POSTAVKA „SAGA O STVARALAČKIM NEMIRIMA“ IZ KOLEKCIJE IGORA STANKOVIĆA – DIREKTORA MTS DVORANE
Izložba slika „Saga o stvaralačkim nemirima“, posvećena velikanu makedonske umetnosti Petru Mazevu, iz privatne kolekcije Igora Stankovića, otvorena je u petak, 12. juna u Galeriji Mts Dvorane.
Nova postavka je otvorena u okviru obeležavanja jubileja – 30 godina makedonsko-srpskih diplomatskih odnosa, i projekat obuhvata 10 umetničkih dela.
Izložba koja će trajati punih mesec dana, odnosno do 12. jula, organizovana je u saradnji Mts Dvorane sa Makedonskim kulturnim centrom (KIC) u Beogradu, a podržalo ju je i Ministarstvo za kulturu i turizam Makedonije.
Petar Mazev (Kavadarci, 1927. – Skoplje, 1993.) bio je beogradski student Akademije likovnih umetnosti i jedan od najprepoznatljivijih likovnih umetnika druge polovine 20. veka. Imao je realizovane mnoge samostalne izložbe u beogradskim likovnim prostorima.
Svojim prigodnim govorima na svečanom otvaranju izložbe „Saga o stvaralačkim nemirima“ govorili su – državna sekretarka Marija Đorgova i državna savetnica Irina Dimovska ispred Ministarstva kulture i turizma Makedonije, direktor MKIC-a Vasko Šutarov, kaoi Igor Stanković, direktor Mts Dvorane, čija se kolekcija predstavlja na izložbi. Oni su svi zajednički otvorili značajnu i vrednu kolekciju slika.
U katalogu izložbe „Saga o stvaralačkim nemirima“ poznata makedonska istoričarka umetnosti Viktorija Vaseva Dimeska je zapisala naredne redove:
„Izložbom Petra Mazeva, jedne od ključnih figura u razvoju savremene makedonske likovne umetnosti druge polovine 20. veka, nastavlja se nastojanje MKIC-a u Beogradu da predstavi ključne makedonske umetnike koji su gradili, inovativno osmišljavali i profilisali našu likovnu scenu, a čija se dela nalaze u beogradskim privatnim zbirkama“.
Vaseva Dimeska je podsetila da je Mazev beogradskoj publici poznat po nizu izložbi, ali, prema njenim rečima, ipak uvek ostaje nešto neviđeno, nešto što je pritajeno i strpljivo čekalo da bude otkriveno.
„I upravo ovakav sistem predstavljanja, ovakav koncept, omogućava nam da ispratimo dela koja ili nismo poznavali, ili smo ih, viđena nekom prilikom, zaboravili. Deset Mazevljevih dela nastalih u periodu od 1977. do 1992. godine odslikavaju bogatstvo različitosti njegovog rukopisa i pružaju složen presek njegovog raskošnog stvaralačkog potencijala“, zapisala je makedonska istoričarka umetnosti.
Dalje u katalogu izložbe „Saga o stvaralačkim nemirima“ ona analizira umetnikovo stvaralaštvo kroz pojedinačne slike.
„Pažljiv izbor dela pokreće sublimisano bogatstvo raznovrsnosti rukopisa, čime se prati i iščitava njegova vizuelna retorika. Tako, od naglašenije figuracije u delu „Pokraj Radike“ (1977) i ekstatične „Karijatide“, kojoj je tesan prostor platna, nastaje 1987. godine groteskna kompozicija „Bez reči“, u kojoj je forma eksplozivnija od kolorita, dok u plemenitoj, harmoničnoj igri forme i boje preplet rasprsnutih kolorističkih senzacija gotovo skriva figuru u kompoziciji „Čovek koji stoji“. U delu „Prezir“ (1988) portret ne izražava njegovo osobeno interesovanje za ovaj motiv kao takav, već predstavlja izazov samim bogatstvom sadržaja raznovrsnih oblika lica, formi, senki… koji podstiču njegov eruptivni temperament“, naglasila je Vaseva Dimeska.
Istoričarka umetnosti je dodala da je već u kompozicijama „Bez naslova“, „Portret“ i „Žena sa crvenim osmehom“ slikar Petar Mazev nastupio kroz virtuoznu igru crteža, koja otvara enigmatičan prostor za otkrivanje oblika što neprestano navode i zavode.
„Poslednja dva dela iz ove zbirke ujedno su i među poslednjima na njegovom stvaralačkom i životnom putu, nastala neposredno pred iznenadno gašenje njegove palete: uz „Oplakivanje“ (1992), potresno mirnu kompoziciju, vinuo se i krik, poslednji pozdrav… „Za mog sina“ (1992)“, navodi se u katalogu.
„Poslednjih godina života Mazev se predao najdubljim treptajima duha; nije napustio borbu koja ga je dovela do sve naglašenijeg deformisanja prizora slike kao odraza sopstvenog očaja i nemoći pred izgorelim pejzažom čovekove sudbine, i do kraja ostao veran koloritu, mirisu rodnog podneblja i makedonskoj duhovnoj i vizuelnoj likovnoj riznici“, zaključila je Viktorija Vaseva Dimeska.
Petar Mazev bio je makedonski slikar i pedagog, jedan od ključnih predstavnika modernizma i postmodernizma u makedonskoj umetnosti, diplomac sa Akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1953. godine. Mazev je bio član avangardne grupe „Mugri“, po čemu je bio poznat jedno vreme.
Likovni umetnik je imao samostalne izložbe u tadašnjoj Jugoslaviji – Skoplju, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, kao i u SAD-u, u Njujorku.
Prve slike mu odišu ekspresionizmom (“Crvenokosa“, 1957), a nakon toga je usvojio metafizičko slikarstvo (“Oplakivanje“, 1958). Tokom 1960-ih godina Mazev se okrenuo apstraktnom slikarstvu, prepoznatljivo po karakteristikama vezanim za makedonsko podneblje.
Posle kratkog izleta i eksperimentisanja sa geometrizmom u 1970-im godinama, Petar Mazev se vratio ekspresionizmu, sa kojim je i počeo karijeru (“Krst“, 1971; “Žena“, 1972; “Sobir“, 1991; “Trojca“, 1993).
Autor je više mozaika, od kojih je najpoznatiji i najveći u Spomen-kosturnici kod Velesa (1979 – 1980). Poznata je i njegova freska u Skopskoj železarnici (1967).
Danas se njegova dela nalaze po galerijama u Makedoniji, SAD, Nemačkoj, Švajcarskoj, Srbiji, Hrvatskoj i ostalim zemljama.
Dobrodošli na izložbu „Saga o stvaralačkim nemirima“ u Galeriji Mts Dvorane do 12. jula.
FOTO – BOJAN PETROVIĆ
Ivan Makragić je dramaturg, novinar i kreativni autor rođen u Beogradu, snažno vezan za umetnost, kulturu i medije. Njegova raznovrsna karijera obuhvata radio, televiziju, film, pozorište i digitalne platforme. Pisao je za TANJUG i brojne domaće i regionalne medije, a danas radi kao corporate i content writer u kompaniji Zepter International.
Kao autor neguje stil koji spaja stručnost, kulturološku osetljivost i toplinu pripovedanja. Piše o filmu, muzici, pozorištu, televiziji i pop kulturi, stvarajući tekstove koji povezuju znanje, iskustvo i emotivnu dubinu.
