U francuskom Versaju počelo je važno međunarodno zasedanje posvećeno budućnosti mernih standarda, a među temama koje privlače posebnu pažnju nalazi se moguća promena definicije sekunde. Naučnici smatraju da bi savremeniji atomski satovi mogli da omoguće znatno preciznije merenje vremena.
Predstavnici nacionalnih institucija za metrologiju okupili su se u Versaju na 28. zasedanju Generalne konferencije za tegove i mere (CGPM), koje se održava od 13. do 15. oktobra 2026. godine. Na dnevnom redu nalaze se pitanja važna za međunarodni sistem jedinica, uključujući budućnost definicije sekunde, jedne od osnovnih jedinica na kojima počiva savremena tehnologija.
Sekunda se danas određuje na osnovu karakteristične frekvencije atomskog prelaza cezijuma-133. Ovaj standard usvojen je 1967. godine i decenijama predstavlja osnovu izuzetno preciznog merenja vremena širom sveta. Međutim, razvoj optičkih atomskih satova omogućio je naučnicima da vreme mere još preciznije nego ranije.
Za razliku od tradicionalnih atomskih satova koji koriste mikrotalasne frekvencije, optički satovi rade na znatno višim frekvencijama, što omogućava finija i stabilnija merenja. Njihova preciznost mogla bi da bude i do stotinu puta veća od preciznosti sadašnjih primarnih standarda.
Takav napredak ne bi bio važan samo za naučne laboratorije. Precizno vreme predstavlja osnovu satelitske navigacije, telekomunikacionih mreža, finansijskih sistema i brojnih tehnologija koje svakodnevno koristimo. Čak i izuzetno mala odstupanja mogu imati značaj kada je potrebno uskladiti sisteme koji rade na velikim udaljenostima.
Ipak, eventualna promena definicije sekunde ne znači da će građani morati da podešavaju svoje satove ili da će jedan minut odjednom trajati drugačije. Cilj je da se postojeća jedinica realizuje sa većom preciznošću, uz očuvanje kontinuiteta međunarodnog merenja vremena.
Jedna od tema međunarodnih rasprava jeste i budućnost takozvane prestupne sekunde, koja se povremeno koristi za usklađivanje atomskog vremena sa Zemljinom rotacijom. Ovakve korekcije predstavljaju izazov za određene digitalne sisteme, zbog čega stručnjaci već godinama traže dugoročno rešenje.
Pitanje preciznog vremena dobija dodatni značaj i zbog planiranih svemirskih misija. Satovi na Mesecu, zbog drugačijih gravitacionih uslova, ne mere vreme potpuno istim tempom kao satovi na Zemlji. Zbog toga će buduće lunarne misije zahtevati pažljivo definisane sisteme vremenske koordinacije.
Prema planovima Međunarodnog biroa za tegove i mere (BIPM), 2026. godina predstavlja važnu etapu u proceni spremnosti za novu definiciju sekunde, dok se 2030. razmatra kao mogući termin za donošenje konačne odluke.
Zbog toga sastanak u Versaju ne treba posmatrati kao trenutak u kojem se sekunda već menja, već kao deo dugotrajnog međunarodnog procesa koji bi mogao da odredi kako će čovečanstvo meriti vreme u narednim decenijama.
