Televizija je decenijama bila srce svakog doma. Uveče se čekao Dnevnik, a omiljena serija imala je svoje strogo određeno vreme. Danas, na Svetski dan televizije, postavlja se pitanje — da li televizija i dalje postoji onako kako smo je poznavali? Streaming platforme, digitalni uređaji i potpuno drugačije navike gledanja pokrenuli su radikalnu transformaciju medijske kulture.
Netflix, HBO Max, Disney+ i druge platforme pomerile su moć odlučivanja u ruke publike. Umesto „gledaj kad je na programu“, sada važi pravilo „gledaj kad želiš“. Algoritmi preporuka, zasnovani na našim navikama, kreiraju personalizovanu listu sadržaja — gotovo privatnu televiziju za svakog korisnika.
Popularnost binge-watchinga unela je novu dinamiku: čitave sezone gutaju se u jednom dahu. To ne utiče samo na publiku, već i na produkciju — serije se pišu tako da se gledaju maratonski, bez pauze i čekanja naredne nedelje.
Pored toga, televizija više nije samo veliki ekran u dnevnoj sobi. Mobilni telefoni, tableti i laptopovi postali su „drugi ekran“ koji stalno pratimo. Gledaoci komentarišu emisije na mrežama, paralelno prate dodatni sadržaj i očekuju interaktivnost — publika je postala aktivni učesnik, a ne samo posmatrač.
Svetski podaci pokazuju da je definicija televizije potpuno evoluirala — za više od polovine gledalaca širom planete „TV“ znači streaming aplikacija. Tradicionalne televizije se prilagođavaju, ali digitalni giganti preuzimaju primat zahvaljujući fleksibilnosti i dostupnosti na svim ekranima.
Ta promena posebno je vidljiva i u regionu Balkana. Podaci Thomson Foundation pokazuju da je 87 % medijskih kuća zabeležilo rast digitalne publike, dok je 69 % povećalo prihode zahvaljujući online kanalima. Publika prelazi na mobilne uređaje — a ponuda se tome ubrzano prilagođava.
U Srbiji su trendovi još jasniji. Prema Data Reportal-u za 2025. godinu, YouTube doseže više od 72 % populacije, što pokazuje da mladi sadržaj gledaju pretežno online. Istovremeno, iako ima 2,17 miliona pretplatnika plata TV usluga, čak 30 % korisnika koristi dodatne digitalne funkcije poput gledanja na mobilnom telefonu ili sadržaja „na zahtev“.
Tradicija klasične televizije ne nestaje — ali se menja u pozadini bržeg, interaktivnog i personalizovanog konzumiranja sadržaja. Proizvođači i oglašivači suočeni su sa izazovom da se uključe u novo medijsko okruženje gde algoritam diktira ritam, a publika očekuje slobodu.
Današnji Svetski dan televizije zato nije nostalgično prisećanje na prošlost — već podsećanje da se televizija rodila kao inovacija, i da to i ostaje. „TV“ je danas aplikacija, mobilni ekran, binge-watching navika. I dok se mediji menjaju, jedna stvar ostaje ista: potreba ljudi za pričama koje ih povezuju.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
