Izvor: sciencenewsorg – Nekada simbol starosti, rak danas postaje bolest mladih. Statistika to potvrđuje: od 1990. do 2019. godine broj ranih karcinoma — onih dijagnostikovanih pre pedesete — porastao je globalno za 79 procenata, dok je smrtnost porasla za 28 odsto. Ljudi rođeni posle osamdesetih godina imaju četiri puta veće šanse da obole od raka debelog creva nego njihovi roditelji. Do 2030. godine očekuje se dodatni rast obolelih za 31 procenat, što znači da će milenijalci i generacija Z živeti sa većim rizikom nego ijedna generacija pre njih.
Lekari već primećuju promenu u svojim ordinacijama. Onkolog Alok Khorana iz Klivlendske klinike kaže da među pacijentima sve češće viđa mlade, zdrave ljude bez porodične istorije bolesti. „Svi se pitamo — zašto?“ kaže on. Iako su dijagnostičke metode napredovale, to ne može objasniti ovako nagli porast. Nauka sada traga za dubljim uzrokom — promenama u našem telu koje počinju mnogo pre prve dijagnoze.
Istraživači sumnjaju na kombinaciju faktora okoline i savremenog načina života. Današnje generacije odrastaju okružene mikroplastikom, pesticidima, antibioticima i tzv. „večitim hemikalijama” (PFAS) koje se ne razgrađuju u prirodi. Sve to menja ravnotežu u telu, posebno u crevima — organu koji postaje novo poprište istraživanja. Crevna mikrobiota, zajednica milijardi mikroorganizama koji utiču na imunitet i metabolizam, sve se češće dovodi u vezu s razvojem raka. Kada se poremeti taj unutrašnji ekosistem, telo gubi jednu od svojih osnovnih odbrana.
Rak debelog creva danas je vodeći uzrok smrti od raka kod muškaraca mlađih od 50 godina i drugi kod žena. U 27 od 50 analiziranih zemalja primećen je nagli porast ranih slučajeva, posebno među osobama mlađim od četrdeset godina. Istraživači veruju da su promene u mikrobioti povezane sa načinom ishrane i okolinom posle devedesetih godina. Od tada, određene vrste bakterija počele su da dominiraju u crevima — među njima Fusobacterium, Enterococcus faecalis, Bacteroides fragilis i colibactin-proizvodeći sojevi E. coli — koje se sada povezuju s karcinomima digestivnog trakta.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature u aprilu 2025. godine donelo je snažan dokaz: bakterijski toksin kolibaktin, koji proizvode određeni sojevi E. coli, mogao bi biti ključni okidač ranih karcinoma. Ispitujući ćelije debelog creva kod 981 pacijenta iz 11 zemalja, naučnici su otkrili specifičan obrazac mutacija tri puta češći kod ranih slučajeva raka nego kod kasnijih. „Ti obrasci su genetski zapis o prošlosti — ukazuju na izloženost kolibaktinu još u detinjstvu,“ kaže profesor Ludmil Aleksandrov sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu. Ako dete stekne ove mutacije u ranom uzrastu, bolest se može pojaviti dvadeset godina ranije nego što bi se inače razvila.
Molekularni genetičar Alberto Bardeli sa Univerziteta u Torinu opisuje ovo istraživanje kao „prelep dokaz veze između bakterijskog toksina i ranih karcinoma“. Ipak, dodaje da kolibaktin objašnjava samo oko 15 procenata slučajeva, što znači da postoji čitava mreža drugih mehanizama koje tek treba otkriti. U pitanju su složene interakcije između ishrane, imuniteta, bakterija i stresa — sve ono što oblikuje detinjstvo savremenog čoveka.
Dodatni sloj priče vodi nas ka ishrani. Epidemiološki dokazi pokazuju da gojaznost i višak telesne težine povećavaju rizik od ranih karcinoma, ali nisu jedini faktor. Analiza sprovedena na osobama od 25 do 49 godina između 2000. i 2012. pokazala je da su porasti raka debelog creva, pankreasa i bubrega delimično povezani s viškom telesne težine, dok su druge studije pokazale da je presudan kvalitet hrane, a ne samo kvantitet. Khorana ističe da je krivac zapadna ishrana — previše prerađene hrane, šećera, crvenog mesa i gaziranih pića, a premalo vlakana, povrća i svežih namirnica. Studija iz 2022. objavljena u Frontiers in Nutrition potvrdila je da ishrana bogata mastima i prženom hranom povećava rizik od kolorektalnog raka kod mladih, dok biljke i prirodna vlakna deluju zaštitno.
Još jedno pitanje zabrinjava lekare: da li tumori kod mladih rastu brže? Bardeli i njegov tim veruju da bi odgovor mogao biti da. Dok klasični tumori debelog creva obično napreduju 5 do 15 godina, istraživanja pokazuju da rani tumori kod mlađih mogu napredovati za samo godinu ili dve. Ako je to tačno, standardni skriningi svakih pet do sedam godina više nisu dovoljni — bolest bi mogla postati smrtonosna pre nego što se uopšte otkrije. Bardeli sada razvija metode za određivanje „starosti tumora“, što bi moglo pomoći lekarima da utvrde koliko brzo se bolest razvija i koji tumori su „rođeni da budu opasni“.
Dok medicina pokušava da sustigne promene koje su već u našim telima, suštinsko pitanje postaje jasno: da li je rak cena civilizacije? Ako su hrana, zagađenje i mikrobi postali deo našeg identiteta, možda će odgovor na ovu epidemiju doći ne iz laboratorije, već iz načina na koji odlučimo da živimo. Telo nas, kao i uvek, prvo upozori — a onda podseti koliko je krhka ravnoteža između napretka i prirode.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
