Gotovo dvadeset godina nakon što je snimljen, jedan intervju Ejmi Vajnhaus ponovo je dospeo u javnost, otkrivajući njena razmišljanja o uspehu, strahovima i želji da ostavi nešto iza sebe. Razgovor iz maja 2007. godine danas ima posebnu težinu, ne samo zbog tragične sudbine britanske pevačice, već i zbog iskrenosti kojom je govorila o sopstvenom životu.
Intervju je nastao za britanski list The Sunday Times, svega nekoliko dana nakon njenog venčanja sa Blejkom Filderom-Sivilom. U tom trenutku Ejmi je već privukla ogromnu pažnju albumom „Back to Black“, objavljenim 2006. godine, koji ju je iz londonskih klubova doveo do međunarodne popularnosti.
Govoreći o svojim ranijim strahovima, izgovorila je rečenicu koja danas zvuči posebno potresno:
„Pomisao da ću umreti, a da nikada neću ostaviti svoj trag — to je bio moj najveći strah.“
Te reči dolaze iz perioda u kojem je njena karijera doživljavala nagli uspon. Pesme poput „Rehab“, „You Know I’m No Good“ i „Back to Black“ već su pokazivale koliko je njen autorski izraz bio drugačiji od dominantnih pop trendova tog vremena.
Ipak, Ejmi nije govorila samo o strahu. Uspeh drugog albuma doneo joj je i osećaj da je ostvarila nešto što je ranije smatrala nedostižnim. U razgovoru je razmišljala o sopstvenom radu, braku i životu koji se menjao mnogo brže nego što je mogla da očekuje.
Intervju tada nije objavljen i gotovo dve decenije ostao je van pažnje javnosti. Njegovo ponovno pojavljivanje pruža priliku da se Ejmi čuje iz perioda kada njenu priču još nisu u potpunosti oblikovali tabloidi, paparaci i kasniji događaji.
Ejmi Vajnhaus preminula je 23. jula 2011. godine, u 27. godini. Iza sebe je ostavila samo dva studijska albuma, „Frank“ iz 2003. i „Back to Black“ iz 2006. godine, ali je njihov uticaj daleko prevazišao broj objavljenih pesama.
Njen glas, duboko ukorenjen u soulu, džezu i ritam i bluzu, otvorio je prostor novoj generaciji pevačica i autora. Jednako važni bili su njeni tekstovi, u kojima je bez mnogo zaštite govorila o ljubavi, zavisnosti, nesigurnosti i ličnim sukobima.
Zato ovaj arhivski intervju ne treba posmatrati samo kroz prizmu njene smrti. Njegova vrednost je u tome što podseća na mladu umetnicu koja je, uprkos velikom uspehu, pokušavala da razume sopstveno mesto u svetu.
Skoro petnaest godina nakon njenog odlaska, muzika Ejmi Vajnhaus nastavlja da živi kroz nove generacije slušalaca. Trag kojeg se toliko plašila da neće ostaviti danas je neizbrisiv deo istorije savremene muzike.
