od 20 epizoda.

Sudeći po aplauzima i povicima iz sale, publika je ovu seriju očigledno obožavala.

Velika je šteta da ta serija nije imala nastavke u vidu novih sezona, već se zadržala na prvom ciklusu od spomenutih 20 epizoda.

Foto – FILIP OLĆAN

LJUBAV JE TO

Ovaj svet je moj

moja ulica i broj

to je ta adresa

na kojoj samo ljubav stanuje

Teraj ti po svom

al’ u mom srcu tvoj je dom

tvoje sklonište od tuge

mirna luka za tvoj brod

Ref.

Ljubav je to što imamo

ti i ja

što delimo kad smo zajedno

na korak od sna

Što nas nežno pomeri

il’ u glavu udari

i što ljubomorno čuvamo

znaj, ljubav je to

Ref. 2x

Ljubav je to što imamo

ti i ja

što delimo kad smo zajedno

na korak od sna .

Foto – FILIP OLĆAN

Nikola Kojo se onda osvrnuo na svoj deo karijere kada je postao i producent, a ne samo glumac. Tako je podsetio na period decenijama unazad, kada je nastajao raspad bivše Jugoslavije, inflacija, sve teže je moglo da se finansijski opstaje. Onda su Nikola Kojo i Dragan Bjelogrlić Bjela krenuli u preduzetničke vode.

„Bjela i ja tada pokrećemo privatnu pozorišnu produkciju u ta veoma teška vremena, inflacija, sećaju se neki, imali smo milione i milijarde u dinarima, i uradili smo jednu hit predstavu u Beogradu. Tako smo inspirisali i sve druge kolege glumce da postanu producenti i obezbede sebi uloge koje žele“, podsetio nas je Kojo i bilo je jasno o kojoj je predstavi reč.

Naravno, to je bio hit „Moja draga“ prema tekstu Radoslava Laleta Pavlovića, u režiji Darka Bajića, u Beogradskom dramskom pozorištu /BDP/.

Igrali su – Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Dubravka Mijatović i Branka Katić.

Na taj način Kojo se ponovo vraća na taj koncept da povezuje svoju karijeru sa repertoarom pesama, vrlo domišljato, umešno, promišljeno, kreativno da se tako zaokružuje jedna celina, da koncert ima svoju dramaturgiju.

Međutim, na jednom od mnogih izvođenja Nikoli se desilo da je naprasno samo pao, i nije mu bilo dobro. Tako mu se pojavio ogroman strah od padanja u nesvest, što mu se desilo na jednom od mnogih igranja te hit predstave. Od tada nije bio na pozornici punih 25 godina.

Pesma „Moja draga – Gde je sad moj Beograd“ prema kompoziciji nažalost preminulog, najplodnijeg autora primenjene muzike i profesora sa FDU i FMU – Zorana Simjanovića, podsetila nas je na predivan vokal Nikole Koje, posle više od tri decenije, što je nadživelo samu predstavu.

Foto – FILIP OLĆAN

MOJA DRAGA – GDE JE SAD MOJ BEOGRAD

Ljubav nam više nije prijatelj

Ponekad svrati samo kao gost

Zašto se ljubav gubi bez traga

Moja draga

Do juče smo se lepo lagali

I verovali slepo u tu laž

Zašto se ljubav gubi bez traga

Moja draga

Gde je sad tvoj Beograd?

Gde je sad moj Beograd?

Gde je sad tvoj Beograd?

A gde si sada ti?

Gde je sad tvoj Beograd?

Gde je sad moj Beograd?

Gde je sad tvoj Beograd?

A gde si sada ti?

A gde sam sada ja?

Sreća nam više nije dobar drug

Sa nama trči poslednji krug

Zašto se ljubav gubi bez traga

Moja draga

Sad život naš ne vredi kao pre

A i vreme kao da nam ističe

Zašto se ljubav gubi bez traga

Moja draga

Gde je sad tvoj Beograd?

Gde je sad moj Beograd?

Gde je sad tvoj Beograd?

A gde si sada ti?

Gde je sad tvoj Beograd?

Gde je sad moj Beograd?

Gde je sad tvoj Beograd?

A gde si sada ti?

A gde sam sada ja? .

Foto – FILIP OLĆAN

I tako se uželeo da izađe na scenu, da se vrati, i stigao je poziv da gostuje kod jedne operske dive, i kasnije da zaigra glavnu ulogu u veoma raskošnom mjuziklu “Spamelot” u Mts Dvorani, 2015. godine, gde mu je partnerka bila glumica i producentkinja tog projekata Jelena Jovičić, koju je pozdravio sa bine, jer zna dobro da je ona u publici.

Monty Python’s “Spamalot” je mjuzikl komedija bazirana na filmu “Monti Pajton i Sveti Gral” i jedan je od najpopularnijih mjuzikala ikada odigranih na Brodveju.

Uloge su tumačili na velikoj sceni bivše Dvorane Doma sindikata – Nikola Kojo, Nikola Đuričko, Jelena Jovičić, Gordan Kičić, Srđan Timarov, Dejan Lutkić, Ivan Marković, Miroljub Turajlija, dok je dirigent bila čuvena Vesna Šouc.

Prisećao se dalje Kojo angažmana u Ateljeu 212, gde je igrao sa Aleksandrom Srećkovićem Kuburom, koga je video u sali i pozdravio ga, tako da se povremeno vratio pozorištu.

Podsetio je Kojo javnost da je režirao mini seriju „Čudne ljubavi”, iz tri epizode, gde je i tumačio glavnu ulogu, emitovana u okviru novogodišnjih praznika.

Kojo je pisao tekst pesme, tako da je i otpevao numeru „Svako ima pravo na sreću”, dok se jedna druga, antologijska kompozicija, takođe utisnuta u ovaj mini serijal, čuvala za sam kraj programa. Nećemo sada otkrivati svakako koji je naslov u pitanju.

Nikola je ukratko malo opiso svoj susret sa saksofonistom i autorom Nikolom Demonjom, kada je saznao da on radi primenjenu, filmsku muziku. Tako su se povezali malo po malo, i došli u situaciju da sada sarađuju na projektu „Kako sam prestao da pevam pod tušem”.

Ta priča poznanstva bila je uvod za prvu gošću, poznatu pevačicu, suprugu od Demonje – Anu Štajdohar, koju je naša publika prvo upoznala kao vokala poslednje faze pop dens grupe TAP 011. Kasnije je publika upoznala kao liderku svog benda godinama u šou programu „Veče sa Ivanom Ivanovićem”, gde je sve vreme i muž Nikola Demonja.

Veoma popularna i istovremeno zahtevna numera „Time to Say Goodbye” bio je izborAne Štajdohar da publici pruži lepotu boje svog vokala i da otpeva jednu mirniju verziju pesme, kao prava balada. Priključio joj se i Nikola Kojo kao zanimljivi duet, kako su to činili italijanski tenor Andrea Bocelli i britanski sopran Sarah Brightman 1995. godine.

Foto – FILIP OLĆAN

TIME TO SAY GOODBYE

Quando sono solo e sogno all’orizzonte e mancan le parole
Sì, lo so che non c’è luce in una stanza quando manca il sole
Se non ci sei tu con me, con me
Su le finestre

Mostra a tutti il mio cuore che hai acceso
Chiudi dentro me la luce che
Hai incontrato per strada

Time to say goodbye
Paesi che non ho mai
Veduto e vissuto con te
Adesso sì li vivrò
Con te partirò
Su navi per mari
Che, io lo so
No, no, non esistono più

It’s time to say goodbye

Quando sei lontana sogno all’orizzonte e mancan le parole
E io, sì, lo so che sei con me, con me
Tu mia luna, tu sei qui con me
Mio sole tu sei qui con me, con me, con me, con me

Time to say goodbye
Paesi che non ho mai
Veduto e vissuto con te
Adesso sì li vivrò
Con te partirò
Su navi per mari
Che, io lo so
No, no, non esistono più

Con te io li rivivrò
Con te partirò
Su navi per mari
Che, io lo so
No, no, non esistono più
Con te io li rivivrò
Con te partirò

Io con te  .

Foto – FILIP OLĆAN

Ana Štajdohar je htela da se publika podseti da je bila deo priče TAP 011 tako da je veoma emotivno, suptilno i nadasve inspirativno izvela hit „Reka”, koja je obeležila taj poslednji period ove popularne grupe, koja se ponovo okuplja od 2019. godine.

REKA

Negde u daljini, jedna reka protiče

Sklopim oči i vidim nas kraj nje

K’o ta reka, moja ljubav prema tebi je

Večnija od reči najveće

Usne tad u zanosu se vrelom stapaju

A mi smo jedini na svetu

Putujemo kao zvezde dve po svemiru

Bol i tuga tada nestaju

Zagrli me sad, tu ostani

I deo moga srca postani

Jer nema sile te da razdvoji

Dvoje u pravoj ljubavi

I zagrli me sad, tu ostani

I deo moga srca postani

Jer nema sile te da razdvoji

Dvoje u pravoj ljubavi

Negde u tišini, dragi dodir budi me

Puštam da me radost opije

K’o taj dodir, moja ljubav prema tebi je

Večnija od pesme najbolje

Usne tad u zanosu se vrelom stapaju

A mi smo jedini na svetu

Putujemo kao zvezde dve po svemiru

Bol i tuga tada nestaju

Zagrli me sad, tu ostani

I deo moga srca postani

Jer nema sile te da razdvoji

Dvoje u pravoj ljubavi

I zagrli me sad, tu ostani

I deo moga srca postani

Jer nema sile te da razdvoji

Dvoje u pravoj ljubavi

Negde u divljini, jedna seka sama je

Sklopim oči i dolazim kod nje

Kad me seka vidi, počne da se raduje

Sretnija od sreće najveće

Usne tad u zanosu se vrelom stapaju

Stapa, tapa, tapa, tapa, tapa, tapa, stapaju

Putujemo kao zvezde dve po svemiru

Ko je lud, a ko je zbunjen tu?

Zagrli me sad, tu ostani

I deo moga srca postani

Jer nema sile te da razdvoji

Dvoje u pravoj ljubavi

I zagrli me sad, tu ostani

I deo moga srca postani

Jer nema sile te da razdvoji

Dvoje u pravoj ljubavi .

Foto – FILIP OLĆAN

Dok je Ana pevala, Nikola Kojo i devojke – tri ženska vokala su igrali, i tada se konačno ovaj šou kreira u drugačijem pravcu, da se pokrene i probudi u vidu lepe koreografije, da se stavi na čvrste noge.

Posebno je simpatično i atraktivno bilo kada su Nikola Kojo i tri dame od svojih ruku prave jedno veliko srce, čime su zaslužili aplauze koji su potrajali.

Kojo je uveo novu gošću na sceni, jednu devojčicu koja predivno peva kompoziciju „Neki novi klinci” /1979/ i time se ponovo stavlja u prvi plan – Đorđe Balašević.

Onda se Kojo, kao pravi glumac, malo pravio nevešt, i pitao devojčicu za ime, i čim je ona rekla Minja Demonja – jasno da je ćerka Ane Štajdohar i Nikole Demonje.

„Samo da se ne misli da je ovo ovde neki nepotizam. Kako da bude tako nešto, ako imamo ovako talentovanu mladu damu. Eto mladi danas lepo uče da sviraju klavir, a nadam se da će u ovoj zemlji mnogi na kraju svirati klavir”, našalio se Kojo na temu ponovo aktuelne političke situacije, gde se aludira na želju da svi krivci sa vrha vlasti jednog lepog dana dobiju lisice na rukama i završe u zatvoru. Nadamo se da taj ideal nije daleko.  

NEKI NOVI KLINCI

Moj deda već dugo ore nebeske njive
Ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca
Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah
I u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca

Neki novi klinci…

Kroz maglu treperi devet sveća na torti
Tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca
U maju još uvek zriju komšijske bašte
Ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca

Neki novi klinci…

Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata
Ima klinca od četiri i po i uči ga da peca
Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola
A u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca

Neki novi klinci…

A ja, ja se kockam sa prevarantom životom
Iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca
I stariji mi kažu:“Sad si u pravom dobu!“
A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca .

Foto – FILIP OLĆAN

Omaž svetskim preminulim divama odale su veoma upečatljivo tri dame iz „Girls, Boys and Toys“, tako da je publika uživala u vokalima da se putuje kroz istoriju američkog rokenrola i soul muzike – Tina Turner – „Simply the Best“ /1989/ i Aretha Franklin – hit „Think“ /1968/ za legendarni muzički film „Braća Bluz“ /The Blues Brothers, 1980/ Džona Lendisa.

Sa druge strane, Nikola Kojo se vratio legatu grupe Indexi – hit „Predaj se, srce“ bio je naredni izazov na repertoaru, i glumac – pevač je ukratko jednom rečenicom sve objasnio – „Sve pesme su obeležile moje detinjstvo, mladost i sadašnjost, a nadam se i budućnost“.

PREDAJ SE, SRCE

Volio sam njene oči
Njene ruke, njenu kosu
Volio sam čak i pjege
Na malenom, lijepom nosu

Ni slutio nikad nisam
Da će ljubav dati drugom
Da će ludo srce moje
Ispuniti tugom

Refren
Predaj se srce, izgubili smo boj
Nikada više ti ne pričaj o njoj
U mom životu sad nema više nje
Predaj se srce, izgubili smo sve

Predaj se srce, izgubili smo sve

Predaj se srce, izgubili smo sve .

Foto – FILIP OLĆAN

Kako je Nikola rekao da je mnogo zavoleo Kubu, usledio je na koncertu i veliki hit „Quizás, quizás, quizás“, poznat i pod jednostavnim nazivom“Quizás„, čiji je autor kubanski tekstopisac  Osvaldo Farrés. Originalno napisan na španskom jeziku, pesma je napisana za zvezdu Bobby Capó davne 1947. godine.

Već naredne 1948. godine snimljena je engleska verzija – „Perhaps, Perhaps, Perhaps“ autora Joe Davis-a, za pevača Desija Arnaz-a.

Ona je tu i francuska verzija „Qui sait, qui sait„koju je iste te 1948. godine potpisao Jacques Larue i snimio ju je Luis Mariano.

Pesma je postala toliko poznata kroz istoriju u poslednjih 70 godina da su je mnoge muzičke zvezde snimale u svojim varijantama, da nabrojimo samo neke:

1951:Bing Crosby

1958: Nat King Cole  

1963: Cliff Richard

1965: Doris Day

2009: The Pussycat Dolls

2013: Andrea Bocelli i Jennifer Lopez

2017: Gregory Porter

2024: Michael Bublé

Čak se nalazi i kao soundtrack za kineski film „Raspoloženi za ljubav“ /In the Mood for Love, 2000/ reditelja Vonga Kar Vaja.

Nakon prijatnog izvođenja pesme „Quizás, quizás, quizás“ ili „Perhaps, Perhaps, Perhaps“, Kojo se lagano vratio na domaći teren.

Prisetio se glumac našeg velikog reditelja i scenariste Zdravka Šotre, sa kojim je radio na raznim projektima, ali vokalno gledano, najviše pamti hit film „Ivkova slava“ /2005/ prema književnom delu Stevana Sremca.

Nažalost, legendarni autor najgledanijih filmova i TV serija, od „Braće po materi“, Više od igre“, preko „Zone Zamfirove“ do „Ranjenog orla“, Šotra nas je nedavno napustio, a poslednji projekat, film i TV seriju „Aleksandar od Jugoslavije, prema romanu Vuka Draškovića, snimao je tokom perioda korone 2020. godine, gde je igrao upravo Nikola Kojo, kao vajar – skulptor Ivan Meštrović.

„Zdravko Šotra – da odamo priznanje umetniku koji je režirao toliko filmova i TV serija, pisao za njih scenarija“, rekao je Kojo i onda je približio ljubiteljima anegdotu sa snimanja „Ivkove slave“.

„Tu sam dobio ulogu tipa na slavi, koji i zapeva, i onda, snimimo mi to, i pitam ja Šotru – gde da izađem. On me pogleda i odgovori pitanjem – Pa gde si parkirao auto, ja mu kažem – evo tamo, i Šotra mi vikne – pa onda tamo izađi“, nasmejao je Kojo publiku.  

Naravno, „Nesanica„ – veoma popularna pesma iz filma „Ivkova slava„ Zdravka Šotre, na neki način je nadjačala sam film, koji jeste bio uspešan, mada je pesma bila više upamćena i nakon 20 godina.

Tekst pesme je 2000. godine napisao psihijatar dr Dejan Ivanović, muziku je komponovao Željko Joksimović, a ovaj tandem je potpisao i hitove – „Žena za sva vremena“, „Dođi sutra„, kao i „Lejla“ koju je na „Evrosongu“ 2006. pevao Hari Varešanović, i „Oro“ koju je 2008. godine na istom takmičenju izvodila Jelena Tomašević.

Čak je pesma toliko bila popularna godinama, da su Nikoli mnogi tražili da peva numeru čim ga vide, i onda je Kojo priznao publici  – „Morao sam da nosim majicu na kojoj piše – „Ne pevam više „Nesanicu“.

NESANICA

Na srcu mi leži jedna stara rana

koja neće iz nedara nigde

pa se srce pita moje

bez nje živeti kako li je,

kako li je

pa se srce pita moje

bez nje živeti kako li je

Refren

Idi, idi nesanice

da ne vidim tvoje lice

da mi zora bol ne stvara

idi pusti me da je odsanjam

Idi, idi nesanice

da ne vidim tvoje lice

da mi zora bol ne stvara

idi pusti me da je odsanjam.

Foto – FILIP OLĆAN

Nikola Kojo je u ovoj novoj eri hiper produkcija igranog programa na malom ekranu bio veoma tražen, tako da je igrao u mnogim TV serijama – „Crna svadba“ – dve sezone, „Radio Mileva“ – 5 sezona, „Vera“, „Aleksandar od Jugoslavije“, „Deca zla“, „Pet“, „Tajna vinove loze“, i mnogim drugim naslovima, čak je stigao i da režira jedan film – „Stado“, i da tu odigra glavnu ulogu, kao i da postane voditelj kviza „Najslabija karika“.

Osećalo se u atmosferi da se bliži kraj ove muzičke priče, ali Nikola Kojo lepo iskreno kaže glasno i jasno da ga čuje ceo bend i cela sala Mts Dvorane – „Ja bih da pevam“, što je odlična uvertira upravo za istoimeni hit muzičara Dejana Cukića i Spori ritam bend.

JA BIH DA PEVAM

[Strofa 1]
Ti mi gledaš u dlan
Kažeš prava divota
Vidi se jasno kô dan
Dugačka linija života
A mene šalju u rat
Užas i strahota
Ako mi polome vrat
Kraća je linija života

[Refren]
Ja bih da pevam još malo
Jer je život samo jedan
I do njega mi je stalo
Meni je vredan
Ja bih da pevam još malo
Jer je život samo jedan
I do njega mi je stalo
Meni je vredan

[Strofa 2]
Nikog ne poznajem tamo
Ni tuđega ni svoga
Oni mi kažu „Pucaj samo“
Al’ ja ne znam u koga
Guraju me u stroj
Na glavu mi se penju
Ja nisam čovek, ja sam broj
I postupam po naređenju

[Refren]
Ja bih da pevam još malo
Jer je život samo jedan
I do njega mi je stalo
Meni je vredan
Ja bih da pevam još malo
Jer je život samo jedan
I do njega mi je stalo
Meni je vredan

[finale]
Meni je vredan
Ja bih da pevam
Ja bih da pevam
Ja bih da pevam .

Svi su se divno raspevali, oslobodili, sve je delovalo konačno razigrano, oslobođeno, sa kretnjama po sceni, dinamično, energično, svi su zajedno disali kao jedno.

Kojo polako gleda na sat i šmekerski kaže – „Još jedna pesma pa da se rastajemo. Još malo pa će noćni čuvar doći da pita – Ko to tamo peva“, opet jasna asocijacija za numeru naziva Za Beograd iz kultnog jugoslovenskog filma „Ko to tamo peva“ /1980/ Slobodana Šijana prema scenariju legende Dušana Kovačevića.

Iako je delovalo da je to završnica, zapravo Nikola Kojo i ekipa se odlučuju za još jedan antiratni film, čuveni rok mjuzikl „Kosa“ – /Hair, 1967/, uz snažnu, emotivnu poslednju pesmu „Let the Sunshine in“.

Stihove i libreto mjuzikla potpisuju Gerome Ragni i James Rado, dok je muziku komponovao – Galt MacDermot.

I pored mnogih pozorišnih verzija, istorija najviše beleži trijumf američkog filma „HAIR“ /1979/ u režiji nažalost pokojnog češkog sineaste Miloša Formana, gde je glavnu ulogu odigrao, takođe prerano preminuli glumac Treat Williams kao čuveni lik Berger.

Samo je velika šteta što je ta divna numera na ovom koncertu horski otpevana na srpskom jeziku, ne originalno na engleskom što neuporedivo bolje zvuči.

Dakle ekipa se oslonila na prepev numere „Let the Sunshine in“ – Daj nam Sunca iz naše verzije mjuzikla „Kosa“, koja je u više verzija poslednjih decenija igrana kod nas, uglavnom u Ateljeu 212, ali i u Sava centru.

Oficijalan deo koncerta je bio završen, ali publika je želela još i aplauzom su dozvali celu ekipu na binu.

Foto – FILIP OLĆAN

Nikola Kojo je prema svom idejnom konceptu na bisu rešio da pozove sve kolege koji su u publici da mu se prodruže na bini i tako zaokruže ovu muzičku predstavu na tragu stand up komedije sa muzikom, u trajanju od 2 sata i 40 minuta.

Istina, možda je bilo malo predugo, ima tu elemenata koje je bilo neophodno štrihovati, uštinuti, zarad dinamičnijeg izvođenja, premda je Kojo očigledno želeo da sam šou dobije na opsežnoj minutaži. U tome je svakako uspeo, ali evidentno je da se pad u tempu osetio kroz celokupan muzički program.

Kako god, sama završnica je bila na vrhunskom nivou, time dolazimo ponovo do TV serije Čudne ljubavi, koju je Kojo režirao, jer se u njoj naveliko peva čuvena kompozicija „Za milion godina“, koju je obožavala cela bivša Jugoslavija. Bio je to poseban kolektiv YU Rock Misija koji je okupio tada najpopularnije rok i pop muzičare SFRJ – 1985. godine.

U mts Dvorani glumci – Aleksandar Srećković Kubura, Anita Mančić, Milena Predić, Jelena Jovičić, Jovan Jovanović, Vučić Perović, muzičar Sloba Dragović i dirigentica Vesna Šouc, svi zajedno sa celim bendom i Nikolom Kojom otpevali su retko moćnu pesmu, koja je dobila i drugu, novu verziju tokom perioda korona virusa 2020. godine.

Time se veoma uspešno okončalo muzičko putovanje kroz istoriju svetske i domaće kulturne baštine, i najvažnije od svega svakako jeste – prezadovoljna publika, koja je u gotovo jednom dahu puna tri sata pratla sva dešavanja na sceni.

Sledeće izvođenje jeste 25. septembra ponovo u Mts Dvorani, tako da je topla preporuka da publika već sada rezerviše svoje karte, jer brzo ume da se razgrabi.

Ovo je odličan način da se Nikola Kojo, glumac koji nas decenijama oduševljava sa malih i velikih ekrana, vrati na pozornicu i da se uživa u njegovom glumačkom i muzičkom talentu uživo. Dakle, topla preporuka, prepustite se ovoj neprolaznoj umetničkoj veličini.

Foto – FILIP OLĆAN

ZA MILION GODINA

Kada jedna gruba reč kô vrata teška zatvori sve prolaze

Kada dan kô kamen tvrd sruši se sa neba na tvoj nežni dlan

I dok noć u kojoj nema zvezda caruje

U samoći, sa svih strana strah te obuzme

Kada tmurno jutro osvane u tvojim tužnim mislima

Kada kiše jesenje zamagle ti pogled ispred prozora

Jedna ruka traži te i želi da ti da

Dodir nežnosti za bar milion godina

Nikad ne boj se, s tobom neko je

Ko želi ljubav da ti da

Deo svoga toplog sna

Nikad ne boj se, ljubav jača je

Deca u nama znaju sve

Pravi put u nove sne

Kada strašne bure zaprete da razbiju tvoj mali brod

Kada reči šture pokušaju da nađu izgovor

Jedna ruka traži te i želi da ti da

Dodir nežnosti za bar milion godina

Nikad ne boj se, s tobom neko je

Ko želi ljubav da ti da

Deo svoga toplog sna

Nikad ne boj se, ljubav jača je

Deca u nama znaju sve

Pravi put u nove sne

Nikad ne boj se, s tobom neko je

Ko želi ljubav da ti da

Deo svoga toplog sna

Nikad ne boj se, ljubav jača je

Deca u nama znaju sve

Pravi put u nove sne .

IVAN MAKRAGIĆ