Često uzimamo zdravo za gotovo postojanje i razvoj medija. Teško je i zamisliti vreme kada nije bilo ničega za gledanje na televiziji, niti razgovora o tome sutradan na poslu. Ali — da li se iko zapravo seća ko je uopšte izmislio televiziju?
Nedavno je Erin Blakemore, autorka za National Geographic, pokušala da razmrsi zamršeno i nejasno poreklo televizije i da odgovori na pitanje kako smo stigli do današnjeg sveta beskonačnog striminga, piše Inc.
Tehnologija i istorija koja je dovela do televizije
Pre nego što se sama televizija pojavila, postojala je duga i bogata istorija tehnoloških eksperimenata. Reč „televizija“ potiče od grčkog tele — „daleko“, što se javlja i u drugim komunikacionim tehnologijama poput telefona ili telegrafa.
Još krajem 19. veka naučnici su eksperimentisali sa elementom selenom, pokušavajući da otkriju kako svetlosni talasi mogu da se pretvore u električne impulse i tako stvore žive slike. Jedan telegrafista u Irskoj slučajno je otkrio da selen postaje fotosenzitivan pod uticajem sunčeve svetlosti. To je dovelo do daljih istraživanja i otkrića da se svetlost može pretvoriti u električne signale — takozvane „selenijumske ćelije“.
Nemački pronalazač Paul Nipkov patentirao je ove ćelije 1885. godine, ali tehnologija još nije bila dovoljno razvijena da omogući stabilne pokretne slike. Tek dvadesetih godina 20. veka tehnologija je sustigla ideju.
„Javno rođenje“ televizije
Dana 26. januara 1926. škotski inženjer John Logie Baird predstavio je rezultat svog rada. Nadovezujući se na Nipkovljeve ideje, eksperimentisao je sa položajem izvora svetlosti i fotoćelija kako bi uspeo da osvetli i prikaže objekat. Tog hladnog januarskog dana, Baird je ugurao pedesetak ljudi u svoj londonski laboratorijski prostor i pokazao im „Televisor“.
„Nisu mogli da veruju“, rekao je njegov asistent Andy Andrews u intervjuu za BBC 2016. godine. „Slika je bila pomalo mutna, ali neverovatna. Svi su bili potpuno zapanjeni.“ Već nekoliko meseci kasnije, Baird je redovno emitovao na praznim radio-frekvencijama.
U isto vreme, preko okeana, američki pronalazač Charles Francis Jenkins radio je na sličnom uređaju — „radiovisionu“. Koristio je prizmatične staklene prstenove koji su prelamali svetlost i stvarali pokretne slike. Tvrdio je da je još 1923. preneo prve pokretne slike, ali njegova prva javna demonstracija bila je 1925, godinu dana pre Bairda.
Ovo je pokrenulo talas kompanija koje su počele da proizvode sopstvene mehaničke televizore. Ovi rani modeli, korišćeni dvadesetih i tridesetih godina, radili su pomoću rotirajućih perforiranih diskova koji su skenirali i prenosili sliku kao električni signal. Sinhronizovani disk u prijemniku ponovo bi sastavljao sliku promenom jačine svetlosti.
Tridesetih godina pojavljuju se elektronske televizije. Uređaji sa futurističkim imenima poput Ikonoskopa i Emitrona koristili su elektronske zrake umesto selena za prenos slike. Četrdesetih godina stiže Image Orthicon, znatno osetljiviji od prethodnih cevi, zatim pedesetih vidikon, a kasnije i digitalni senzori kakve danas poznajemo.
Kako je televizija promenila kulturu
Selenijumske ćelije nisu izazvale kulturnu revoluciju — to su učinile televizijske stanice. Prema podacima Radio Electronics Television Manufacturers’ Association, 1946. godine u SAD je bilo oko 44.000 televizora. Do 1952. taj broj skočio je na oko 24 miliona.
Ovaj nagli rast bio je posledica porasta industrijske proizvodnje nakon Drugog svetskog rata i perioda ekonomskog procvata. Amerikanci su imali više vremena kod kuće i više novca. Potražnja za zabavom eksplodirala je, a televizija je bila spremna da je zadovolji.
Početkom pedesetih samo 9% domaćinstava imalo je televizor, ali do kraja decenije taj broj je premašio 90%. To je potpuno promenilo način na koji ljudi dobijaju informacije — umesto radija, gledali su večernje vesti. Televizijske stanice su brzo preuzele formate sa radija: sitkome, sapunice, zabavne emisije. Oglašivači su masovno pohrlili na TV kako bi dopreli do publike koja je bila prikovana za ekrane.
Televizija je dominirala američkom pažnjom sve do početka 21. veka. Sa pojavom striming servisa, sve više ljudi napuštalo je kablovsku televiziju u korist platformi koje omogućavaju gledanje bilo čega, bilo kada.
Prema Nielsen Gauge izveštaju, 2022. godine striming je zvanično pretekao kablovsku televiziju kao najgledaniji oblik TV sadržaja. Do maja prošle godine, striming je činio više od 44% ukupne gledanosti.
Televizija ne ide nikuda. Izum 20. veka trajno je promenio globalnu kulturu i način na koji doživljavamo svet oko sebe.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
