Četrdeset dve godine nakon premijere na Jugoviziji 1984, „Princeza“ ostaje jedna od najprepoznatljivijih i najizvođenijih balada jugoslovenskog muzičkog puzičkog prostora.

Postoje pesme koje pripadaju trenutku. I postoje one koje pripadaju vremenu. „Princeza“ je, 42 godine kasnije, dokaz da trajanje nije slučajnost, već posledica autentičnosti.

Kada je 23. marta 1984. u Skoplju izvedena na Jugoviziji, pesma Aleksandra Sanje Ilića, sa tekstom Dade Topića i u interpretaciji Slađane Milošević i Dade Topića, završila je tek na šestom mestu. Glasanje po republičkom ključu presudilo je drugačije, dok je pobednička kompozicija ubrzo potonula u zaborav i na Evroviziji zauzela samo dno tabele.

Autori i izvođači su godinama kasnije otvoreno govorili o sistemu glasanja i regionalnim kalkulacijama. Sanja Ilić je pominjao „jugoslovensku kuhinju“, dok je Dado Topić smatrao da je pesma imala potencijal da na evropskoj sceni napravi čudo. Slađana Milošević je isticala da je „Princeza“ bila rezultat dubokog umetničkog poverenja i zajedničke vizije, spoj emocije i muzike koji nije mogao ostati neprimećen.

Publika je već tada reagovala drugačije od žirija. Aplauz u Univerzalnoj sali bio je snažan i dug, a narednih meseci kritike gledalaca bile su usmerene ka sistemu glasanja, uz uverenje da kvalitet nije bio presudan kriterijum. Vremenom je postalo jasno da je „Princeza“ postala moralni pobednik te večeri — pesma koju su ljudi nastavili da pevaju, bez obzira na zvaničan plasman.

Objavljivanje maksi singla iste godine potvrdilo je njen komercijalni i emotivni domet. Bila je među najprodavanijim izdanjima, a potom i radijski i koncertni standard. Njena dramaturgija, duet kao dijalog ravnopravnih glasova i emotivna tenzija između strofe i refrena učinili su je drugačijom od tipične festivalske produkcije tog vremena.

Kompozitor pesme Sanja Ilić smatra da je „Princeza“ doživela nepravdu.

„Tada se desila takozvana jugoslovenska kuhinja. Svi su centri gledali ko ima najbolju pesmu i onda su urušavali poene. Tadašnja pobednička pesma nije bila iz Podgorice, nego iz Zagreba. Čuo sam je godinu dana ranije, radio ju je Đorđe Novković. Tada su Zagreb i Podgorica ‘skidali’ poene Beogradu, pa ‘Princeza’ nija bila ni prva ni druga već negde šesta“, izjavio je.

Slađana Milošević je tada iznela svoje mišljenje: „Iako to nije odgovaralo istini, Zapad je Jugoslaviju smatrao komunističkom zemljom iza gvozdene zavese, i u skladu sa takvim mišljenjem je i tretirao. Lokalni umetnici nisu imali realnih šansi za uspeh. Evrovizija je bila prilika da pokažemo, da i naša popularna umetnost, adekvatno komunicira sa duhom modernog vremena. ‘Princeza’ je ‘uhvatila’ magiju muzike, teksta i međusobnih osećanja između Dade i mene, uz veliko muzičko i lično poštovanje. Posle saradnje na Dadinim i mojim albumima, ‘Princeza’ je bila idealna prilika da ostvarimo težnju za punom saradnjom. Od silne želje koja je godinama postojala, rodilo se nešto toliko lepo, što jednostavno obuzima. Čaroliju ‘Princeze’ vidim upravo u osećanju koje se, ne slučajno, projektuje na sve ljude.“

Četrdeset dve godine kasnije, „Princeza“ se i dalje nalazi u vrhu izbora za najbolju baladu sa prostora bivše Jugoslavije. Izvodi se na koncertima, u televizijskim emisijama, u akustičnim i simfonijskim verzijama. Mlađe generacije je otkrivaju bez tereta konteksta iz 1984. godine — i prihvataju je kao savremenu.

 Dado Topić svojevremeno je za RTS izjavio „Tada se biralo po takozvanom ‘republičkom ključu’. ‘Princeza’ je bila potencijalni pobednik. Da smo otišli, možemo sad da špekuliramo šta bismo napravili. S obzirom da ljudi i danas pamte pesmu, mislim da se moglo dogoditi čudo.“

To je možda njen najveći kvalitet. Nije ostala vezana za jednu epohu, jednu državu ili jedno takmičenje. Prešla je iz festivalske arhive u kulturnu memoriju.

Važno je ko je ostao da traje. „Princeza“ je, bez dileme, među retkima koje su to uspele.

MPM

MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.

Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.