Predstavljanje knjige „O veštini pregovaranja“ francuskog autora Fransoa de Kalijera, nedavno (12. februar) je održano u Palati umetnosti „Madlena“, luksuznom zdanju porodice Zepter na Dedinju u Beogradu, pred zaista velikim brojem zvanica iz sfere javnog života.

U prvom redu su sedeli bračni par gospođa Madlena Zepter i gospodinPhilip Zepter.

Veče posvećeno promociji dela u izdanju kuće „Zepter Book World“ prigodnim govorom svečano je otvorila Zorica Rakić, direktorka ove ustanove kulture „Madlena“, te je istakla da je pre više od tri veka objavljena ova zanimljiva, važna i izazovna tema o pregovaranju u svetu diplomatskih odnosa.


O knjizi su govorili istaknuti stručnjaci i intelektualci:

Duško Lopandić, diplomata i političar, prevodilac i priređivač knjige „O veštini pregovaranja“, takođe i pisac predgovora,

Bojan Kovačević, profesor Fakulteta političkih nauka,

Ivan Vejvoda, saradnik Austrijskog instituta za međunarodne odnose,

Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka (FPN).

Delo „O veštini pregovaranja“, objavljeno 1716. godine, postalo je osnova diplomatije i pregovaračkih veština u 17. veku, ali i danas sve isto važi.

Podnaslov knjige približava tematiku dela: O načinu pregovaranja sa vladarima, o koristi pregovora, o izboru ambasadora i poslanika, i o osobinama neophodnim da bi se uspelo u tim poslovima.

Pisac Fransoa De Kalijer je pokazao da umeće pregovaranja oblikuje ljudske odnose snažnije od zakona, a da spretni pregovarači mogu postići rezultate vrednije i moćnije od čitavih armija.
Njegove misli o diplomatiji kao „umetnosti ubeđivanja“ i danas se čitaju na Univerzitetu Harvard (SAD), u London Business Schoolu i na univerzitetima širom sveta.

Pregovori su moćniji od zakona, kako je pisao Fransoa de Kalijer u doba Luja XIV.
Od tada do danas, diplomatija je oblikovala mir i rat, saveze i sukobe, i u novom dobu je suočena sa globalnim izazovima. Koliko se diplomatija promenila, a koliko je ostala ista, pokušava da pruži odgovore nova knjiga.


Profesori dr Duško Lopandić i dr Bojan Kovačević, kao i gospodin Ivan Vejvoda, uz moderaciju prof. dr Slobodana G. Markovića, kroz tri posebna odvojena tematska segmenta analitično su povezali istorijski kontekst dvora Luja XIV sa savremenim izazovima međunarodnih odnosa.

Prvi deo detaljno je osvetlio Kalijerovo vreme i francusku diplomatiju, drugi segment je otvorio pitanje pregovaranja kao osnove mira i međunarodnog poretka, dok je treće poglavlje pokazalo koliko su njegove poruke i danas vrlo primenjive u savremenim odnosima.

Poseban umetnički pečat ove večeri pružila je dramska umetnica – glumica Ana Simić Korać, koja je nadahnuto interpretirala odlomke iz Kalijerovog dela i romana ‚‚Fotelja na Seni“ Amina Malufa, čime je uspešno prenela duh epohe i atmosferu vremena kada su pregovarači formirali sudbine čitavih naroda.

Veče je pokazalo da misli autora o diplomatiji kao umetnosti ubeđivanja i dalje inspirišu razgovore o miru i međunarodnim odnosima.

Knjiga „O veštini pregovaranja“ izdavaštva „Zepter Book World“ u vlasništvu gospođe Madlene Zepter nudi odgovora na mnoga važna pitanja:

– Ko je bio autor knjige Fransoa De Kalijer i kakva je bila francuska diplomatija u njegovo vreme?
– Da li pregovori zaista mogu doneti mir ili su večita iluzija?
– Jesu li De Kalijerove ideje samo istorija – ili i vodič za današnje pregovarače?
– Kako izgleda kada pregovarač postane moćniji od armije?
– Kako se gradi međunarodni poredak – od dvora Luja XIV do današnjih evro-atlantskih odnosa?
– Ko je bio autor knjige Fransoa De Kalijer i kakva je bila francuska diplomatija u njegovo vreme?
– Zašto je pregovaranje ključno za mir i međunarodni poredak?
– Kako se poruke De Kalijera mogu primeniti danas?
– Šta nam poručuje Fransoa de Kalijer, diplomata i savetnik „Kralja Sunca“, u svetu koji se i dalje neprestano menja?

Gospodin Duško Lopandić je za početak predstavio detaljno životopis autora knjige.

Fransoa de Kalijer (1645 – 1717) bio je diplomata, pisac, specijalni poslanik i privatni sekretar čuvenog kralja Luja XIV. Zapravo bio je sin generala spomenutog kralja i tako je započeo svoju karijeru kao privatni poverenik visokog francuskog plemstva.

Od 1670. do 1676. godine De Kalijer je radio kao diplomatski poverenik u Poljskoj, Holandiji i nemačkim državama. Onda 1689. godine de Kalijer je primljen u Francusku akademiju. Važnu ulogu je imao prilikom sklapanja mira u Rijsviku 1697. godine kao opunomoćeni ambasadora. Nakon toga na dvoru u Versaju dobio je položaj kraljevog ličnog sekretara. U tom periodu i nastaje delo „O veštini pregovaranja“, koje je objavljeno marta 1716. godine, nakon smrti kralja Luja XIV.

Knjiga „O veštini pregovaranja“ sastoji se iz 24 poglavlja:
1. Opšti plan
2. O koristi pregovaranja
3. O osobinama i ponašanju pregovarača
4. O još nekim osobinama pregovarača
5. Znanja koja su pregovaraču neophodna i korisna
6. Ambasadori, poslanici i rezidenti
7. O legatima, nuncijima i internucijima
8. Zadaci pregovarača
9. Privilegije stranih ministara
10. O ceremonijama i učtivostima koje su upražnjavaju među stranim ministrima
11.  Akreditivna pisma, punomoćja i pasoši
12. Uputstva
13. Ono što treba da uradi mbasador pre polaska
14. Šta treba da učni ambasador kada pristigne na strani dvor
15. Načini da se zadobije naklonost nekog vladara i njegovih ministara
16. Zapažanja o načinima pregovaranja
17. Saveti ambasadorima i drugim ministrima koji pregovaraju u stranoj zemlji
18.  O ugovorima i ratifikaciji
19. O depešama i o onome na šta treba obratiti pažnju
20. O šifrovanim pismima
21. O izboru pregovarača
22. Zapažanja u vezi sa izborom pregovarača
23. O tome da li priliči poslati više pregovarača u jednu zemlju
24. O posebnim zadacima jednog pregovarača .

Priređivač knjige dr Duško Lopandić napisao je i predgovor naziva „Fransoa de Kalijer – malo pozanti klasik“ i zapisao je jedan važan citat autora kao odlomak:
„Veština pregovaranja, dobrog ili lošeg, utiče na dobro ili loše opšte stanje, kao i na dobar ili loš položaj velikog broja ljudi. Ono ozbiljnije utiče na ponašanje ljudi nego svi zakoni koje su izmislili. Pregovori izazivaju iznenadne ustanke u velikim državama, oni utiču na vladare ili dele narode da rade protiv sopstvenih interesa; oni podstiču pobune, mržnju i ljubomoru; oni stvaraju saveze razne ugovore između vladara i država koje imaju suprotstavljene interese; oni uništavaju ili prekidaju i najbliže saveze“.


Profesor dr Duško Lopandić završio je Pravni fakultet u Beogradu, a doktorirao u Parizu na Sorboni. Radi kao karijerni diplomata i bio je ambasador Srbije u Portugalu (i Zelenortskim ostrvima), kao i pri Evropskoj uniji – Briselu, Belgija.
Lopandić je biran za redovnog profesora međunarodnog i evropskog prava.
Objavio je do sada u karijeri 30-ak knjiga iz oblasti evropskih studija, regionalne saradnje na Balkanu, istorije diplomatije, srpskog i srednjeg veka i starog Rima.

Gospodin Lopandić je predsednik Foruma za međunarodne odnose, potpredsednik evropskog pokreta i potprdsednik političke stranke Srbija centar (SRCE), čiji je predsednik Zdravko Ponoš.
Dobitnik je nagrade „Doprinos Evropi“ Evropskog pokreta u Srbiji.

Književno delo „O veštini pregovaranja“ postalo je istinski pasoš za besmrtnost autora, kako je ocenio slavni francuski pisac Amin Maluf, prevođen i kod nas u izdanju kuće „Laguna“.

Prema njegovim rečima, veliko delo De Kalijera nije bilo smatrano klasikom samo među diplomatama, nego i kod onih koji se zanimaju za pravo istinsko umeće pregovaranja, na nivou umetnosti ili nauke – za tehnike, etiku, za ulogu pregovaranja u čisto ljudskim odnosima, za njegov kapitalan značaju svetu poslovanja.

Jedan profesor sa Harvarda ističe vrednost autora De Kalijera kao apostola ubeđivanja, koji je otkrio pojam „meke moći“, dok drugi predavač na univerzitetu u Tokiju knjigu „O veštini pregovaranja“ koristio je za proučavanje odnosa među polovima u okviru neke kompanije.

Univerzitet u Španiji ili London Business School uzeli su diskretnog savetnika Luja XIV kao referentnog autora u svojim predavanjima, knjiga se našla u programu najboljih trgovačkih škola.

Slobodan G. Marković je istakao da je Palata umetnosti „Madlena“ pravi prostor elitnog duha i naveo da je pred čitalačkom publikom veoma zanimljiva i važna knjiga. Moderator je dodao da izdavačka kuća „Zepter Book World“ inače objavljuje neobične knjige i naslove, sasvim drugačije od ostalih izdavača.
Nova knjiga u njihovoj kolekciji postavlja pitanje vezano za sadašnji trenutak – šta bi danas bilo diplomatsko pregovaranje i pregovaranje uopšte?

Moderator prof. dr Slobodan G. Marković je univerzitetski profesor i stručnjak za evropske studije.

Duško Lopandić je veoma zahvalan izdavaču „Zepter Book World“, direktorki ovog izdavaštva Slavki Ilić i vlasnici gospođi Madleni Zepter na odluci da objave ovu knjigu.
Govorio je o De Kalijeru koji je diplomatiju imao kao profesiju i bio veoma uspešan u toj karijeri.
Osim diplomatskog posla, Lopandić nam je otkrio da se De Kalijer bavio i provodadžisanjem, organizovao je sklapanje brakova, spajao je samce.
Takođe, autor knjige „O veštini pregovaranja“ pisao je veoma poučne i korisne knjige u stilu bon tona, usmeravao je ljude kako se ponašati na dvoru i napredovati u društvu.

Profesor dr Bojan Kovačević, politički teoretičar i autor knjiga o federalizmu i Makijaveliju, ove večeri rekao je da je De Kalijeri pisao u „Makijavelijevom teatru“: bio je na dvoru Luja XIV i u tom periodu odigrala se „Noć iluzije“ – program gde su glumci marionete kojima vlada kralj sa apsolutnom vlašću nad njima. 

Prema rečima Bojana Kovačevića, kralj je imao rediteljski i glumački talenat, voleo je puno da glumi i da vlada, čak je igrao u teatru, na pozornici, u komadima – komedijama Žan Baptist Poklena – Molijera.

Osim Molijera, na repertoaru teatra igrala su se dela Luiđija Pirandela („Pokojni Matija Paskal“, „Večeras improvizujemo“, „Šest lica traže pisca“) i Johana Volfganga Getea („Faust“, „Faust II“, „Jadi mladog Vertera“).

Kovačević je istakao da je za glumu, osim rada, naravno, potreban i talenat.

Tokom svog izlaganja, Kovačević je naveo veoma važnu knjigu „O dužnostima“ Marka Tulija Cicerona (106. – 43. god. pre nove ere), koja se bavi pretečom veštini pregovaranja, a to je – govorništvo.
 Ovaj rimski govornik, filozof i državnik najviše je bio sklon Platonovom učenju.
Istoričari navode da je Ciceron u svom filozofskom radu bio najviše eklektik.

Pojam eklekticizam je filozofski pristup koji se ne drži ni jedne rigidne paradigme postavljenih pretpostavki ili zaključaka, već stvara višestruke teorije kako bi stekao uvid u fenomen, ili primenjuje samo određene teorije u određenim slučajevima.
 Ciceron je u etici pratio stoike kad je moralnost isticao kao najviše dobro.

U Atini rimski filozof se upoznao sa različitim filozofskim školama, dok je u Maloj Aziji i na Rodosu učio govorništvo i postao izvanredan poznavalac grčke kulture i jezika.
Ciceron je na latinski prevodio dela grčkih filozofa i kasnije je obavljao dužnost konzula, te je zahvaljujući sjajnoj veštini govornika uspeo je da spasi Rim od građanskog rata.

Napisao je preko 100 govora, od kojih je sačuvano 58.
 Od filozofskih dela najvažnjija su mu ostala: O najvećem dobru i najvećem zlu, Razgovori u Tuskulu, O starosti, O prijateljstvu, O državi, i spomenuti naslov–  O dužnostima.

Sagovornici ove prijatne večeri u Palatio umetnosti „Madlena“ su u razgovoru od preko sat i po vremena (100 minuta) svojim iskustvom i znanjem povezivali su umešno prošlost i sadašnjost, od dvora u Versaju do savremenih globalnih izazova.

Ivan Vejvoda, jedan od najpoznatijih srpskih i evropskih analitičara međunarodnih odnosa, takođe je bio đak u Parizu, kao i prethodna dva sagovornika, što je nagovestio Slobodan G. Marković i dodao da je „zadužio srpsku kulturu sa bibliotekom „Libertas“, izdavača „Filip Višnjić“.

Ivan Vejvoda (1949) je poznati politikolog, prevodilac i bivši političar, takođe bivši potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda i direktor njihovog projekta Balkanskog fonda za demokratiju.
 Od 2017. je stalni član bečkog Instituta društvenih nauka.

On ima i poznatu braću –  muzičara Gorana Vejvodu koji živi u Parizu, fotografa Srđana Vejvodu, koji živi u SAD, kao i Marjana Vejvodu, arhitektu urbanistu, koji nas je nedavno (februar 2026) napustio.

Maturirao je u Desetoj gimnaziji u Beogradu, kao i u Engleskoj gimnaziji u Parizu (1968), gde je tada živeo zbog oca diplomate, i diplomirao je političke nauke na pariskom Institutu za političke studije (1972).

Član je srpskog PEN kluba, Filozofskog društva Srbije i Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

U periodu 1976–1984. godine Ivan Vejvoda radio je kao samostalni i slobodni istraživač i prevodilac.

Od 1984. bio je kourednik izdavačke kuće „Filip Višnjić“ – izdanja edicije „Libertas“ iz političke filozofije i teorije, što je spomenuo gospodin Slobodan G. Marković.

Ivan Vejvoda je objavio mnoge radove i članke o političkoj teoriji, demokratiji i tranziciji u društvima istočne Evrope, te posmatra već punih 50 godina francusku diplomatiju.

Vejvoda je između ostalog govorio o pravom umeću diplomatije Francuske koja je poražena u čuvenoj bitci na Vaterlou i naveo da autor De Kalijer piše u svom delu o veštini pregovaranja Francuske.

Kako je Ivan Vejvoda istakao, čuveni predsednik Šarl de Gol je Francuskoj dao veću ulogu i snagu nego što je imala tokom Drugog svetskog rata.

Vejvoda je ocenio da je Francuska u Alžiru vodila jedan kolonijalni rat i dodao da Alžir ima svoju slobodu i nezavisnost.  On je podsetio da je De Gol bio na vlasti od 1958. godine.

Šarl Andre Žozef Mari de Gol (1890 – 1970), u Francuskoj poznat i kao general De Gol ili samo General, bio je francuski vojni zapovednik i državnik.

Pre Drugog svetskog rata, Šarl de Gol je bio poznat kao zagovornik skoncentrisane upotrebe oklopnih i vazduhoplovnih snaga.
Onda za vreme trajanja Drugog svetskog rata je postao brigadni general, malo kasnije vođa vlade Slobodne Francuske u egzilu.

Od 1944. do 1946. godine, posle oslobođenja Francuske od nemačke okupacije, bio je na čelu francuske privremene vlade.

Istorija pripoveda da je De Gol pozvan da formira vladu nakon majske krize 1958. godine i podstaknuo je donošenje novog ustava.
On je bio prvi predsednik Pete Republike i na tom mestu je ostao do 1969. godine.
Njegova politička ideologija je poznata pod imenom golizam, i ona je imala veliki uticaj na tadašnju politiku Francuske.

Bojan Kovačević je analizirao veštine pregovaranja i ocenio da je za nju potrebno da čovek poseduje – – pronicljivost, gipkost, maštovitost, flegmatičnost, plemenitost duha, uzvišenost, stalna spremnost da se dopadne drugima.
„Pregovarač je glumac koji pred javnošću mora da odigra velike uloge, da bi dobio aplauze svog monarha“, smatra Kovačević.

Slobodan G. Marković se nadovezao na to rečima da će naši glumci poželeti da postanu diplomate, i diplomate će hteti da budu glumci.

On se malo osvrnuo na svetsku politiku i ocenio da je Donald Tramp – predsednik Sjedinjenih američkih država skroz poremetio sistem vrednosti koji je funkcionisao od 1945. godine sve do danas.

„Pisac knjige je bio mirnodopski čovek, koji je smeo da objavi knjigu „O veštini pregovaranja“ tek nakon smrti kralja Luja XIV“, podsetio je Slobodan G. Marković.

Duško Lopandić se nadovezao na priču o glumi i pregovaranju, te je izdvojio da je diplomatija – način pregovaranja, ali da ne bude zabune, nije u pitanju neka gluma.

„Ima i veoma loših pregovarača, to su uglavnom oni koji veoma lako padnu u vatru. Pregovarači u diplomatiji znaju jezike, prilagodljivi su, ne treba da budu arogantni“, smatra gospodin Lopandić.

Bilo je to vreme francuskog pisca, komediografa Žan Baptist Poklena Molijera, pandana Vilijamu Šekspiru ili Antonu Pavloviču Čehovu.
Molijer je vladao pozorišnom scenom sa svojim kritički nastojenim komedijama – „Mizantrop“ o mizantropiji – mržnji prema ljudima, „Tartif“ o licemerstvu, „Don Žuan“ – o bolest zavodništva, „Tvrdica“ – o opsesiji materijalnim stvarima – novcem, „Škola za žene“, „Učene žene“, ili „Uobraženi bolesnik“ o hipohondriji.

„Uloga diplomatije je izuzetno kreativna, pregovori se vode tako da obe strane imaju svoje interese“, naglasio je Lopandić i povezao diplomatiju sa aktuelnim temama kao što su ratovi na Bliskom istoku, u Gazi, problemi na Kosovu, sve osetljive neprijatnosti na spoljno – političkom planu.
Sagovornici su se dotakli mnogih aktuelnosti, analizirali šta nam znači danas diplomatija, Molijer, De Kalijer, sve do današnjih trenutaka.

Bojan Kovačević je istakao da su postojale dve pozornice u to doba Fransoa de Kalijera – politika i umetnost.
Koje su poruke danas?

Kovačević je na kraju pričao o antologijskom komadu, klasiku „Mizantrop“ od Molijera.
Kod nas je ta predstava dugo igrala u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) gde je naslovnu ulogu igrao sjajno Dragan Mićanović, u režiji Dejana Mijača.
Igrali su jošIsidora Minić, Goran Šušljik, Vojin Ćetković, i drugi.

Bojan Kovačević je posetiocima približio delo „Mizantrop“ koje govori o junaku Alsestu, iskrenom prema svima iako to ume veoma da zaboli.
Alsest želi da osvoji princezu Selimenu sa svojom prirodnošću, iskrenošću, dok neki drugi udvarači žele da je osvoje nekim veštinama kroz recitovanje poezije.
On postaje mizantrop, čovek koji mrzi druge ljude, jer vidi njihovu zlobu, pakost, sve loše, i nemoćan je da ih promeni.


Knjiga „O veštini pregovaranja“ je vrlo dragocena i značajna danas, složili su se svi sagovornici na kraju književne večeri.

„Recept za uspešnog diplomatu jeste – poznavanje stranih jezika, boravak u drugim zemljama, iskustvo u diplomatskim pregovorima“, zaključak je ove uspešne i plodne književne večeri.




Ivan Makragić