1924: Sve je počelo sa dva inženjera i jednim mikrofonom
Priča počinje još u februaru 1924, kada su inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović počeli prve pokušaje stvaranja domaćeg radio-programa koristeći radio-telegrafsko postrojenje u Rakovici. Prvi studio nalazio se u zgradi Prve hrvatske štedionice u Knez Mihailovoj 42.
Oni su ujedno bili i prvi radijski spikeri u Srbiji. Nije tada postojala profesija radijskog voditelja u današnjem smislu – inženjeri koji su brinuli o tehnici istovremeno su stajali pred mikrofonom.
Dana 19. septembra 1924. emitovan je dvočasovni probni program. Muzički deo pripremio je direktor Beogradske opere i kompozitor Stevan Hristić, a učestvovali su članovi Opere i Drame Narodnog pozorišta.
A onda dolazi datum koji Radio Beograd danas slavi kao svoj dan.
1. oktobar 1924.
Od tog dana stanica Beograd–Rakovica počela je redovno da emituje utorkom, četvrtkom i subotom. Ministar pošta i telegrafa odobrio je emitovanje koncerata tri puta nedeljno, a uz muziku su se čitale vesti, meteorološki i berzanski izveštaji.
Danas, 1. oktobra 2026, RTS upravo tim povodom obeležava 102 godine Radio Beograda i navodi da je Mihailo Simić izgovorio rečenicu koja će postati simbol čitave institucije:
„Ovde Radio Beograd.“
Kako je zvučao Radio Beograd 1924?
Prvi redovni koncert 1. oktobra otvoren je himnom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Potom su emitovana dela Vijanjavskog, Verdija, Popera, Sarasatea i Ponkijelija. Pred mikrofonom su bili koncert-majstor Beogradske opere Karol Holub, tenor dr Petrović, violončelista Slatin i sopran Sofija Drauselj.
To je važan detalj za MPM priču: muzika nije bila dodatak Radio Beogradu — bila je jedan od temelja njegovog nastanka.
Već 1925. Beogradskoj operi povereno je staranje o muzičkom programu. U njegovom razvoju učestvovali su Stevan Hristić, dirigent Lovro Matačić i Jovan Srbulj.
1929: Radio postaje pravi masovni medij
Posle prekida prve faze emitovanja, velika prekretnica dogodila se 24. marta 1929.
Iz modernog studija na drugom spratu zgrade današnje SANU počinje nova faza redovnog programa.
I tu se pojavljuje jedno od najvažnijih imena čitave priče.
Jelena Bilbija Lapčević – prvi veliki glas Radio Beograda
Jelena Bilbija (1902–1964), glumica, književnica, prevodilac i novinarka, najavila je svečano otvaranje programa 24. marta 1929.
Bila je prva i tokom prve dve godine jedina spikerka Radio Beograda.
Program tog dana pokazuje koliko je radio već napredovao.
Fanfare. Himna u izvođenju hora „Obilić“. Zatim prva srpska radio-drama:
„Đakon Stefan i dva anđela“ u izvođenju glumaca Narodnog pozorišta.
Usledili su Stevan Hristić, Krešimir Baranović, Petar Krstić, narodna muzika orkestra „Cicvarić“, a veče je završeno džez koncertom.
Drugim rečima, već 1929. Radio Beograd kombinuje ono što će ostati njegov DNK: vesti, muziku, kulturu, dramu i zabavu.
Radio je brzo otkrio još jednu svoju veliku snagu: direktan prenos.
Tokom 1929. emitovan je prvi radio-prenos fudbalske utakmice. Igrali su BSK i Jugoslavija, a prenos je započeo Rade Stoilović i nastavio Dimitrije Stevanović.
Slušalac više nije morao da bude na stadionu.
Radio ga je tamo odveo zvukom.
Tridesete: Nastaje pravo radio-novinarstvo
Do sredine tridesetih Radio Beograd više nije bio samo stanica koja prenosi muziku i saopštenja.
Godine 1937. počinje desetominutni „Aktuelni čas“, dnevna reportažna emisija koja je aktuelne događaje iz života Beograda dodavala vestima i Radio dnevniku.
RTS je označava kao početak pravog radio-novinarstva u Beogradu.
Radio istovremeno postaje ozbiljna muzička institucija.
1935. osnovan je Narodni orkestar, 1937. Simfonijski orkestar, a 1939. Mešoviti hor. Kasnije će nastati Dečji hor, Zabavni orkestar, Big Bend i „Kolibri“.
1941–1944: Najmračnije poglavlje
Emitovanje Radio Beograda prekinuto je tokom nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.
Za vreme okupacije njegovu tehniku koristila je nemačka stanica Sender Belgrad. Upravo preko te stanice pesma „Lili Marlen“ stekla je ogromnu popularnost među vojnicima širom Evrope i severne Afrike.
Radio Beograd se ponovo oglasio ubrzo nakon oslobođenja grada.
Dana 10. novembra 1944. redovni program je obnovljen.
I ponovo se pred mikrofonom našla — Jelena Bilbija.
Najava je glasila:
To daje fenomenalan narativ članku: žena koja je bila glas početka 1929. postala je i glas njegovog ponovnog rođenja 1944.
Posleratni radio ulazi u domove
Radio tokom narednih decenija postaje deo svakodnevice.
6. marta 1949. prvi put je emitovano „Veselo veče“, humoristička emisija koja će postati jedna od najpoznatijih u istoriji Radio Beograda.
Kroz nju su prošli glumci poput Mire Stupice, Branke Veselinović, Mije Aleksića, Ljubiše Jovanovića i Miodraga Petrovića Čkalje, dok su među autorima bili Stanislav Vinaver i Radivoje Lola Đukić.
Radio više nije samo govorio slušaocima.
Počeo je da ih zabavlja.
1958: „Novosti dana“ i Drugi program
Još jedan format pokazao se gotovo neverovatno dugovečnim.
Centralna informativna emisija „Novosti dana“ počela je u jesen 1958. godine.
I danas se emituje svakog dana u 15 časova na Radio Beogradu 1.
Iste 1958. počinje i Drugi program, najpre kao eksperimentalni program nedeljom, a od 1963. svakodnevno.
Njegov ton bio je drugačiji: manje oficijelan, moderniji i otvoreniji ka novim formama. Kasnije se profilisao kao program kulture i umetnosti.
Šezdesete: Radio otkriva novu generaciju
10. novembra 1965. počeo je Treći program Radio Beograda, okrenut filozofiji, nauci, kritičkom mišljenju, književnosti i savremenoj umetničkoj muzici.
Prvog dana emitovana je Beketova radio-drama „Reči i muzika“.
A onda dolazi nešto posebno važno za Music Pocket Magazine.
1968: Rokenrol dobija svoje mesto
Nikola Karaklajić pokrenuo je „Veče uz radio“, emisiju koja se smatra prvom domaćom radio-emisijom posvećenom rokenrolu.
Trajala je sve do 1986. godine.
Radio Beograd tako postaje važan kanal preko kojeg generacije mladih upoznaju novu muziku.
Iste epohe nastaje još jedna institucija.
Emisija „Kod dva bela goluba“ emituje se od 1968. godine i priča priče o starom Beogradu, njegovim ljudima, događajima i tradiciji.
Prvi urednik bio je Dragoslav Batica Savić.
I ono što je fascinantno:
emisija postoji i danas.
1969: Stiže Beograd 202
27. juna 1969. počeo je da emituje Beograd 202.
U početku je mogao da se čuje uglavnom na području Beograda. Od sredine osamdesetih signal je proširen na celu Srbiju, a internet ga je kasnije učinio dostupnim praktično svuda.
Dvesta dvojka će postati posebno važna za mladu publiku, muziku, urbanu kulturu i neposredniji način obraćanja slušaocima.
Minimaks, novi stil voditelja i radio koji postaje opušteniji
Jedno od imena koje ne bih izostavio jeste Milovan Ilić Minimaks.
Njegove emisije „Minimaks“ i „Tup-tup“ pomerale su granice tadašnje voditeljske forme. RTS ga opisuje kao jednog od rodonačelnika voditeljske profesije na domaćem radiju.
To pokazuje još jednu veliku promenu.
Od formalnog:
„Ovde Radio Beograd…“
radio je tokom decenija stigao do voditelja koji razgovara sa publikom gotovo kao prijatelj.
Sedamdesete i osamdesete: Zlatno doba radija
Radio tada nije samo pratio popularnu kulturu — često ju je stvarao.
Od 1972. do 1990. Radio Beograd i Radio Zagreb zajednički su emitovali „Zeleni megaherc“, popularni subotnji magazin.
U jednom trenutku emisija je istovremeno povezivala čak 11 studija širom Jugoslavije.
A 1974. ekipa je iz Brajtona izveštavala sa Evrovizije i u programu ugostila članove grupe ABBA, neposredno u vreme njihove pobede sa „Waterloo“.
„Indeks 202“ i satira koja je pomerala granice
1. oktobra 1971. pokrenut je studentski program „Indeks 202“.
Iz njega je 1978. nastalo „Indeksovo radio-pozorište“.
Posebno tokom osamdesetih, emisija je kroz parodiju i političku satiru govorila o temama kojima se veliki mediji često nisu bavili na isti način.
Među ljudima koji su prošli kroz ekipu bili su Neša Leptir, Ljuba Ninković, Branislav Petrušević Petrući i drugi.
Poslednja emisija na Beogradu 202 emitovana je 1996.
Od magnetofonske trake do računara
Možda je najveća promena zapravo ona koju slušaoci nisu mogli da vide.
Radio Beograd je decenijama radio sa analognom studijskom opremom, magnetofonskim trakama, pločama i fizičkom montažom zvuka.
2005. uveden je računarski sistem za pripremu i emitovanje programa.
Prva digitalna audio-mikseta stigla je 2006, Studio 21 digitalizovan je 2008, a najveći govorni Studio 1 obnovljen je 2014.
Od 2018. do 2022. analogna tehnika zamenjena je digitalnom u svim studijima Radio Beograda.
Ogromna zvučna memorija jednog društva
Posebna priča je Fonoteka Radio Beograda.
Proces njene sistematske digitalizacije pokrenut je 2018.
U arhivi se nalaze hiljade govornih i muzičkih snimaka, istorijski govori, intervjui, koncerti i radio-drame.
Među sačuvanim zapisima RTS navodi glasove Vinstona Čerčila, Lava Tolstoja, Lava Trockog, Alberta Ajnštajna, Josifa Staljina i Ive Andrića, uključujući snimke vezane za trenutak kada je Andrić saznao da je dobio Nobelovu nagradu i njegov govor u Švedskoj.
To više nije samo radio-arhiva.
To je zvučna istorija jednog veka.
1924 → 2026: Radio više nije samo radio-aparat
Možda je upravo tu najveća promena.
Godine 1924. trebalo je posedovati radio-prijemnik i biti dovoljno blizu signala iz Rakovice.
Danas isti medij postoji kroz FM, internet, RTS Zvuk, RTS Planetu, audio-arhivu i digitalne platforme. „Novosti dana“, na primer, danas se paralelno slušaju preko klasičnih frekvencija i digitalnih servisa.
RTS danas, na 102. godišnjicu, tu transformaciju opisuje kao put od prvih radio-talasa do radija koji se sluša putem digitalnih platformi, uz promene tehnologije, proizvodnje programa i navika publike.
Ali jedna stvar povezuje 1924. i 2026.
Glas.
Pre 102 godine Mihailo Simić stao je pred mikrofon u vreme kada je sama ideja da čovek iz jedne sobe govori hiljadama ljudi bila tehnološko čudo.
Danas taj isti signal može da stigne do telefona na drugom kraju sveta.
A između ta dva trenutka ostalo je više od jednog veka vesti, muzike, sporta, drame, humora, ratova, koncerata, velikih istorijskih događaja — i glasova ljudi koji su ih pretvarali u radio.
MPM Original označava autorsku produkciju redakcije Music Pocket Magazina — priče nastale isključivo u okviru naše redakcije. To su tekstovi koji se ne preuzimaju, već nastaju od temelja: kroz istraživanje, intervjue, analize, terenski rad i kreativnu obradu tema iz muzike, filma, kulture i savremenog društva.
Svaki MPM Original nosi prepoznatljiv potpis našeg magazina i predstavlja sadržaj koji postoji samo kod nas. Za čitaoce, oznaka MPM Original znači da je pred njima autentična priča sa jedinstvenim kontekstom, oblikovana po najvišim MPM standardima.
