Francuska filmska zvezda i dugogodišnja aktivistkinja za prava životinja Brigitte Bardot preminula je u 91. godini, potvrđeno je iz više francuskih izvora. Vest o njenoj smrti saopštila je Fondation Brigitte Bardot, a preneli su je AFP, Le Monde i France Info, pozivajući se na zvanično saopštenje fondacije.

Brigitte Bardot rođena je 1934. godine u Parizu i vrlo rano je ušla u svet umetnosti, najpre kao balerina, a potom kao manekenka i glumica. Na filmskom platnu debitovala je početkom pedesetih, ali je svetsku slavu stekla 1956. godine filmom I Bog stvori ženu, koji je napisao i režirao njen tadašnji suprug Roger Vadim. Taj film označio je prekretnicu ne samo u njenoj karijeri, već i u načinu na koji je evropska kinematografija prikazivala žensku seksualnost.

Francuski mediji navode da je Bardot preminula nekoliko nedelja nakon hirurške intervencije, boreći se sa „iznenadnom bolešću“. U poslednjim danima nalazila se u svom domu u Saint-Tropez, odakle je hitno prebačena u bolnicu u Toulon. Smrt je nastupila nakon komplikacija, navodi AFP, bez dodatnih medicinskih detalja, u skladu sa željom porodice i fondacije.
U saopštenju Fondacije Brigitte Bardot navodi se:

„Fondacija Brigitte Bardot sa neizmernom tugom objavljuje smrt svoje osnivačice i predsednice, gospođe Brigitte Bardot, svetski poznate glumice i pevačice, koja je napustila prestižnu karijeru kako bi svoj život i energiju posvetila zaštiti životinja.“
Dodaje se da fondacija „odaje počast izuzetnoj ženi koja je sve žrtvovala za svet sa više poštovanja prema životinjama“.

Tokom kasnih pedesetih i šezdesetih godina, Bardot je postala globalni simbol jedne epohe. Britanska i američka štampa nazivala ju je „seks-kitten“, dok je u Francuskoj predstavljala lice kulturnih promena posleratnog društva. Njeni likovi bili su slobodni, hedonistički, često prkosni – što je izazivalo i divljenje i kontroverze.
Pored glume, bavila se i muzikom, sarađujući sa Seržom Ginzburom, a bila je i modna ikona čiji su stil i frizura obeležili čitavu generaciju. Ipak, na vrhuncu slave, početkom sedamdesetih godina, donela je odluku koja je iznenadila svet – povukla se iz filma kako bi se u potpunosti posvetila borbi za prava životinja.

Francuski izvori podsećaju da je upravo ta odluka definisala njen kasniji život. Fondacija koju je osnovala 1986. godine postala je jedna od najuticajnijih organizacija za zaštitu životinja u Evropi, aktivna u borbi protiv lova, industrijskog uzgoja, testiranja na životinjama i zlostavljanja divljih vrsta.
Zdravstveni problemi pratili su je decenijama. Bardot je 1984. godine obolela od raka dojke, ali je odbila hemoterapiju i prihvatila samo zračenje, od kojeg se oporavila sredinom osamdesetih. Poslednjih godina borila se sa respiratornim problemima, naročito tokom ekstremnih letnjih vrućina na Azurnoj obali.

Zanimljivo je da je ranije ove godine demantovala lažne vesti o sopstvenoj smrti, objavljene na društvenim mrežama. „Ne znam koji je idiot pokrenuo ovu lažnu vest o mom nestanku, ali sam dobro i nemam nameru da se povlačim“, napisala je tada, prenose francuski mediji.
Njena privatna priča bila je jednako medijski praćena kao i karijera. Bila je udata četiri puta, a prošlog meseca preminuo je i njen bivši suprug, glumac Jacques Charrier, što su francuski listovi naveli kao „tužan epilog jedne generacije filmskih ikona“.

Smrt Brigitte Bardot zatvara jedno poglavlje francuske kulture u kojem su se film, sloboda, provokacija i aktivizam neprestano sudarali. Njeno nasleđe danas živi u filmovima koji i dalje izazivaju rasprave, ali i u radu fondacije koja nastavlja borbu za svet kakav je ona zamišljala – tiši, odgovorniji i humaniji.

I možda je upravo u toj tišini njena najtrajnija poruka: slava prolazi, ali izbori koje pravimo ostaju kao svedočanstvo onoga što smo bili spremni da branimo.

Priredio Dalibor Stamenković

Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.

Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.