Sciencenews – Neka deca imaju poteškoće sa matematikom. Naučnici su sada identifikovali određene misaone procese i delove mozga koji bi mogli objasniti zašto je matematika nekima teža nego drugima.
U novoj studiji, kada su dobijala jednostavne matematičke zadatke, deca sa poteškoćama u učenju matematike bila su manje oprezna pri davanju odgovora i nisu usporavala nakon što naprave grešku, za razliku od dece koja imaju tipične matematičke veštine. Međutim, ove razlike su nestale kada su ista deca dobijala zadatke u kojima su brojevi predstavljeni tačkama umesto arapskim numeričkim simbolima. Rezultati istraživanja objavljeni su 9. februara u časopisu Journal of Neuroscience.
Ideja da su simboli brojeva problem za neku decu nije nova. „Postoji veoma dosledno zapažanje da je upravo simbolička obrada ono što predstavlja najveću poteškoću za decu koja imaju probleme sa matematikom“, kaže Bert De Smedt, obrazovni neuronaučnik sa Univerziteta KU Leuven u Belgiji, koji nije učestvovao u istraživanju. Ipak, suptilne razlike u načinu na koji deca sa poteškoćama pristupaju zadacima – poput manje opreznog odgovaranja i izostanka usporavanja nakon grešaka – dodatno pomažu u razumevanju tih poteškoća.
U novom istraživanju naučnici su testirali učenike drugog i trećeg razreda sa i bez poteškoća u učenju matematike. Deci su prikazivana dva broja od 1 do 9 i imala su nekoliko sekundi da izaberu koji je broj veći. Istraživači su merili koliko je vremena deci potrebno da odgovore na pitanja i pratili njihovu moždanu aktivnost pomoću MRI skenera.
Tim je zatim analizirao podatke o učinku i ponašanju dece koristeći složenu matematičku analizu koja može da otkrije suptilne obrasce u ponašanju – na primer koliko pažljivo deca odgovaraju tokom eksperimenta i kako menjaju svoje ponašanje nakon greške. Nakon toga, te obrasce su uporedili sa aktivnošću mozga.
„Nismo bili toliko zainteresovani za sam rezultat zadatka, već za to na koji način dve grupe dece različito pristupaju rešavanju problema“, kaže Hjesang Čang, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta San Hoze u Kaliforniji, koja je istraživanje sprovela dok je radila na Univerzitetu Stanford.
Na osnovu MRI podataka, Čang i njene kolege otkrili su da je nedostatak opreza pri davanju odgovora kod dece sa poteškoćama u matematici povezan sa nižom aktivnošću u srednjem frontalnom girusu, delu mozga koji učestvuje u obradi brojeva, koncentraciji, kontroli impulsa i prilagođavanju promenama. S druge strane, činjenica da deca nisu usporavala nakon grešaka bila je povezana sa manjom aktivnošću u prednjem cingularnom korteksu, oblasti mozga koja učestvuje u prepoznavanju grešaka i praćenju sopstvenog učinka.
Kada su deci dati slični zadaci u kojima su brojevi predstavljeni tačkama umesto numeričkim simbolima, te razlike su nestale. Deca sa poteškoćama u matematici pokazivala su istu aktivnost u pomenutim delovima mozga kao i deca bez tih poteškoća. Ipak, Čang napominje da je analiza istraživačka i da ne može da pokaže direktnu uzročno-posledičnu vezu između aktivnosti mozga i matematičkih sposobnosti.
Identifikovanje ovih moždanih regiona ukazuje na to da su razlike u matematičkim sposobnostima složenije nego što se ranije mislilo. Umesto jednog centra u mozgu zaduženog za matematiku, izgleda da više područja učestvuje u procesu rešavanja zadataka i prepoznavanja grešaka, kaže Mari Arsalidu, razvojni kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta Jork u Torontu, koja nije učestvovala u istraživanju.
Jedan od važnih zaključaka ovog rada, prema rečima Čang, jeste da postoje „skriveni mehanizmi koji razlikuju učenike koji mogu imati poteškoće sa matematikom“. Buduće metode učenja mogle bi uključivati podučavanje dece da razmišljaju o načinu na koji rešavaju zadatke i da razvijaju različite strategije rešavanja problema.
Dalibor Stamenković je glavni urednik MPM-a, freelance copywriter, digitalni kreator i dizajner. Zadužen je za održavanje i uređivanje svih članaka na sajtu. Bavi se prevodom, obradom i adaptacijom sadržaja za magazin, govori više stranih jezika i kreira marketing i sadržaj za društvene mreže MPM-a.
Posebno se posvećuje temama iz muzike, filma, kulture i lifestyle oblasti, koje uređuje kroz prepoznatljivu MPM estetiku.
