U poslednjim trenucima života vunastog mamuta po imenu Juka, moguće je da je pokušavao da pobegne pećinskom lavu.
Na njegovim zadnjim nogama uočene su ogrebotine — a u mišićnom tkivu naučnici su otkrili molekularne znake stresa. Molekuli poznati kao RNK ukazuju na to da su Jukini mišići možda bili iscrpljeni. Sekvence tih RNK molekula, koje pružaju uvid u Jukin život pre 40.000 godina, predstavljaju najstarije RNK ikada otkrivene, navodi se u studiji objavljenoj 14. novembra u časopisu Cell – piše sciencenews
Naučnici su i ranije sekvencirali drevnu RNK, određujući osnovne gradivne jedinice očuvanih molekula. Međutim, do sada je najstarija sekvencirana RNK bila stara oko 14.000 godina i poticala je od vuka iz perioda pleistocena. Novo istraživanje sugeriše da drevna RNK može opstati mnogo duže nego što se ranije mislilo, kaže biolog Love Dalén sa Univerziteta u Stokholmu.
Kada proučavaju molekularnu biologiju životinja iz ledenog doba, istraživači se obično fokusiraju na DNK — ne na RNK. „Mislim da su ljudi jednostavno pretpostavljali da to neće funkcionisati,“ kaže Dalén, „pa to nisu ni pokušavali.“
RNK se dugo smatrala osetljivijom „rođakom“ DNK. Udžbenici navode da se RNK gotovo odmah raspada nakon smrti. Ali u određenim uslovima, poput zaleđene sredine u kojoj su ostaci Juke mumificirani, drevna RNK može opstati mnogo duže.
Ako je DNK kompletno genetsko uputstvo za izgradnju organizma, onda je RNK kao izvođač radova koji ćelijama govori šta tačno da izgrade i kada. Posmatranje RNK može naučnicima pružiti trenutni snimak aktivnosti ćelije, pokazujući koji su geni bili aktivirani ili isključeni, objašnjava genetičar Emilio Mármol-Sánchez sa Univerziteta u Kopenhagenu. To može otkriti informacije o tipu tkiva, pa čak i o zdravstvenom stanju i bolestima životinje.
Mármol-Sánchez, Dalén i njihove kolege analizirali su RNK iz tkiva deset vunastih mamuta koji su hiljadama godina bili zamrznuti u sibirskom permafrostu. RNK iz Jukinog tela bila je dovoljno očuvana da tim otkrije nove biološke detalje. Naučnici su pronašli znake ćelijskog stresa, kao i molekule poznate kao mikroRNK, koje bi mogle igrati ulogu u tome što mamut jeste mamut, kaže Dalén. Na primer, razlika između mamuta i slonova — koji imaju veoma slične genetske kodove — mogla bi da leži upravo u mikroRNK koje regulišu aktivnost određenih gena kod jedne vrste, a ne kod druge.
Prema rečima Mármola-Sáncheza, njihov rad predstavlja svojevrsnu mapu puta za buduća istraživanja drevne RNK. To bi moglo pomoći u otkrivanju novih detalja o životima i smrti ikoničnih životinja koje su nekada lutale ledenim prostranstvima Zemlje.
