Ian Fraser Kilmister, svetu poznat kao Lemmy Kilmister, rođen je 24. decembra 1945. godine, a preminuo 28. decembra 2015. Lemmi nije bio samo muzičar, već figura koja je definisala prelaz između hard roka, panka i heavy metala — često bez potrebe da se sam uklopi u bilo koju od tih fioka.
Kao osnivač, pevač, basista i glavni autor grupe Motörhead, Lemmi je bio njen jedini stalni član od osnivanja 1975. godine do smrti. Njegov pristup muzici bio je brutalan u jednostavnosti: brzo, glasno i bez kompromisa. Motörhead nikada nije pokušavao da se dopadne — i upravo zato je postao uticajan.
Lemmin prepoznatljiv izgled — zulufi, vojnička estetika i hrapav, šljunkovit glas — postao je deo ikonografije rokenrola.
Njegov vokal je često opisan kao „jedan od najprepoznatljivijih u istoriji roka“, dok je način pevanja, sa glavom zabačenom unazad ka visoko podignutom mikrofonu, bio gotovo ritualan. Nije to bila poza, već nužnost zvuka koji je iz njega izlazio.
Posebno mesto zauzima njegov stil sviranja basa. Lemmi je koristio Rickenbacker bas, ali ga je tretirao kao ritam gitaru, svirajući power akorde kroz prenapregnute Marshall lampaške pojačivače. Rezultat je bio distorzirani, preteći „zid zvuka“ koji je postao zaštitni znak Motörheada i snažno uticao na razvoj thrash i speed metala.
Rođen u Stoke-on-Trentu, Lemmi je detinjstvo proveo seleći se po Engleskoj i Velsu. Kao tinejdžer bio je snažno pod uticajem ranog rokenrola i The Beatles, što ga je dovelo do prvih bendova šezdesetih godina, uključujući Rockin’ Vickers. Pre nego što je postao poznat, radio je kao roadie za Jimi Hendrix i bend The Nice — iskustvo koje ga je trajno oblikovalo.
Godine 1971. pridružio se bendu Hawkwind, gde je pevao lead vokal na njihovom najvećem hitu „Silver Machine“. Međutim, 1975. godine izbačen je iz benda nakon hapšenja zbog posedovanja droge. Taj prekid, koji je tada delovao kao pad, postao je ključna tačka njegovog života — iste godine osnovao je Motörhead.
Vrhunac komercijalnog uspeha benda došao je početkom osamdesetih, sa singlom „Ace of Spades“ i koncertnim albumom No Sleep ’til Hammersmith (1981), koji je dospeo na prvo mesto britanske top-liste. Ipak, Lemmi nikada nije bio vođen listama — za njega je turneja bila smisao postojanja, a studio samo sredstvo.
Do poslednjih dana života Lemmi je nastavio da snima i nastupa. Dijagnoza raka prostate postavljena mu je svega dva dana pre smrti. Umro je u Los Anđelesu, gde je živeo od 1990. godine. Uz muziku, pojavljivao se i u manjim filmskim i televizijskim ulogama, ostajući veran svom imidžu čoveka koji ne glumi rokenrol — već ga živi.
Njegov životni stil — neprekidno pušenje, velike količine alkohola i amfetamina — često je romantizovan, ali Lemmi ga nikada nije predstavljao kao preporuku. „Ako misliš da želiš moj život — nisi razumeo poentu“, govorio je. U tome je bila njegova iskrenost.
Lemmi Kilminster nije bio heroj zdravog života, niti moralni uzor. Bio je nešto ređe: muzičar koji nikada nije lagao o tome ko je i šta radi. Njegova muzika ostaje glasna, gruba i živa — baš kao što je bio i on sam.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
