Mišo Hrnjak, nekadašnji basista legendarne jugoslovenske rok grupe Azra i jedan od muzičara koji su oblikovali zvuk domaćeg novog talasa, preminuo je u 67. godini života. Vest o njegovoj smrti objavljena je u subotu, 31. oktobra, a potvrdilo ju je više hrvatskih medija. Hrnjak je ostavio dubok trag u istoriji regionalne rok muzike, posebno tokom godina koje je proveo uz Branimira Džonija Štulića i Borisa Lajnera, sa kojima je snimio neka od najznačajnijih izdanja jugoslovenskog roka.
Vest o smrti Miše Hrnjaka prvi je objavio hrvatski muzički portal Ravno do dna, nakon čega su je preneli tportal i N1 Hrvatska. Okolnosti i uzrok smrti za sada nisu javno saopšteni.
Njegov odlazak dogodio se u trenutku kada je regionalna muzička scena već bila potresena vešću o smrti Miše Kovača, koji je preminuo istog dana.
Basista koji je oblikovao zvuk Azre
Hrnjak se Azri pridružio 1979. godine, u periodu kada je zagrebačka rok scena prolazila kroz jednu od najuzbudljivijih faza svog razvoja.
Zajedno sa gitaristom, pevačem i autorom Branimirom Džonijem Štulićem i bubnjarom Borisom Lajnerom činio je trio koji će ostati upamćen kao jedna od najznačajnijih postava grupe.
Njegovo sviranje bilo je važan deo zvuka Azre — melodične bas-linije često su izlazile iz okvira klasične ritmičke pratnje i postajale ravnopravan deo muzičke strukture pesama.
Sa grupom je snimio debitantski album „Azra“ iz 1980. godine, zatim „Sunčanu stranu ulice“ iz 1981. i „Filigranske pločnike“ iz 1982. godine.
Učestvovao je i u stvaranju koncertnog albuma „Ravno do dna“, jednog od najpoznatijih živih izdanja u istoriji jugoslovenskog roka.
Upravo je ta rana faza Azre, obeležena energijom novog talasa, snažnim autorskim izrazom i neposrednim koncertnim nastupima, ostavila posebno mesto u sećanju generacija koje su odrastale uz njihovu muziku.
„Azra me je obeležila za ceo život“
Iako je u grupi proveo relativno kratko vreme, Hrnjak nikada nije umanjivao značaj tog iskustva.
U razgovoru za Al Jazeeru Balkans 2015. godine, povodom objavljivanja autobiografije, govorio je o snažnom uticaju koji je Azra imala na njegov život.
Objasnio je da se, bez obzira na sve što je kasnije radio, publika i dalje najviše interesovala za godine provedene sa Štulićem i Lajnerom.
Govoreći o razlozima odlaska iz benda, podsetio je da je obavezno služenje vojnog roka prekinulo zajednički rad trojice muzičara.
„Ta vojska je nas zapravo i zaustavila“, izjavio je tada Hrnjak.
Nakon povratka iz vojske nije želeo da nastavi život istim tempom. Štulić i Lajner već su bili u Holandiji, a on je odlučio da krene drugačijim putem.
U intervjuu za portal Lupiga iste godine otvoreno je govorio i o intenzivnom načinu života koji je pratio njegovu mladost.
Priznao je da je rano shvatio kako ne želi da nastavi život ispunjen neprestanim koncertima, zabavama i iscrpljivanjem.
Odlazak iz Azre, međutim, nije značio i kraj njegove povezanosti sa muzikom.
Život daleko od reflektora
Nakon napuštanja grupe Hrnjak je mnogo putovao Evropom, a značajan deo života proveo je u Mađarskoj, gde je zasnovao porodicu.
Sa suprugom Uršulom imao je petoro dece, a tokom godina bavio se različitim poslovima, uključujući stolarstvo i rad sa mladima.
Umesto života poznate rok zvezde, izabrao je drugačiju svakodnevicu, daleko od medijske pažnje koja je pratila njegove bivše kolege.
Ipak, muzički instrument nikada nije potpuno ostavio.
Posle dugog perioda ponovo je uspostavio saradnju sa Borisom Lajnerom, sa kojim je osnovao sastav Leiner & Hrnjak Band.
Zajedno su objavili album „Viša sila“ i vratili se koncertnim nastupima, izvodeći sopstvene kompozicije i pesme iz repertoara Azre.
Njihova saradnja predstavljala je susret dvojice starih prijatelja koji su, uprkos različitim životnim putevima, nastavili da dele ljubav prema muzici.
„Roker sam u duši“
Godine 2015. Hrnjak je objavio autobiografsku knjigu „Srce od zlata – priče, ali ne baš za djecu“, u kojoj je opisao odrastanje, muzičke početke, život sa Azrom i godine koje su usledile nakon odlaska iz benda.
Knjiga je nastala iz brojnih razgovora i anegdota koje je godinama prepričavao prijateljima i mlađim muzičarima.
U razgovoru za Lupigu, govoreći o svojoj trajnoj povezanosti sa rok muzikom, izgovorio je rečenicu koja danas zvuči kao svojevrsni lični testament:
„Ja sam roker u duši – bio i ostao – i još uvijek jesam.“
Za njega rok muzika nije bila samo pitanje nastupa, popularnosti ili diskografskih uspeha. Bila je deo identiteta koji je nastavio da nosi i nakon što se udaljio od velikih pozornica.
Odlazak muzičara čiji je zvuk ostao deo jedne generacije
Mišo Hrnjak nije gradio karijeru zasnovanu na stalnoj prisutnosti u javnosti. Posle ogromnog uspeha sa Azrom izabrao je drugačiji put, ali njegov doprinos muzici nije zbog toga postao manje značajan.
Njegove bas-deonice ostale su zabeležene na albumima koji se i danas slušaju, otkrivaju i iznova vrednuju.
Azra je bila mnogo više od popularne rok grupe. Za brojne slušaoce predstavljala je glas jedne generacije, njene nemire, ljubavi, razočaranja i potrebu da se o svetu govori otvoreno.
Hrnjak je bio jedan od trojice muzičara koji su toj priči dali zvuk.
