O pripremanju debi albuma, o stvaranju muzike, o čitavom procesu, o svirkama, o žanrovima koji je opsedaju, o željama za koncertne prostore i diskografske kuće


Možda ste ponekad ili često bili gost atraktivnih ugostiteljskih prostora u Beogradu kao – „Moon Sushi“, „Harat’s Pub“, „Harat’s Irish Pub Waterfront“.

Možda ste letovali ponekad ili često u Crnoj Gori, odnosno u Kotoru.

Svakako da nije mogla da vam promakne jedna naročito naočita mlada dama, a buduća muzička zvezda.

Čuli ste sigurno njen veoma prijatan glas, koji vas obuzima i zavodi vam dušu na poseban način.

Mlada, draga, uvek nasmejana, retko pozitivne energije, i nekako posebna, u pogledu da jako dobro zna šta želi dalje u karijeri, i stremi ka tome veoma posvećeno.

U vitrini ima diplomu Akademije umetnosti, profesija – audio-vizuelni umetnik – producent.


Ima veoma popularnog oca i strica, odrastala je uz njih i njihovu čarobnu muziku, koja žanrovski ide od progressive rock usmerenja, preko jazz, blues elemenata do pop rock-a.

Tata je Vlajko, odnosno Vladan Đurđević, a stric je – Milan Đurđević.
Rođena braća su ključne figure brenda od benda „Neverne bebe“.

A ona je – Sonja Cole Đurđević!

Naša sagovornica danas pri ulasku u predstojeći vikend.

Povoda uvek ima za mlade naraštaje, mlade nade koje čekaju svoju pravu šansu.

I sada krećemo u novu muzičku priču.

Odnosno, u priču – SONJE ĐURĐEVIĆ.

STVARANJE DEBI ALBUMA, IZLAZAK SE OČEKUJE KRAJEM 2027. GODINE

Prema manje poznatim informacijama, koje je tvoj otac Vlajko objavio na društvenim mrežama, na Facebooku, izgleda da ti polako spremaš svoj prvi solo album? Ne zna se mnogo toga, osim da je tata Vlajko objavio tvoju fotografiju sa tim vestima, i onda dodao – da jedva čeka da sluša tvoj prvenac.
 Da li je sam album već koncipiran? Da li ga pripremaš u smislu da je blizu izlaska ili je tu negde postprodukcija. Odnosno, u kojoj je fazi budući album?


Evo, album se stvara. Ja ga faktički koncipiram već godinama, zato što sam jako dugo tražila neki svoj zvuk i put i priču koju želim da ispričam. I sad sam jako blizu. Tako da se nadam da će, hajde da kažemo, kraj sledeće godine, biti objavljen. Mislim da ćemo do tada izdati album i da će moći ljudi da ga čuju.


Dakle kraj 2027. godine. Neće biti ranije?

Mislim da je realnije kraj sledeće godine, za sada mi se tako čini.


Koja je vrsta muzike? Koji je žanr? Da li je nešto kao „Neverne bebe“ što rade ili neki tvoj samostalan izraz?

 Načelno je pop, ako bih morala da ga žanrovski opredelim. Pop, ali sa primesama i elementima nekih drugih žanrova. I naći će se par kavera nekih pesama koje mnogo volim, od umetnika koje mnogo volim, na moj način.

Da li si ti baš kantautor, u smislu pišeš tekst i muziku, kompozitor si, pevač, dakle sve – alfa i omega?


Tekstovi su moji, da, većina muzike, i sad će mi neko pomoći malo sa aranžmanima i produkcijom. I tako da, ideje su moje, demo verzije su moje, i onda kreativni ljudi će se skupiti da to spakujemo u celinu.


Da li ti imaš već u planu izdavačku – diskografsku kuću koja je zainteresovana za sam album?

Ne, za sada još uvek ne. Još ne znam oko toga, rano mi je da razmišljam. I zapravo ne znam da li ću objaviti možda sama ili ću za nekog izdavača. Da, to ćemo još da vidimo.


Aha, samostalno, samizdat. Dobro, zanimljivo i hrabro. A kada bi, hajde da kažem, bilo lakše u zemlji Srbiji za izdavaštvo, koja je tebi želja od diskografskih kuća kod nas?
Mislim, PGP RTS je najveća, koja je sada ponovo objavila eto i „Neverne bebe“, osmi studijski album „Hodaj“. Ali, osim ove kuće, gde sebe još vidiš a da nije Pink? Sve ti rekoh sada.


 Da, da, da, da. PGP RTS, možda da delim kuću sa mojima (smeh). To bi bilo lepo.
  Ili možda Mascom. Ta diskografska kuća mi deluje dobra za mene. Iskreno, ni ne znam za mnogo izdavačkih kuća, tako da još ćemo videti.

MNOGO SAVETA SAM DOBIJALA OD VLAJKA I MILANA

 Da li, kada stvaraš muziku, dobijaš savete od tate i ostalih članova iz „Nevernih beba“? Da li ti pomaže Milan, u smislu saveta? Ili si nekako potpuno fokusirana na sebe, svoj autorski izraz, umetničku ličnost?

Da, dobijam, naravno. Mnogo sam saveta dobijala od njih zato što sam ja prvo išla u muzičku školu, svirala sam klavir, onda sam bila u par bendova i imam svirke skoro svaki vikend, tako da sam u muzici stalno. Tako da dobijam stalno savete od njih. Vlajko ima jako čudnu moć da zna unapred koje će stvari da se dese i kako će da se dese, i onda me zapravo najbolje savetuje kada su neke stvari u pitanju. Ima jako dobru intuiciju. I mnogo mi je korisnih saveta i podrške dao do sada. Milan takođe, tako da ih slušam. Ali, trenutno u ovom procesu stvaranja albuma ih još nisam konsultovala, ali da, hoću, apsolutno hoću.


Onda za tatu i strica ima vremena. Sa tim u vezi, kako napreduju pesme? Napisani su tekstovi? Koja ti je najnovija faza kreativnosti u procesu?

 Da, da, tekstovi su gotovi, ta faza je pređena.


I da li su počele neke probe, snimanje prvih verzija, da isprobaš kako tekst zvuči kada se podvuče muzika?


Jeste, jeste, sve to što kažeš. Da, snimljeno je nekoliko demo verzija i sad to treba da se to uobliči i da se snimi. Ja imam svoj mali kućni studio tako da imam mogućnosti da stvaram.


Svoj kućni studio imaš? Svaka čast zaista.

Hvala ti. Tako da sam sve uradila kod kuće, a sada ću to da prenesem u neki veći studio pa da može da primi svoj oblik.

ŽELJA I MAŠTA ZA KARIJERU I U INOSTRANSTVU

Gledajući često Vlajkove objave na Facebook-u, kada piše o tebi, deluje da si ti negde u inostranstvu?


Da li živim u inostranstvu? Ne, ne, ovde sam, ovde sam.


E dobro, pošto on kad te objavljuje nekako kaže: „E, nismo videli našu Cole, stigla nam je posle skoro tri meseca“, onda imam utisak kao da si negde daleko pa se povremeno vraćaš.

Da, da, to je sve tačno. Putujem često i lutam, ali sam tu… baza mi je ovde, u Beogradu.


Da li si onda razmišljala o inostranstvu, da ta vrsta muzike ima odjek možda na engleskom jeziku?

Jesam, naravno, iskreno jesam.  Moja najveća želja je da imam jednu vrlo malu, intimnu evropsku karijeru, gde bih mogla da imam koncerte, ne znam, recimo u Briselu ili Amsterdamu sa 200 ljudi, nije važno. I ima dosta kanala kojima može da se krene tim putem, tako da jesam, stvarno jesam razmišljala o tome i volela bih da mi se ostvari.


 Da li imaš neke reference u smislu uzore kada stvaraš muziku? Je l’ ti inspiracija neko od domaćih, regionalnih ili inostranih muzičara, baš eto kao pop muzika ili možda soul ili neki moderni džez, bluz?

Od modernih muzičara trenutno mi se mnogo dopada Olivia Dean i njen album „Messy“, koji je jako sad postao popularan. Ona ima predivnu modernu džez muziku. Od starijih: Michael Jackson i Prince.

Naravno, Michael Jackson – uvek je bio i ostao kralj popa.

Kralj popa, da, da, da. A od domaćih, uzori su mi, naravno – Neverne bebe (smeh). Volim jako hrvatsku scenu. Mislim da imaju jako dobre pevače i bendove.

Evo skoro je gostovao „Detour“ u KST bašti. Dopada ti se taj stil i senzibilitet?

Da, oni su odlični. Da, da, da, naravno! Detour, Parni valjak, Nina Badrić, svi su mi odlični, apsolutno. Mislim, i naravno imamo i mi mnogo dobrih bendova i pevača.


 Opet, kako si rekla, negde ti je u glavi najviše Olivia Dean?

Tako je, prvi album „Messy“, a onda njen drugi album se zove „The Art of Loving“. Fenomenalan album. Fenomenalan! Mislim da je ona tek eksplodirala.


Dakle vidiš sebe u tom pop žanru kao što ona stvara?

  Džez… Jeste, da, pop, džez, malo soul, neo soul. Odličan je album, stalno nju slušam.


Svakako kad imaš svoj autorski izraz, nešto zamišljeno, to je tvoje, ali upravo se to desi da ponekad imaš nešto što te povuče da si čula? Onda poželiš da negde uplivaš u taj stil?

  Jeste, da, dešava mi se sve to što opisuješ.

TEŠKO JE DANAS USPETI U MUZICI, ALI MISLIM DA VREDI

 Kako inače gledaš na muzičku scenu i karijeru mladih danas? Eto, ti si mlada osoba koja ulazi u taj svet muzičke industrije, krči svoj put uspeha. Opet kažeš da imaš svirke, dakle jesi u struci, pevaš, nastupaš. Međutim, kako gledaš na to da eto ulaziš u taj diskografski svet albuma? Da l’ misliš da je to vrlo teško, prohodno, neprohodno? Kako opstajati u tome?

Mislim da jeste teško. Mislim da je strašno i iz tog razloga nisam ranije se usudila da ranije pokušavam. Plašila sam se, dugo sam se plašila da stupim u te vode, tako da mislim da jeste teško i strašno, ali mislim da vredi. Stvarno mislim da vredi. Ako neko ima šta da kaže i želi nešto da podeli, mislim da je vredno da krene tim putem pa dokle stigne, stigne.


Da, da, jasno. Da li voliš da razmišljaš daleko unapred? Evo, rekla si da će album izaći krajem 2027. godine. Ipak, kada se album sklopi, vredi misliti o samoj koncertnoj promociji. Koji su onda to idealni prostori u Beogradu za tvoju karijeru? Šta te privlači? Od klubova, većih sala kao Mts Dvorana, ili neka hala?

 Pa, moram da ti priznam da jesam, ja sam o svemu razmišljala i maštala (smeh). Da, već godinama razmišljam o svemu. Ima fenomenalnih malih prostora i u Cetinjskoj 15, više tih klubova kao kompleks, i Kula 22 je jedan divan prostor gde su koncerti. Tako da možda to za početak. Želja mi je da jednog dana isto bude Mts Dvorana, Sava Centar, akustik.
 Želela bih sve zvezde da se poklope, da sve bude kako treba. I kao što sam ti rekla: male evropske bine.


Ovde kod nas mislim da bi ti idealno bilo BitefArtCafe. Kako ti se tamo čini? Oni baš imaju taj stil, vole da afirmišu mlade i pruže im šansu, daju im prostor.

 Kako da ne! BitefArtCafe! Da, i to sam zaboravila da spomenem, to mi je baš želja, apsolutno, aposlutno da! I mislim da bi moj nastup u BitefArtCafe-u značilo da sam negde uspela, zato što zaista fantastični umetnici tamo nastupaju i mislim da bi to isto bio veliki uspeh.


I ovako da kažem, evo i za kraj, gledajući svog oca, znači fenomen zvani „Neverne bebe“, i svog strica, jasno ti je da su dušom u potpunosti u ovoj priči. Opet, kako ti sebe vidiš u karijeri – kao solistkinju ili da možda budeš kao što su oni – niko tu nije zapravo glavni, nego su svi jedna kompaktna celina, grupa? Znači, kao u sportu na primer: plivanje i tenis su popularni individualni sportovi, borilačke veštine, jedan protiv celog sveta, a ovi ostali sportovi su pretežno ekipni. Vidiš li sebe kao frontmena, liderku, ili možda da osnuješ svoj bend, ali da u tom bendu svi budete kao jedno, prava ekipa?

 
 Moram samo da dodam – ne samo da se ugledam oca i strica, nego i na babu i dedu, oni su se svi bavili muzikom, tako da od najranijih mojih koraka su svi tu. Ja ne znam za drugo nego za tu divnu porodicu unutar benda, koju su oni stvorili, koju gledam ceo život, tako da bih i ja volela da imam bend i da mi budemo porodica na bini zajedno, da, apsolutno. I zato stremim ka tome. Čak i ako bude pod mojim imenom, svakako da bismo uvek bili jedna celina!



Ivan Makragić