Poslednjih dana pojavile su se vesti koje sugerišu da bi Zemlja u budućnosti mogla da pređe na 25-časovno računanje dana, zbog navodnog usporavanja rotacije planete. Iako zvuči kao naučna fantastika ili dramatična najava promene civilizacijskog ritma, iza ove tvrdnje zapravo stoji stvarna, ali često pogrešno interpretirana naučna činjenica.
Zemlja se zaista veoma sporo usporava u svojoj rotaciji, a taj proces traje milijardama godina. Glavni uzrok je gravitacioni uticaj Meseca, koji stvara plimne sile u okeanima. Te sile proizvode trenje koje postepeno „oduzima“ energiju rotaciji planete, produžavajući dan — ali u izuzetno malim jedinicama.
Prema merenjima astronomskih opservatorija i institucija poput NASA, dan se produžava za otprilike 1,7 milisekundi po veku. Drugim rečima, da bi dan bio duži za čitav sat, bilo bi potrebno stotine miliona godina, pod uslovom da se taj trend nastavi bez većih poremećaja.
Zbog te minimalne razlike, savremeni sistemi vremena povremeno koriste takozvanu prestupnu sekundu (leap second), kako bi se atomsko vreme uskladilo sa stvarnom rotacijom Zemlje. To je jedina praktična korekcija koju čovečanstvo trenutno koristi — i ona nema nikakav uticaj na svakodnevni život.
Zanimljivo je i to da su poslednjih godina zabeleženi periodi kada se Zemlja rotirala neznatno brže nego inače, što je dovelo do najkraćih dana ikada izmerenih — opet u rasponu od milisekundi. To pokazuje da rotacija planete nije savršeno stabilna i da na nju utiču i unutrašnji procesi, poput kretanja mase u jezgru ili promena u raspodeli okeana.
Ideja o 25-časovnom danu, dakle, nije pogrešna u teorijskom smislu, ali je potpuno neprimenljiva u vremenskom okviru ljudske civilizacije. Takva promena ne bi zahtevala prilagođavanje satova, kalendara ili društvenih navika — jer se neće dogoditi ni za hiljade, ni za milione godina u praktičnom smislu.
Zaključak je jednostavan: dan od 24 sata ostaje standard našeg vremena, dok su priče o skoroj promeni više posledica atraktivnih naslova nego realne naučne prognoze. Zemlja se menja — ali toliko sporo da mi te promene ne osećamo, već ih samo precizni instrumenti mogu registrovati.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
