Nenad Janković, poznat svetu kao dr Nele Karajlić, jedan je od osnivača kulturnog pokreta Novi primitivizam u Sarajevu — pokreta koji je u osamdesetim godinama, kroz televizijsku seriju Top lista nadrealista i muziku Zabranjenog pušenja, sa frapantnom preciznošću predvideo dolazak nacionalističke mržnje i raspad Jugoslavije. Osnivač je i legendarnog sarajevskog punk-rok benda Zabranjeno pušenje, koji je osnovao sa 18 godina, a kasniji je glas i um No smoking orkestra, koji je zajedno sa Emirom Kusturicom stvorio muziku za filmove „Underground“ i „Crna mačka, beli mačor“. Iza njega su decenije svetskih turneja, književni uspesi i jedno od najprepoznatljivijih glasa na ovim prostorima. „Pijani brod“ je njegov povratak tišini i sopstvenom glasu.
„To je moj potpuno slobodan projekat. On nema dodirnih tačaka sa onim što sam ranije radio. Zamišljen je kao jedna plovidba i jedna vrsta poetskog preispitivanja o tome šta sam nekada bio, a šta sam sada“, rekao je Karajlić u emisiji „Jutro je“.
Dvanaest novih kompozicija, snimljenih bez medijske pompe i komercijalnih kalkulacija, nose višeslojnu simboliku već u samom naslovu. „Možemo ga shvatiti kao jedan raskalašeni teren, poput onih slika Save Šumanovića koji nose taj naslov, a možemo da ga shvatimo i kao onaj zadnji brod koji je uspeo da prebaci određeni broj životinja nakon potopa. Svaka asocijacija je dobra.“ Između raskalašenosti i spasenja — lebdi ceo album.
Posebno mesto zauzimaju pesme sa istorijskom tematikom. „Ave Serbia“ na stihove Jovana Dučića, „Ibar voda“ koja tumači „egzaktnu istoriju“ ovog podneblja, i najintimnija od svih — „Anđeli“: „Ja kad god se okrenem prema nebu, nebo je pusto i tih anđela koji su mene spašavali nema.“ Dok su osamdesete bile rezervisane za bunt, Karajlić danas bira ulogu svedoka: „Ideja o menjanju sveta je nestala i prepuštena je mlađima. Moje je da bacim svetlost na teme koje guše i mene i druge ljude.“ I dodaje, sa jasnom svešću o trenutku u kome živimo:
„Negde je i moja odgovornost prema samom sebi da napravim neke nove pesme, neku novu priču, a negde je odgovornost prema svetu oko mene, jer osećam potrebu da nešto pametno kažem.“
Posebno poglavlje je susret sa veštačkom inteligencijom — dva spota rađena su uz pomoć AI tehnologije. Karajlić je prihvatio izazov, ali uz jasnu granicu:
„Veštačka inteligencija je nešto čega trebamo da se plašimo ukoliko nam izmakne kontroli, ali je isto tako jedno neverovatno sredstvo koje možete jako lepo da upotrebite ukoliko znate za šta je koristite. Mi ne smemo da je se plašimo kao sredstva, ali moramo da je se plašimo kao opasnosti — kao u filmu Odiseja 2001 kad računar Hal preuzima kontrolu nad čovekom.“
Povlačeći paralelu sa pojavom fotografije u 19. veku, veruje da će digitalna zasićenost na kraju vratiti publiku suštini: „Kad-tad će ljudska duša početi da traži ponovo onog nekog Balaševića, nekog Đorđevića, nekog Bajagu, Tulića, Bregovića… Tehnologija je donela jeftinije snimanje, ali je duša ista i emocije su iste.“ Promocija je počela u Banjaluci uz pratnju tenora Nemanje Crnatovića, a beogradska promocija se očekuje uskoro.
Izvor: RTS/Radio Beograd, Balkan Beats — jun 2026.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
