Premijerni muzički spektakl u našoj zemlji, pozitivne reakcije izazvala i mađarska predgrupa „Meteora“

Ponedeljak, 4. maj, bio je veoma produktivan za prestonicu Srbije, jer su isto veče bila organizovana dva koncerta inostranih muzičara u lancu klubova, franšize Zappa – britanski alternativni rok umetnik Peter Doherty, zaštitni znak benda „The Libertines“, svirao je solo šou u klubu Zappa Baza, dok je norveški gothic – sympho metal bend „Sirenia“, sa gostima iz Mađarske – „Meteora“, priredio izvanredan koncert na vodi, odnosno na novoj Zappa Barci.

Jeste možda malo teže doći do same Zappa Barke, ukoliko ne idete svojim kolima, ili sa nekim ko ima kola, ili taksijem, mada peške možete ići kad se spustite sa Brankovog mosta i ići uzduž reke – na dokovima, ili opet se možete spustiti u Donji grad Kalemegdana, i stići do Nebojšine kule.

Organizaciju oba koncerta te večeri 4. maja potpisuje hrvatsko – srpska kuća Hangtime Agency ili samo – Hengtajm, jedna od najvrednijih event produkcija u celom regionu.

„Sirenia“ je premijerno stigla u našu zemlju, samo veče kasnije od Hrvatske, gde su svirali u Zagrebu, na sceni popularnog kluba Močvara, kao i u Sloveniji, u Mariboru, tako da su imali mini turneju po republikama bivše Jugoslavije. Ovom turnejom obeležava jubilej – 25 godina karijere, tako da čestitamo na upornosti i istranosti u svim pogledima.

Posle Srbije, put ih je odmah odveo po širem regionu – u Bugarsku /Sofija/ i Rumuniju /Bukurešt/, dok su tokom aktuelne turneje 2025/2026. imali pošteno svetsko putešestvije – Danska, Nemačka, Holandija, Češka republika, Brazil, Čile, Argentina, Peru, Kolumbija, Meksiko, Kosta Rika, Belgija, Rumunija, dok će nadalje osvajati Narodnu republiku Kinu na više koncerata, Tursku, Finsku.

Publika Beograda je imala priliku da na Zappa Barci sluša pravi diptih događaj, dobila je dva koncerta u jednoj večeri.

Tako je prvo na scenu već ranije, kako je i najavljeno, možda sa 15 minuta akademskog zakašnjenja, izašla mađarska symphonic – gothic metal grupa „Meteora“ iz Budimpešte i od 20.15h je dominirala scenom barem ceo jedan školski čas – 45 minuta.

Poznati su po mračnoj atmosferi, žestokom zvuku gitara i vokala, po orkestarskim i epskim melodijama, gde su u glavnoj ulozi ženski vokjali.

Veoma atraktivna pevačica Noémi Holló je odmah preuzela mikrofon i zagospodarila pozornicom Zappa Barke, imajući pred sobom set listu od osam pesama da ih u vihoru eksplozije interpretira pred omađijanom publikom.

Veče gotičkog metala i hard roka sa dve grupe i dve pevačice definitvno je obeležio ne samo ovu noć 4. maja, niti celu sedmicu, već svakako čitav mesec ili više meseci.

Uz Noémi Holló u bendu Meteora glavni je gitarista Dániel Schreiber, koji je neprestano sijao sa svojim instrumentom i davao podršku mladoj dami da rastura svojim izvanrednim operskim glasom sa elementima hard rock/heavy metala.

Relativno su mladi bend, osnovani 2010. godine, i iznedrili su zanimljive i značajne albume – Our Paradise (2017), Tragedy of Delusion (2020), …of Shades and Colours (2022), i najnoviji – Darkest Light (2026).

Noémi Holló i Dániel Schreiber predvodili su ostale kolege ove noći – Máté Fülöp (bas gitara), Dániel Baranya (gitara), Gábor Kása (bubnjevi) i Atilla Király (klavijature).

Sekstet je priredio probranu set listu sa svojih albuma tako da su veoma žestoko i burno počeli nastup sa svojim hitom Memento Mori, što je zagrejalo mnogobrojnu publiku ispred bine.

Publika se sjatila ispred scene, želeći da zauzme kvalitetne pozicije da bi slušali svoje favorite ove večeri – SIRENIA, te im je prolog sa mađarskom senzacijom Meterora i više nego dobro došao.

Noemi Holo je bila veoma raspoložena, nasmejana, samo je nizala kompozicije sa takvim uživanjem, kao da je pred njom višečasovni koncert, a ne kraći nastup pred glavne zvezde večeri.

Prema žanru i senzibilitetu, METEORA sasvim odgovara da bude na istoj bini sa „Sireniom“, odnosno simfonijski gotski stil pevanja sa operskim tonalitetima, što je obradovalo auditorijum.

Grupa spaja više žanrova – death, power i gothic metal, sa uspešnim orkestralnim aranžmanima, i ova stilizacija spajanja gotike i opere, odavno je postao trend i matrica za poklonike hevi metala, koji žele malo više od tog žanra u standardnom postupku.

Razni bendovi su postavili taj koktel opere – hard roka – metala i sve su nam gostovale u Beogradu i Novom Sadu – „Epica“, „Therion“, „Nightwish“, „Blind Guardian“, uvek moćni i nadasve autentični.

Posebno se ističe NIGHTWISH, na čijem je čelu bila metal operska dama Tarja Turunen, koja nam je imala solo koncerte više puta u prestonici Srbije – Studentski kulturni centar ranije, prošle 2025. godine čak dva koncerta u Mts Dvorani, a i na Vrdniku, povodom manifestacije Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022.

Čak tri vokala u bendu METEORA daju pesmama dinamičan i slojevit zvuk, tako da takva kombinacija čistih glasova, growla i simfonijskih segmenata stvara muziku koja se naslanja na senzibilitet svih tih spomenutih grupa. Noémi Holló možda nije – Tarja Turunen, koja je sa Nightwish i kasnije u solo karijeri, patentirala na neki način opersko-metal pevanje, i ostala neprikosnovena za sva vremena.

Kao i navedeni veliki bendovi, metal simfonijski zvuk uvek balansira između mračnih i epskih melodija, što veoma dobro stoji Meteori, te je Noémi Holló išla redom prema osmišljenom repertoaru.

Kroz promociju novog albuma „Darkest Light“, bend Meteora je priredila numere – Rebirth, Ghosts, vrlo dinamično, moćno, nadasve snažno u sudaru Noeminog vokala i eksplozivnih gitara i bubnja, što je izazvalo euforiju publike.

Naravno, nije mogla da izostane i naslovna pesma sa poslednjeg, aktuelnog albuma – Darkest Light, i zagrevanje je uzelo maha poprilično, te je veče pretilo da se pretvori u gothic metal maraton.

Noémi Holló je sve vreme na engleskom jeziku pričala publici, u ime benda, da su oduševljeni ovako divnim prijemom, da im je drago što su prvi put u Srbiji, i da je ovde predivna publika.

Nizao se repertoar sa numerama – Broken Mind, Shadows of Ignorance, i sve više publike je bilo u pravoj euforiji, sreći, uživanju u pesmama koje vole.

Na listi su ostale još dve numere –  Danse Macabre i In My Name i time su završili svoj šou, kao prava jaka predgrupa, u ulozi da animira fanove pred početak glavnog programa.

Do sada su svirali sa bendovima Visions of Atlantis, Lord of the Lost, Tarja i naravno – Sirenia, sa kojom ide na turneje, kao što je ova aktuelna, bili su zajedno i po regiji bivše Jugoslavije.

Nastala je pauza, gledaoci su se malo uskomešali, uzvrpoljili, nestrpljivo su čekali da izađu svi članovi benda SIRENIA, ipak su zbog njih došli, a METEORA im je došla kao sjajan bonus, na komplet veče.

Na bini su bili muzičari da malo isprobaju instrumente, i delovalo je da će koncert krenuti i pre vremena, to bi nas prijatno iznenadilo, ali beše to samo jedna mala varka.

Bend najavljen i planiran oko 21.00h, izašao je nešto kasnije oko 21.30h, i video pred sobom veoma srećnu ekipu muških i ženskih predstavnika – iskrenih fanova ove grupe i svih njenih 11 studijskih albuma –

At Sixes and Sevens       /2002/

An Elixir for Existence    /2004/

Nine Destinies and a Downfall   /2007/

The 13th Floor  /2009/

The Enigma of Life          /2011/

Perils of the Deep Blue /2013/

The Seventh Life Path    /2015/

Dim Days of Dolor  /2016/

Arcane Astral Aeons      /2018/ 

Riddles, Ruins & Revelations     /2021/

1977      /2023/.

Imaju najnoviji singl „Nightside Den“ koji je spreman kao uvod ili najava za 12. album, za sada samo u pripremi, i naravno da su ga predstavili uživo strastvenoj beogradskoj publici.

Ipak, akcenat nije bio na posledenjem albumu „1977“ iz 2023. godine, već je napravljen umešan i vešti presek njihove bogate karijere sa važnim hitovima.

Na celoj aktuelnoj turneji uglavnom imaju set listu od samo 14 pesama, sa sve bisom, i ne odstupaju od toga, ponekad bude i kraće, sve zavisi sa kim se dogovaraju od promotera za nastupe i saradnju.

U novijoj fazi benda, pre deset godina na čelo vokala došla je Emmanuelle Zoldan, sa kojom je „Sirenia“ objavila četiri poslednja albuma  – Dim Days of Dolor (2016), Arcane Astral Aeons (2018), Riddles, Ruins & Revelations (2021), 1977 (2023).

Koncert su snažno otvorili sa numerom Meridian, nastavili sa– Sister Nightfall, da bi Emmanuelle Zoldan otpevala i spomenutu najnoviju numeru Nightside Den na opštu radost svih okupljenih.

Zato je četvrta kompozicija u skladu sa radovanjem fanova, bila idealna da se u tom trenutku nađe na rasporedu – Euphoria, sve jasno i glasno.

Bend „Sirenia“ imao je jedno vreme česte promene ženskih vokala, i izdvojile su se tri dame pre aktuelne Emmanuelle Zoldan, tako da su ostavile traga – Henriette Bordvik, Monika Pedersen i Ailyn, i svaka od navedenih je donela drugačiju dinamiku i karakter zvuku benda, kao svoj originalan pristup, što je individualno za karakter i kreativnost svake dame.

Ipak, Emanuela Zoldan donosi nešto posebno – nežnost i grubost u jednoj personi, atraktivna, lepa, seksi, mada sa nekom snažnom muškom energijom koja pleni sa pozornice.

„Dobro veče, Beograde, kako ste nam večeras? Toliko smo srećni što smo konačno došli kod vas prvi put u Srbiju, u Beograd. Moram reći, vi ste baš jedna prokleto moćna publika!“, obratila se kratko Zoldan vatrenim beogradskim fanovima, koji su je pozdravili i jedva čekali dalje prašenje vokalima, gitarama i bubnjevima.

Norveška „Sirenia“ kao gothic symphonic metal bend iz grada Stavangera, osnovan u januaru 2001. godine, i ističe u prvi plan upravo ženske vokale koje seku vazduh svojim visokim operskim tonovima, u stilu soprana ili mezzosoprana.

Ipak, suštinski lider, pravi frontmen, idejni vođa, alfa i omega je Morten Veland, gitarista, vokal, kompozitor i producent, koji je pokrenuo osnivanje ove muzičke priče kada je napustio bend „Tristania“.

Bio je to uspešan i zapažen norveški gotkic metal bend, koji je osnovan 1996. i trajao je do 2022. godine i nakon Velandovog odlaska. Osim Mortena Velanda, „Tristaniju“ su osnovali Einar Moen i Kenneth Olsson. Muzika tog sastava je genralno bio definisan kao popularan žanr gothic metal sa uticajima death metala uz snažno zaveštanje istorije gothic metala. 

Dakle, bila je TRISTANIA, a onda je nastala – SIRENIA, drugačije muzičko pakovanje, ali je suština identična, odnosno koncept je u tom stilu – spajanje opere i metala, dobijamo taj gotički ukus, šminku i kostimografiju kao da se nalazimo u nekom raskošnom vampirskom filmu sa velikim budžetom i zanimljivom idejom.

Koncert je nizao hitove benda, sledeća je bila na listi – Lost in Life, ubrzo i – Callous Eyes, i uvek je zadovoljstvo videti na delu taj koktel dubokog metal pevanja u interpretaciji Mortena Velanda i operski gotik vokal dame Emmanuelle Zoldan, sve sija i puca na sve strane, i dobijate odmah taj dopamin – hormon sreće.

„Sirenia“ je od samog početka stvaranja zamišljena izvorno kao autorski projekat sa jasnom vizijom mračnog, melanholičnog i atmosferičnog metala gde se jasno spajaju erupcije gitara, snažne orkestracije, horovi, naravno – ženski vokali i grublji muški glasovi, uz elemente elektronske muzike, čega sada ima manje u ovom periodu grupe.

Izvorno ime benda i projekta bilo je „Masters of Sirenia“, jer je inspirisano sirenama iz grčke mitologije, što se pokazalo jasno u lirici i prepoznatljivoj atmosferi muzike.

Emanuela Zoldan je nastavila da krči put set liste– In My Darkest Hours, odmah kreće – Star-Crossed, i fino su iznijansirali svoju bogatu diskografiju od 11 albuma.

Teško je za koncert odrediti 14 pesama sa tolikog broja albuma, znači selektovati numere od barem 100 kompozicija, i očigledno umeju da sastave program kojim će ljubitelji biti zadovoljni, što se pokazalo efektnim u Beogradu.

Emanuela Zoldan (1977) je francuska pevačica, koja je bila ključna figura i drugih bendova metal usmerenja – Trail of Tears /norveški gothic-symphonic black metal bend, osnovan 1997., gde je pevala i Ailyn, bivši vokal Sirenije/ i Turisas /finski metal sastav, osnovan 1997. godine/.

Zoldan je operska mecosopran pevačica, koja je veoma uspešno kombinovala svoje muzičke aktivnosti u mnogim različitim žanrovima. Tako je čak pevala u nekoliko opera u Francuskoj dugi niz godina, u smislu prave operske produkcije – predstave, a opet je u isto vreme uspevala da bude pevačica u  metal bendovima i drugim autorskim projektima.

Dva njena najznačajnija nastupa, kako ocenjuju stručnjaci i mediji, bila su na albumima „Existentia“ (2007) spomenute grupe Trail of Tears i „Battle Metal“ (2004) benda Turisas, gde je bila glavni ženski vokal.

I onda, ima tome već decenija, desio se novi transfer – norveški gotik metal grupa, naši gosti ove magične noći 4. maja – Sirenia je 8. septembra 2016. godine zvanično objavila da je Emanuela Zoldan njihov novi zvanični vokal, čime je zamenila spomenutu špansku pevačicu Ajlin Himenez.

Tako je Emanuela sarađivala sa senzacijom Sirenia 13 godina kao deo njihovog projekta „Sirenian Choir“. Time je pružila veoma značajan doprinos glavnim vokalima u obradi pesme čuvenog kanadskog kantautora Leonarda Koena „First We Take Manhattan“, koja je uključena u EP izdanje – Sirenian Shores (2004).

Koncert je uzeo svoj zamah u Zappa Barci, više ljudi je došlo na početak Sirenije, nego kada su mađarski momci i devojka Meteora zaprašili kao vid dobrog zagrevanja.

Uveliko je Zappa Barka bila ispunjena pravim tvrdokornim strastvenim fanovima norveške gothic metal senzacije SIRENIA, tako da je program koncerta išao svojim tokom i dramaturgijom, gde su se ukrštali grubi vokali Mortena Velanda i divne Emanuele Zoldan.

Lirski gledano, bend se bavi temama koje su psihološke i sociološke – egzistencijalna tuga, unutrašnji konflikti, depresija i duhovno traganje. I u tome su prokleto dobri i autentični, uverljivi i ubedljivi.

Orilo se Zappa Barkom – The Last Call, The Seventh Summer, čak imamo i aktuelnu i bolnu temu za Srbiju – litijum, koja se pominje u kompoziciji – Lithium and a Lover.

Onda je usledilo jedno divno iznenađenje koje nam je saopštila Emanuela.

„Sada bih da vam otkrijem nešto veoma važno što će vas zanimati. Evo zašto posebno volim vašu zemlju – deo familije mi vodi poreklom iz Srbije. Tako da sam zato posebno oduševljena što sam večeras ovde, eto po prvi put, ali se nadam da ću češće dolaziti da obiđem zemlju moje porodice“, oduševila je Emanuela svoje fanove, tako da imamo jednu našu u redovima svetskih imena iz Evrope, ili Skandinavije. Dugo je trajao aplauz nakon ove njene ispovesti, tako da nas je osvojila zanavek.

Verujemo da će bend SIRENIA sada češće dolaziti kod nas, da se pošteno odomaće.

Dok je Zoldan pričala na ovu temu korena iz Srbije, frontmen Morten Veland se osmehivao sve vreme, bilo mu je veoma milo što su kao bend preko pevačice povezani sa Srbijom na snažan način.

Oficijalni deo koncerta je okončan lagano i moćno sa grmljavinom gitara, bubnjeva i vokala sa izuzetno eruptivnim kompozicijama – My Mind’s Eye  + The Other Side, gde se sve zastreslo i bend se za trenutak sasvim lagano oprostio od publike.

Naravno, ubrzo je usledio bis, a to je samo jedna pesma ostala za sam finiš svirke – The Path to Decay, tektonski poremećaj za završetak ove priče, njihovog prvog gostovanja u Srbiji.

Nadamo se ne i poslednjem, jer su sada stekli nekoliko stotina svojih iskonskih obožavatelja, tako da, ako ne na solo koncertima, sigurno će nam dolaziti na razne festivale tipa Arsenal fest u Kragujevcu, ili Exit – gde god bio u narednim izdanjima po regionu /ove godine se seli u Crnu Goru/.

Tako „Sirenia“ nakon punih 25 godina karijere svakako da ostaje jedno od najdugovečnijih i najuticajnijih imena gothic metal scene, poznata i po snažnim i emotivnim koncertima po Evropi i svetu, i dalje ide na putešestvije, ture i avanture, da osvaja sve ono neosvojivo u narednom periodu.

Za njih nema granica, ne postoje prepreke, u paketu sa Meteorom ili sami, imaju svoju publiku na čitavoj planeti, tako da se sppremaju u osvajanje Kine, Turske i drugih egzotičnih destinacija.

Već debitantski album „At Sixes and Sevens“ (2002) danas se smatra jednim od ključnih izdanja žanra, a pružo je auditorijumu kompleksan i snažno orkestriran gothic metal.
Drugi album „An Elixir for Existence“ (2004) je odmah definisao njihov jasan, autentičan, mračan i emotivan izraz.
Treći studijski album „Nine Destinies and a Downfall“ (2007) imao je pristupačniju komunikaciju sa širim auditorijumom.

Iako je „Sirenia“ menjala pevačice i druge članove grupe, samouvereno je zadržala svoj prepoznatljiv identitet zahvaljujući isključivo idea maker-u, frontmenu i osnivaču – Mortenu Velandu, jer je imao unapred osmišljenu, promišljenu, doslednu autorsku viziju, koje se pridržavao svih 25 godina.  

Istina, bili su neočekivano kratki 4. maja na Zappa Barci, ali takva im je turneja izgleda, i na drugim svirkama stavljaju 14 pesama i to je sve, što stane jedva u 80 minuta, dakle ta takva minutaža je više za festivalski nastup, a ne za celovečernji solo koncert.

Opet, može se gledati i ovako – u paketu SIRENIA + METEORA su na neki način diptih u vidu mini festivala, kao veče koje počinje malo posle 20.00h i završi se malo pre 23.00h, dakle skoro tročasovna gothic metal manifestacija. Opet, nije ni to loše ni najmanje.

Kako god, bili dugi ili kratki u muziciranju, dobrodošli su nam uvek i možda – zauvek.

Jer … bili su apsolutno odlični, izvanredni, vanserijski i veoma snažni u svom eksplozivnom, vulkanskom nastupu.

Ivan Makragić