Bio je glumac koji se rađa jednom u 100 ili 200 godina

Nova monografija „Zoran Radmilović – na radiju i televiziji” priređivača Marka Misirače, predstavljena je nedavnjo u Beogradu, u Galeriji RTS kluba, povodom jubileja – 40 godina od smrti velikog i neponovljivog srpskog glumca, koji nas je napustio prerano.

RTS Klub u zgradi Radio Beograda, sa ulazom iz Svetogorske, bio je prepun tog četvrtka, 27. novembra, jer je interesovanje publike bilo ogromno.

Promocija knjige je održana u multimedijalnom formatu, jer su prikazivani inserti iz televizijskih ostvarenja uz slušanje radiofonskih zapisa, u kojima je briljirao dramski umetnik uz priređivanje izložbe odabranih fotografija Zorana Radmilovića (1933-1985) iz Programskog arhiva RTS-a.
Navedena izložba će biti otvorena u RTS Klubu do 10. decembra.

Knjiga je objavljena u koprodukciji RTS Izdavaštva i Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara, gde je i rođen naš glumački velikan.

Na promociji knjige o neprikosnovenom glumcu govorili su glumci Svetlana Bojković i Milan Caci Mihailović, televizijski i filmski reditelj Stanko Crnobrnja, urednica u RTS Izdavaštvu Biljana Bošnjak Draganović, kao i Marko Misirača, istaknuti pozorišni reditelj, a ovde u ulozi priređivača izdanja.

Govorili su ove prijatne umetničke večeri i rođaka Zorana Radmilovića – slikarka Selena Vicković, novinarka Radmila Stanković, televizijski reditelj Miško Milojević, profesor u penziji i nekadaši ton majstor u Radio Beogradu Zoran Jerković.

Iako najavljeni, bili su sprečeni da dođu na ovaj događaj – književnik i pesnik Ljubivoje Ršumović, direktor Narodnog pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara – Vladimir Đuričić.

ANA-MARIJA SIMONOVIĆ: ZORAN JE IMAO 100 LICA I 100 SREĆNIH TRENUTAKA

Moderatorka događaja Ana-Marija Simonović ispred RTS-a, imala je samo lepe reči u uvodu ove sadržajne večeri.

„Ova ulica pamti smeh, toplinu, duhovitost koju je Zoran imao. Upravo ovde na nekoliko metara daljine u pozorištu Atelje 212 Zoran Radmilović je stvarao svoju uspešnu karijeru“, naglasila je Ana-Marija Simonović i dodala da je on bio jedan od najboljih jugoslovenskih glumaca ikada.

Simonović je istakla da je Radmilović bio veran celog života svom matičnom pozorištu Ateljeu 212, da je bio genijalni improvizator, „džez glumac“ kako ga je nazvao Dušan Kovačević, čiju je komediju „Radovan III“ Zoran proslavio, igrajući je maestralno 300 puta sve do svoje smrti.

„Imao je 100 lica i 100 srećnih trenutaka. Humanista i sjajan karakterni glumac. Pisali su tekstove o Zoranu Radmiloviću u ovoj knjizi i reditelj Zdravko Šotra, pisac Radoman Kanjevac koji su sada na nekom boljem mestu“, ocenila je Simonović, uz podsećanje na spomenuta dva preminula umetnika, koji su nas nedavno zauvek napustili.

Simonović je približila samu monografiju time da je fokus na umetnikovo stvaralaštvo na televiziji i radiju, te da je Zoran Radmilović igrao u 50 televizijskih drama, više od 30 serija i isto toliko nastupa je imao u zabavnom, dečijem i muzičkom programu.

Manje je poznato da je Radmilović ostvario uloge u više od 200 radio drama i komedija.

Za popularni radijski serijal „Jovanovići – svakodnevica jedne naše porodice” Radmilović je učestvovao u više od 1000 epizoda.

Veliki i neprevaziđeni glumac je ovekovečen spomenicima u liku junaka ili anti-junaka koje je tumačio – Kralj Ibi i Radovan Treći, prvenstveno prepoznat kao pozorišni glumac, toliko izvanredan i moćan kao genijalni improvizator, da su te role vrhunski masterklas i iz teatra prešle su u urbanu legendu i svakodnevni govor, jer su ga svi citirali uz oduševljenje.

I pored teatra, Zoran Radmilović imao je značajan opus na malim ekranima „naših TV prijemnika”, kako se i sâm izrugivao i šalio kroz svog Radovana Trećeg. Na televiziji je debitovao u vreme njenih početaka na ovim prostorima, u vreme dok je program još išao uživo i do preranog odlaska neprestano je nastupao u svim oblicima kulturno-umetničkog programa.

Biljana Bošnjak Draganović i Milan Caci Mihailović


Odlomci radio drama uz pregled mnogih fotografija na platnu su se nizali tokom uvodnog programa.

Urednica u RTS Izdavaštvu Biljana Bošnjak Draganović je podsetila da je do sada objavljeno desetak publikacija o Zoranu Radmiloviću, ali da je sada prvi put stvorena knjiga iz sfere pedeset televizijskih drama, serija, više od dvesta radio drama, 1000 emisija radio serije „Jovanovići – svakodnevica jedne naše porodice”. Ona je navela da je Radmilović bio veoma produktivan na malim ekranima, radiju, iako ga svi vezuju za pozorišnu scenu.

Multimedijanost projekta se ogledala u tome da je uz knjigu „Zoran Radmilović na radiju i televiziji“ priređena i izložba o televizijskim i radio ulogama u karijeri Zorana Radmilovića, kao pregled jednog zavidnog, obimnog i značajnog opusa.

MILAN CACI MIHAILOVIĆ: IGRAO SAM SA ZORANOM 12 GODINA U SVIM NJEGOVIM VELIKIM PREDSTAVAMA

Glumac Milan Caci Mihailović je objavio knjigu „Čarobnjak“ o Zoranu Radmiloviću i snimio je dokumentarac „Glumčina“ (2021) o velikanu srpskog i jugoslovenskog glumišta.

„Zoran Radmilović je incident, elementarna nepogoda. Pričalo se toliko o njemu, i ne znam da li je o nekom glumcu ikada napisano više knjiga. Ja sam siguran da nije“, rekao je Mihailović i podsetio na
velelepni spomenik Kralja Ibija u liku Zorana Radmilovića ispred pozorišta Atelje 212, kao dovoljan dokaz koliko je ovaj glumac bio veliki.

„Opraštam se od kapetana broda, glumca koji se rađa jednom u 100 ili 200 godina. Karijera mu je bila prebogata, iako nam je prerano otišao. Imao je nezaboravne kreacije. Igrao sam uz Zorana 12 godina u svim njegovim najznačajnijim predstavama gde je imao glavne ili velike uloge“, prisećao se Caci.

Glumac je izdvojio velike predstave – „Kralj Ibi“, „Višnjik“, „Korešpodencija“, „Radovan III“, u kojima je briljirao Radmilović, kao i Nušićevo „Sumnjivo lice“ koje je Zoran i režirao.

Prema njegovim rečima, izvanredne TV drame kao masterklas su bile –  „Paviljon 6“, „Burleska o Grku“, „Ujka Vanja“, gde je Radmilović istakao svestranost svog talenta, da može biti i ozbiljan dramski glumac i neverovatan komičar.

Onda je Caci Mihailović pričao razne anegdote sa Zoranom, jedan je vezan za njegovu ćerku Anu, koja je nažalost pre nekoliko godina preminula (2017).

Zoran je sa malenom Anom šetao i naišli su na Cacija Mihailovića. Popričali su malo Zoran i Caci, da bi onda ćerka Ana isto ušla u razgovor, što je Zorana zbunilo
„Otkud ti znaš Cacija?“, pitao je tata Zoran, ali je mala ćerka Ana odmah imala spreman odgovor – „Ne znam kako ga znam, ali znam da ga nisam zaboravila“, prepričao je sa uživanjem Caci.

Kada se odigralo posebno poslednje izvođenje fenomena zvanog „Radovan III“, Caci je dočarao situaciju – „Zoran me je tako čvrsto držao, da sam jedva dolazio do daha da kažem svoj tekst“.

Iako bolestan, Radmilović je želeo da i dalje igra tog lucidnog junaka Radovana, do poslednjeg daha, do finalnih atoma snage.

Inserti iz TV ostvarenja su se prikazivali na platnu – šou serijal „Obraz uz obraz“ (1973) u režiji Zdravka Šotre, sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem, „Ujka Vanja“ (1981), „Spomen ploča“ (1971), „Više od igre“ (1977), „Paviljon 6“ (1973), „Haleluja“ (1972), „Rađanje jednog naroda“ (1969), „Baksuz“ (1968), „Petkom u 22“ (1985), „Zvezdana prašina“ (1976), „Priče iz Nepričave“ (1983).

Stanko Crnobrnja – televizijski reditelj



STANKO CRNOBRNJA: BIO SAM U ŠOKU KADA SAM GLEDAO „KRALJA IBIJA“, NIŠTA SLIČNO NIJE DO TADA POSTOJALO

Stanko Crnobrnja je režirao čuvenu emisiju „Petkom u 22“, u crno belom formatu, 1966. godine i koncept projekta je bio u tome da se obradi šta je tada u medijima u kulturi najaktuelnije, kroz satiru i kritičko promišljanje.

„Kada sam gledao „Kralja Ibija“, moram priznati da je to kod mene izazvalo jedan veliki šok. Ta vrsta energije, poznata i čudesna, pravi šok u smislu kulture i umetnosti. Ništa slično nije pre toga stvoreno, ali naravno nikada ni kasnije“, smatraCrnobrnja.

„Formatirali smo serijal „Petkom u 22“, bio je u to vreme bard glume, sa velikim poštovanjem smo sa njim sarađivali. Branislav Brana Crnčević je pisao satirične, kritične, oštre tekstove“, objasnio je reditelj i malo približio publici sam projekat.

„Program iz kulture, sat i po traje, a svaki segment je bio do tri minuta, želeli smo što kraće, da bude dinamično, i ti delovi emisije su se samo smenjivali“, rekao je režiser Crnobrnja.

Veliki TV reditelj je istakao da je naša komediografija iznedrila četiri vrhunska komičara – Zoran Radmilović, Mija Aleksić, Miodrag Petrovič Čkalja, Milan Lane Gutović, „prava četvorka, sa svima sam imao prilike da radim, što je za mene uvek bilo pravo uživanje“.

Svetlana Bojković i Stanko Crnobrnja


SVETLANA BOJKOVIĆ: ZORAN JE JEDAN OD NAJVEĆIH DRAGULJA CELE JUGOSLAVIJE

Glumica Svetlana Bojković je ocenila da je Zoran Radmilović bio osobena pojava, raskošnog talenta, zaista vrhunski komičar, koji je marljivo, inteligentno, pažljivo brusio svoj talenat, i tako postao „najizbrušeniji glumac“ sa ovih prostora.

„Imao je opus veoma ozbiljnih drama, kao muzička polifona partitura. Mnogi ga pamte po „Radovanu III“, a toliko je imao drugih velikih uloga u plodnoj karijeri, iako nas je prerano napustio, imao je svega 52 godine. Jedan od sigurno najvećih dragulja Beograda, Srbije, cele Jugoslavije, i što bismo rekli – i mnogo šire“, naglasila je Svetlana Bojković.

Marko Misirača – reditelj i priređivač knjige


MARKO MISIRAČA: ZORAN RADMILOVIĆ JE VIŠE IGRAO ČEHOVA NA TELEVIZIJI NEGO U POZORIŠTU

Poznati pozorišni reditelj Marko Misirača, priređivač knjige „Zoran Radmilović – na radiju i televiziji” na početku obraćanja je otkrio da su mu veoma dragoceni sagovornici za nastajanje knjige bili svi redom prethodni govornici – Svetlana Bojković, Milan Caci Mihailović i Stanko Crnobrnja.

Prema njegovim rečima, ogromno je zadovoljstvo bilo da se zaroni u tu ogromnu arhivu, ali je rad na ovako velikom projektu bio i težak, naporan, što je ipak za ovu priču manje važno, kako je naveo.

„Stvaralaštvo Zorana Radmilovića u TV programu može se podeliti na nekoliko celina. Najmanje tri velike redakcije unutar TV Beograd stvarale su igrani program u periodu o kojem govorimo, tokom prvih četvrt veka televizije. Dramska, Humoristička i Dečja redakcija primarno su pripremale i realizovale originalne TV drame, adaptacije književnih dela, proznih i dramskih, te drame, komedije, TV „igre“ u okviru dramskih, humorističkih i dečjih ciklusa“, naglasio je Misirača.

Priređivač je primetio da su televizija i radio velika jugoslovenska i srpska kulturna baština kao format, ali su oni danas i dalje u trećem planu.

Misirača je podsetio na tu činjenicu da u sadašnjem trenutku ne postoje više TV drame, ta toliko popularna forma ranijih decenija, potpuno je izumrla.
Takođe ne postoje ni radio serijali, kao što je bila o porodici Jovanović, odnosno – „Jovanovići – svakodnevica jedne naše porodice“ gde je igrao Radmilović, ali ni programi u stilu „Petkom u 22“, i dodao je kako ne posoji neki muzej televizije, koji bi bio veoma dragocen.

Priređivač monografije je istakao tu zanimljivost da je Zoran Radmilović igrao dela Čehova više na televiziji nego u pozorištu.

„Kada pomišljamo na Radmilovićev glumački lik sa malog ekrana, u sećanje, krajnje subjektivno, prvo prizivamo nekoliko uloga u antologijskim TV dramama i TV filmovima po Čehovu – „Ujka Vanja“ i „Paviljon 6“, kao i Danilu Kišu – „Drveni sanduk Tomasa Vulfa“, ostvarenjima kojima zub vremena ništa nije oduzeo, i koja, srećom, možemo i danas da vidimo, za razliku od većine drugih TV ostvarenja koja, nažalost, nisu sačuvana, te nam od brojnih naslova danas ostaje samo poneka novinska najava, fotografija ili poneki kritički zapis“, navodi Marko Misirača, zaslužan za knjigu „Zoran Radmilović – na radiju i televiziji”.

Marko Misirača je takođe pisao i monografije o glumici Renati Ulmanski – „Renata Ulmanski – Njegovo veličanstvo: Slučaj“, kao i slavnom glumcu Slavku Štimcu – „Tihi heroj ekrana“

Zoran Radmilović je na filmu debitovao 1962. godine u ostvarenju „Čudna devojka”.  
Bio je glavni glumac u filmovima – „Glineni golub” (1966), „Ram za sliku moje drage” (1968), „Pogled u noć” (1968), „Paviljon 6” (1978), „Srećna porodica” (1980).

Publici na promociji je emitovan odlomak iz popularnog radio serijala – „Jovanovići – svakodnevica jedne naše porodice“ o kome se u nekoliko navrata pričalo na predstavljanju knjige.

„Svako novo emitovanje televizijskih emisija i radijskih programa u kojima se pojavljuje ili čuje Zoran Radmilović nikako ne može nazvati reprizom. Među gledaocima i slušaocima uvek će se naći neko ko se sa njegovim stvaralačkim genijem susreće prvi put, dok će svi ostali dobiti priliku da još jednom prisustvuju istinskoj svetkovini neukrotivog, a opet tako nežnog i zaštitničkog duha. … Vremenom je svako od nas sastavio svojevrsni atlas mapa prisustva Zorana Radmilovića u našim životima“, zapisao je književnik i scenarista Vule Žurić, o ovoj novoj knjizi.

Pisac Žurić je zabeležio da je za to novo publicističko izdanje, na Radmilovićevim saradnicima i savremenicima bilo da pribeleže svoja sećanja na ovog neponovljivog „izvođača glumačkih radova“, na priređivaču knjige Marku Misirači da ta svedočanstva prikupi i znalački ih rasporedi između poglavlja posvećenih Radmilovićevim ulogama na televiziji i na radiju.

„Na nama je bilo da celokupni sadržaj ove knjige pridružimo uspomeni na velikog, možda i najvećeg glumca kog smo imali, i još uvek ga imamo“, piše Vule Žurić za OKO.

Renata Ulmanski

Iz ličnog života: Zoran Radmilović je bio oženjen glumicom Dinom Rutić (1943 – 2019). Usvojili su ćerku, devojčicu Anu, koja je bila rođena u Peći. Mnogo su je voleli.

Inspirisana svojim ocem, njegova usvojena ćerka Ana Radmilović (1974-2017) je napisala dve knjige — „Zalažem se za laž“ (2009) i „Kad je svet imao brkove“ (2011).

Izbor nagrada tokom karijere:

1983. — Dobričin prsten, nagrada za životno delo,

1985. — Sedmojulska nagrada SR Srbije,

Oktobarska nagrada Grada Beograda za ulogu u predstavi „Molijer“,

1978. — Zlatna arena za najbolju sporednu mušku ulogu na Filmskom festivalu u Puli za ulogu u filmu „Paviljon 6“,

1964. — Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu u predstavi „Beton i svici“ na Sterijinom pozorju u Novom Sadu,

1973. — Statueta „Ćuran“ za ulogu u predstavi „Kralj Ibi“ na festivalu „Dani komedije“ u Jagodini,

1975. — Statueta „Ćuran“ za ulogu u predstavi „Radovan III“ na festivalu „Dani komedije“ u Jagodini.

Izbor TV serija u kojima je igrao Radmilović:
„Hiljadu zašto“ (1965), „Sedam Hamleta“ (1967), „Usijane glave“ (1977), „Crni dani“ (1977), „Zapamtite“ (1977), „Više od igre“ (1977), „Sedam plus sedam“ (1978-1980), „Pripovedanja Radoija Domanovića“ (1979), „Dunavski put“ (1980), „Pesničke vedrine“ (1981), „Svetozar Marković“ (1981), „Priče iz radionice“ (1982), „Kože“ (1982), „Priče iz Nepričave“ (1983), „Imenjaci“ (1983), „Ulični pevači“ (1984), “Uvek sa vama“ (1984),  „Priče iz fabrike“ (1985), i mnoge druge.


Obožavao je svoj poziv glume do poslednjeg daha, jer je igrao na sceni i snimao filmove i serije do poslednjeg dana, te je u poslednjih godinu dana života bio zapažen u filmovima – „Držanje za vazduh“ Zdravka Šotre, „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, a poslednji film na velikom ekranu koji je snimio bio je „Šmeker“ (1986) Zorana Amara, uz Žarka Lauševića.

Osim u „Radovanu III“, Zoran Radmilović je igrao u još jednom naslovu iz pera Dušana Kovačevića – legendarni film „Maratonci trče počasni krug“ (1982) Slobodana Šijana, gde je bio maestralan kao negativac Bili Piton. Takođe je kao epizodista bio sjajan i u komediji „Majstori, majstori“ (1980) Gorana Markovića.

Legat nakon odlaska

Nagrada „Zoran Radmilović“ dodeljuje se od 1988. godine u okviru Sterijinog pozorja u Novom Sadu, pod pokroviteljstvom kompanije „Novosti“.

Nagrada „Zoranov brk“ se dodeljuje svake godine u čast Zorana Radmilovića na manifestaciji „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru od 1991. godine.

Citati koje pamtimo od Zorana Radmilovića:

„Kad polazim od kuće mrzim i sebe i publiku, a kad predstava počne, sva ta mržnja i jed eksplodira u svoju suprotnost, u ljubav“.

„Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško, već je teško drugima. Tako je isto i kad si glup“.

„Ja sam dobar čovek. Čak i kada oteram nekog u p. materinu, pitam se da li je dobro stigao“.

„Čoveku nikad nije tako potreban razum, kao kad ima posla sa budalom“.

Zoran Radmilović – na radiju i televiziji

Knjiga „Zoran Radmilović – na radiju i televiziji” sadrži više od 200 fotografija i QR kodove putem kojih čitaoci mogu da čuju radio drame u kojima je glavne ili velike uloge imao Radmilović, i da vide inserte iz televizijskih ostvarenja – TV drama i TV serija.

Monografija se može kupiti u prodavnicama PGP-a: RTS Klub (Radio Beograd, ulaz iz Svetogorske) i na Zelenom vencu (Jug Bogdanova 2), ili narudžbenica na broj telefona: 011/655-27-35, putem mejla prodajaknjiga@rts.rs.

Ivan Makragić
Foto: Programska RTS arhiva
Autor fotografija: N. Ristić RTS