Mile Kekin promenio je dlaku, ćud, refrene i publiku. Ko ostaje a ko treba da zaobilazi, možda će biti jasnije posle iskrenog razočarenja bivših fanova.

Piše: Ivana Đukić

Šesti je februar 2026., petak uveče u Beogradu. Ispred Zapa baze nešto posle 21h stoji stotinak ljudi u redu. Čeka ulaz na rasprodati koncert.

Mile Kekin ponovo na ovom rok prostoru.

Uzbuđeni smo što ćemo ponovo slušati najveće hitove Hladnog piva, doživeti poneku šutku i ostati bez glasa. Kad ono!

Hladan tuš kakav nije skoro viđen.

Ulazimo i čujemo nešto kao: „Zubić vila daje mi krila“. Vlada i Gile za decu uveče? Muzičari deci s ljubavlju? Ili je pevač doživeo čuveno „možda je umoran, možda već prestar, bole ga glasnice od skandiranja“, što bi mu nekad u parodiranju otpevalo Hladno pivo.


Kad ulazimo i vidimo 800 ljudi kako zdušno peva tu istu Zubić vilu, iz partera i sa balkona. Bukvalno pozorišna terminologija, pozorišna atmosfera gde im mesto nije, pomislismo. Međutim, brzo smo se uverili da je sve u skladu sa sadašnjom publikom. Na bini neki deka s bradom, pogrbljen. Likom samo podseća na nakadašnjeg Mileta Kekina koji je predvodio voljeno „Hladno pivo“. Nije sad ni senka. Ni kopija. Ni ostatak nakon deljenja. Bend deluje kao da je neki kaver nekom čuvenom pevaču, nema ih, bukvalno tretman nekih muzičara koji su, eto, dobili priliku da zasviraju sa legendom. Niti da ih predstavi niti zbliži s publikom, sve u službi jednog čoveka.

Foto: Ilija Đukić

Razočaranje i konačno potpuno saosećanje i razumevanje za bend „Savršeni marginalaci“ (bivši članovi Hladnog piva) zašto su napustili ovog starijeg čoveka, željnog neke nove slave, publike i fasciniranja njih.

Objektivno, bez greške odrađen koncert, ali bukvalno odrađen za neke postojeće, ali i nove fanove. A Kekin i armija Kekinovaca u prvim redovima doživeše svoju katarzu. Pošto mu je nekoliko ex fanova dobacivalo: „Slušaju nas curice, penzioneri, bakice, i svi umni invalidi senilni i gluvonjemi“, osetio je to kao poziv da ipak odsvira neku pesmu Hladnog piva.

Pala je „Svirajte nešto ljubavno“ – klinke „svršavaju“ na to. I publika i izvođač kao bez ideje šta je pisac hteo da kaže. Publika se gleda između sebe o kakvom  orgazmu sad peva uzorni Kekin. A kao što je sam pesnik Kekin rekao zaista su „prodali čak i m**a sviramo zato svuda“ jer  „postali smo skupina svirajući svakima“.

A kako je ovo bila samo jedna u nizu svirki, inače po nerealno visokim cenama za domaće uslove, hrvatski su mu danima, tokom čitave turneje po Srbiji na društvenim mrežama pisali: „Ako ti je dobro – ostani tamo“. A izgleda stvarno može da im bude dobro. S obzirom na to da u jednom Zrenjaninu uspe da rasproda svirku koju naplati 3.000 dinara po čoveku, što je slična cena kao i u Beogradu. Inače je Zrenjanin poznat kao grad gde je nekih 1.000 dinara plafon za koncert. Ali ovo je em neka druga publika, em neki drugi tekstovi, drugi rifovi. Em potpuno nerazumevanje tekstova.

Neodoljivo je ispričati scenu ispred bine usred svirke. Dve devojke od nekih 25-26 godina jedna drugoj mazno pevaju „misliš da ne vidim, kako te sljede pogledi, kako se ljepe pogledi, cjelim telom uživaš, misliš da ne vidim“. Šok – neverica. Podsetimo, ta pesma je nastala kao deo kampanje protiv nasilja nad ženama, osuđuje porodično nasilje u svakom stihu, a današnje cure je doživljavaju kao valjda shvatanje muškarca da mu je žena privlačna.
 „Zimmer frei“ nećemo ni spominjati. Mogu samo da zamislim šta bi bilo da su čuli „Maderfakerse“, „Roštilj“, „Sarmu“ ili ne daj Bože „U ritmu moje dlakave guze“.

Najveći šok desio se u prvim redovima. Došle cicke od 25+ i gospođe u ranim 50-im, zapalile svoje elektronske cigarete i lagano se njišu. Na nagoveštaj šutke ili pomalo trešenja publike na staro Hladno Pivo, dobijete prezrive poglede i pitanja: „koji ti je, idi tamo nazad ili kući, na šta ti to liči da nas guraš?“.

Foto: Ilija Đukić



Mile, šta je ovo? Kako si nas, stare fanove doveo do toga da je stvar prezira skakati? Da li svi treba da smo sada Zubić vile?

Izgleda je sve ovo trebalo da liči na bioskop, pozorište. Na momente je Mile čak pokušao da bude standup komičar pa je pričao neke nesmešne fore tražeći razumevanje za to što ima malu decu pa je prilagodio repertoar.

Rečju: stari fanovi VS nova generacija. Nije mi bilo teško pa pitah ljude, i u parteru i sa galerije od kad slušaju „Hladno pivo“. Odgovori su bili očekivani:

„Nisam nikad slušala „Hladno pivo“, oni su mi bili tvrdi. Mile je kul.“

„Čuo sam nekad „Hladno pivo“, samo da vidim odakle je potekao, ali ne volim. Ovo sad je odlično, ranije bilo neslušljivo.“

„Ja sam došao sa nadom da će biti bar koja pesma „Hladnog piva“, nisam išao na njihove svirke kad su pržili, jer sam bio mali. Sad su mi nekako matori. Jbg, propustio sam ove ljude skroz“.

„Izvini, što se gubiš? Nisi došla na „Hladno pivo“, ovo je sad drugi bend. Idi slušaj one neke nastavljače, ima taj neki bend umesto „Hladnog piva“. Dobro da ih je Mile ostavio.“

Posle mnogo kontroverzi zašto i kako su se razišli, jedino što je važno jeste da ko voli Miletove balade, treba da ga prati.

Dobiće čist zvuk, pevača bez griže savesti što pokušava da gradi šoumen karijeru, a ne ide mu, sa sve prizvukom: jbg, dajem sve od sebe.

A ko je voleo „Hladno pivo“ kao pank, da juri svirke „Savršenih marginalaca“. Činjenica je da je bend „Hladno pivo“ oduvek u Hrvatskoj doživljavan kao mejnstrim, pa su nam rođaci iz lijepe naše često govorili „To vam je ko Riblja čorba kod vas“. Sad ide i korak dalje – sad su konkurenti Leontini i Goci Tržan u pevanju dečjih pesmica, a bome i privlačenju fanova. To je ta publika. To je ta energija – razigrana, samo da ih niko ipak ne pipne, jer se mogu razbiti. Možda je ipak trebalo u sećanju ostaviti „Hladno pivo“ u punom kapacitetu, koje smo poslednji put čuli na Tašmajdanu 2021. godine. Čuvati „samo za taj osećaj“ i ne kvariti ga više ovim „nije sve tako sivo“ pokušajima.

Neke stvari prosto treba da ostanu zapečaćene u pamćenju i zauvek netaknute. „Hladno Pivo“ – zauvek, Mile Kekin – ad akta.