O novom koncertu 25. decembra u Klubu Fest, novim planovima u 2026. godini, o novim mogućim prostorima za osvajanje u Beogradu, o stanju u kulturi danas

Veoma tražena i popularna rok grupa “Orthodox Celts” zakazala je novo, treće druženje sa publikom Beograda u ovoj godini, na datum 25. decembar, u zemunskom Klubu Fest.

Na društvenim mrežama se odjednom pojavila vest za ovaj koncert, na veliku radost fanova benda koji je nastao 1993. godine i oduševljava svojim konceptom da neguju tradicionalnu irsku muziku.

Bukiranje koncerta se poklopilo sa važnim povodom – sledeće 2026. underground alternativni rok klub Fest obeležava značajan jubilej – 35 godina postojanja.

Proslavu započinju upravo uz „Orthodox Celtse“ koji se vraćaju ovom prostoru nakon pet godina, od pandemije korona virusa.
Odnosno, da budemo precizni, te 2020. godine “Keltsi” su tada svirali u Letnjoj bašti Festa, koja odavno nije više u funkciji ni tokom lepog vremena (proleće i leto).

“Orthodox Celts” su tada održali koncert kao surogat za neodržani tradiconalni nastup na irski praznik Dan Svetog Patrika, svakog 17. marta u Domu omladine – sala “Amerikana”.

U jeku priprema pred novi koncert u prestonici Srbije, frontmen benda Aca Seltik ili Aca Celtic, pronašao je deliće sekunde za naš Music Pocket Magazine.

 
Na čelu sa Aleksandrom Petrovićem – Acom Seltikom, bend je objavio do sada šest studijskih albuma – „Orthodox Celts“ (1994), „The Celts Strike Again“ (1997), „Green Roses“ (1999), „A Moment Like the Longest Day“ (2002), „One, Two… Five“ (2007), „Many Mouths Shut!“ (2017). Da li se sprema i sedmi, otkrivamo u priči pred nama.

Osim toga, Aca Celtic i ekipa su svirali i na drugim mestima po Beogradu: Letnja bašta SKC-a na Beogradskom letnjem festivalu – BELEF, na Adi Ciganliji (Makiška strana) na manifestaciji „Beer Garden“, na trgovima uoči dočeka Nove godine, Letnja bašta kluba Fest, na beogradskom Ušću na gotovo svakom izdanju Beer festa, gde su apsolutni vladari i omiljeni na ovom pivskom događaju, pred skoro 100 000 ljudi, i na drugim mestima.


 

Foto: John Wolfrik



Direkcija kluba Fest zapisala je na društvenim mrežama sledeće redove:

„U godini za nama po prvi put u Beogradu nije održan Fest. Srećom, zemunski je tu.
A tu su i Orthodox Celts, spremni da zajedno obeležimo 35. rođendan kultnog kluba koji je ostavio ogroman trag na domaćoj sceni. Ali to nije sve.

Na dan 25. decembra bi čovek bez kog ne bi bilo ni nas, ni irske muzike kakvu danas znamo — jedan i jedini Shane MacGowan — proslavio svoj 68. rođendan.
Zato ćemo te večeri slaviti Fest. Slaviti Shejna. Slaviti muziku.
I zato – LET THERE BE FEST! 

• Vidimo se u Zemunu — spremite glas, energiju i dobro raspoloženje!“.

Grupa „Orthodox Celts“ uvek stvara vrhunsku, apsolutno savršenu i izvanrednu atmosferu na svojim koncertima, dinamični, strastveni, snažni, energični, tako da su jedan od najomiljenijih bendova sa ovih prostora u celom regionu bivše Jugoslavije.

Učestvovali su na mnogim festivalima i manifestacijama – Exit u Novom Sadu (Petrovaradinska tvrđava), Wind Rock Fest u Vršcu (Vršačko jezero), Overload u Vladičinom Hanu, Oktobar fest na Novosadskom sajmu…

Da se prepustimo novoj muzičkoj priči … i to priči Ace Seltika.

Facebook stranica Orthodox Celts

Foto Vedran Ševčuk Alf



DOBISMO I TO – “BEOGRADSKI KELTSKI TRIPTIH”

Evo, pred doček Nove godine, očekuje nas još jedan koncert grupe „Orthodox Celts“, ovog puta u zemunskom klubu Fest – 25. decembra. Sa kakvim emocijama i mislima prilaziš ovom novom susretu sa beogradskom publikom uoči novogodišnjih praznika i zimske euforije?

– Kao i uvek, radujemo se koncertu u Beogradu. Istina, ovaj koncert ima i malo drugačiju pozadinu od onih uobičajenih, ali mu svakako pristupamo sa istom posvećenošću i entuzijazmom, kao i svakom drugom. Moram da priznam da mene lično novogodišnja euforija ne dotiče ali, srećom, ima dovoljno razloga i za tu vrstu osećanja.

Biće to treći sastanak sa Beogradom „Keltsa“ ove godine: prvo tradicionalni Dan Svetog Patrika (Saint Patrick’s Day) 17. marta u Domu omladine – sala „Amerikana“, onda vaš povratak na Beer fest i Ušće u ovo vreme nevremena, i sada ste odabrali Fest, kao neka vrsta trilogije, triptiha 2025. u Beogradu?


– Moglo bi i tako da se kaže. Eto, vidiš, niotkuda dobismo i to “Beogradski Keltski Triptih”. Dopada mi se! Baš! Činjenica je da ova Godina ni po jednom merilu ne može da uđe u kategoriju uspešnih, pa čak ni korektnih, ali s obzirom na situaciju, opšte raspoloženje i šta se sve dešavalo, dobro je i ovo. Ono što svakako nije dobro je što su se umetnost, kultura i obrazovanje našli u nebranom grožđu i, realno, teškoj situaciji. Ipak, idemo dalje, nema predaje!

Facebook stranica Orthodox Celts

Foto Vedran Ševčuk Alf

Foto Vedran Ševčuk Alf

Facebook stranica Orthodox Celts – Novosadski sajam, Oktobar fest



KLUB FEST JE JEDAN OD RETKIH RELIKTA PROŠLOSTI KOJI IMAJU TAKAV ZNAČAJ ZA MUZIČKU SCENU DANAS

Nekako se dešava da se u poslednje vreme koncerti u Beogradu i celoj Srbiji nekako zakazuju ad-hoc, odnosno za veoma kratko vreme saznamo da će se neka svirka desiti za manje od mesec dana? Tako je i vaš koncert najavljen iznenada, u decembru za decembar. Uspete li kao bend da se onda u tako kratkom roku organizujete i pripremite za svirku u roku od samo par sedmica i da ga ispromovišete na vreme?

– To je oduvek boljka na našim prostorima. Ja to pričam otkad znam za sebe: hoću da znam šta ću da radim sledeće godine u ovo doba i gde sviramo. Naravno, to se kod nas nikad nije dogodilo, osim u retkim pojedinačnim slučajevima, niti će, kako stvari stoje. Znaš, ja sam, realno, prilično organizovan čovek, ili se bar trudim da to budem, ali pošto se ovde ne zna ni šta će biti sutra, onda ne možemo da znamo ni koliko ni gde ćemo svirati u bližoj ili daljoj budućnosti. Par meseci unapred je plafon. No, dobro, za ovih 30-ak i kusur godina naučili smo da budemo uvek spremni za svaku mogućnost. Što se promocija koncerata tiče, to je malo teže, ali uspevamo i to. Kako? Nemam pojma! Ali uspevamo!

Koncert se organizuje povodom jubileja – 35 godina postojanja kluba Fest. Šta tebi i kolegama iz benda znači ovaj sada već kultni prostor nezavisne, alternativne, undergorund muzičke scene u Zemunu? Plemenita je ta namera, želja i cilj Festa da promoviše mlade nedovoljno afirmisane bendove da dobiju pravu šansu na ovoj sceni?

– Malo je relikta prošlosti koji imaju takav značaj za muzičku scenu kojoj pripadamo u ovom našem, sadašnjem, trenutku kao što ga ima Fest. Pa, pogledaj samo, šta je ostalo od onakve scene kakva je postojala u vreme kad smo počinjali? Od tada naovamo su ostali samo Dom Omladine, KST i Fest. U novije vreme se pojavila Zappa i ono što je za pohvalu – veoma agilna, ali i malena, bluz scena. Nema više SKC-a, nema više Akademije, nema više Dadova… Da ne pominjemo i one manje klubove koji su se tu i tamo pojavljivali i trajali samo jedno leto. Ili par godina. Tužno i pretužno! Utoliko je Fest bitniji i kao jedno od malobrojnih utočišta baš tim mladima koji će, nadam se, zadržati toliko entuzijazma da prevaziđu i sve poteškoće sa kojima se svi suočavamo u datim okolnostima.

Facebook stranica Orthodox Celts

Foto Vedran Ševčuk Alf

Foto Vedran Ševčuk Alf



DA NIJE BILO GRUPE “THE POGUES”, NE BI BILO NI “ORTHODOX CELTS”

Vraćate se klubu Fest posle 2020. godine u doba korone kada ste imali uspešan koncert u Bašti Festa. Da li ćete nadalje možda ćešće nastupati u ovom prostoru, da imate intimniju, kamerniju scenu za vašu vernu publiku koja vas prati preko 30 godina? Mada Letnje scene Festa više nema u smislu da se održavaju koncerti.

– To ne možemo da znamo. Naravno, jedan deo publike više voli klupsku, intimniju, atmosferu, drugi, opet, više vole sedeći ambijent, mada, verujem, gro publike ipak više voli širi prostor na kome može da se razmahne i da sebi oduška. Mislim da ćemo svakako kombinovati postojeće prostore u cilju pružanja najadekvatnijeg užitka u odnosu i na repertoar koji se sprema i na povode samih koncerata.

 Zanimljivo je da svirate na datum 25. decembar, osim što je Katolički Božić, što je sada manje važno, već je to rođendan velikog muzičara: Shane MacGowan! Ovog 25.12. napunio bi 68 godina! Prošle godine si imao čast da učestvuješ u jednoj tribini posvećenoj upravo engleskoj seltik pank i folk pank grupi „The Pogues“, čiji je lider bio Shane MacGovan, a napustio nas je krajem 2023. godine. Da li ste onda datum 25.12. birali namerno da veče bude posvećeno delom i njemu?

– Ne, ali, moram da priznam, lepo se namestilo. Ovaj koncert označava, u stvari, početak proslave 35-ogodišnjice Festa i samim tim je njegova specifična težina jedinstvena. To što, eto, mi imamo i drugi povod za obeležavanje tog datuma je samo plus.

Šta tebi lično znači bend „The Pogues“ i sam Šejn MekGoven, koji su na svoj način ostavili dubokog traga u svetskoj pank muzici? Da li su vam donekle bili uzori u stvaralaštvu budući da su spajali irski tradicionalni folk sa pankom ili pank rokom?

– Pa, najkraće rečeno, da nije bilo njih ne bi bilo ni nas. I to zaista i jeste tako. Da smo umesto Pogues-a imali bilo koji drugi bend sa prizvukom Irskog ili Keltskog miljea u nastupu i stvaralaštvu sve bi bilo drugačije ako bi uopšte i postojalo u ovom obimu i na ovaj način na koji mi danas poznajemo ovu vrstu muzike. Da skratim, The Pogues su alfa i omega Irske popularne muzike u mejnstrimu a sam Šejn je alfa i omega tog uličnog, neki bi rekli punk, poetskog izraza.

Facebook stranica Orthodox Celts

Foto Vedran Ševčuk Alf




KADA NAM SE ZAVRŠI KONCERT, JA IMAM UTISAK DA BIH MOGAO ODMAH DA OTPEVAM JOŠ JEDAN!

Kako ti se čini da nakon smrti Šejna, bend ipak ne odlučuje da stavi tačku, već na vokalu njega zamenjuje Spider Stacy, koji je tu od samog osnivanja benda 1982. godine? Da li njih trojica – Spider Stacy, Jem Finer i James Fearnley mogu dalje uspešno bez pravog lidera, odnosno – da li treba znati kada stati (kako je učinila “Nirvana”, ili u Jugoslaviji – “Indexi”), postoji li nekad osećaj da je neko ipak nezamenljiv?

– Ja i dan danas volim i ta dva albuma post Šejnovske faze i smatram da su dosta potcenjeni, ali da ih i ne treba posmatrati kao deo jedinstvenog opusa. Pre bih Šejnove solo albume smatrao logičnim nastavkom Pogues-a. Naravno, Pogues-i bez Šejna su kao AC/DC bez Bona Skota – jednostavno ne može! Ipak, ako se sada, sa ove vremenske distance, vratimo albumima “Waiting For Herb” i “Pogue Mahone” videćemo da tu ima pregršt sjajnih pesama, od “Tuesday Morning”, preko “Modern World”, pa sve do “Living In A World Without Her” i sjajne obrade “When The Ship Comes In” Boba Dilana. Sve u svemu, to su odlični pop albumi, ali on nije tu!

Vama je tradicija tri decenije da uvek nastupate na Dan Svetog Patrika, i taj datum 17. mart vam je “zakucan” zauvek. Mnogim tvojim kolegama, pa i tebi, i vama kao bendu, omiljen je prostor upravo sala “Amerikana” Doma omladine Beograda. Ipak, ovaj irski praznik slavili ste i na drugim mestima kao što je Studentski kulturni centar – bivši Living Room i Velika sala SKC-a, kada ste jedno veče imali čak dva koncerta – akustični i električni. Da li ste razmišljali da se možda ponekad vratite u Veliku salu SKC-a ili da promenite prostor, možda – Velika sala Doma omladine?

– U većini slučajeva to ne zavisi isključivo od nas i naše želje. U stvari, najmanje zavisi od toga. Baš ta dva prostora koja si pomenuo se više ne koriste za koncerte. Zašto – ne znam, a možda i ne želim da znam.

Kako je spomenuto, imali ste jedne godine taj koncept da imate dva koncerta isto veče. Da li ćete možda to ponoviti nekada baš na Dan Svetog Patrika? Ili je ipak suviše naporno za taj poduhvat da doživi reprizu?

– Što se tiče duplog programa, nikad ne reci nikad. Nema tu mesta reči naporno. Znaš, kad se završi koncert, ja imam utisak da bih momentalno mogao da otpevam još jedan. Da li ćemo taj koncept nekada ponoviti zaista ne znam ali nije nemoguće.

Facebook stranica Orthodox Celts



PITANJE OD MILION DOLARA: KOJI BI TO BIO VEĆI PROSTOR ZA SAMOSTALAN KONCERT “ORTHODOX CELTS”-A

Osim Festa i Doma omladine, Beograd ste osvajali od osnivanja Beer festa upravo na ovom festivalu, prvo u Donjem gradu Kalemegdana i kasnije na beogradskom Ušću. Tamo ste uvek bili i ostali „bogovi“, bez problema napravite najbolju moguću atmosferu pred barem 100 000 ljudi. Da li biste se odlučili onda da samostalan koncert, možda povodom 35 godina benda, održite na nekom ogromnom prostoru, većem od DOB-a, tipa Stadion Tašmajdan, Kalemegdan, Sava centar…?

– To je pitanje od milion dolara! Moja najveća neispunjena želja je Hala “Pionir”. Tu sam gledao i Deep Purple, i Dire Straits, i Spandau Ballet, i Whitesnake, i Motorhead, i Iron Maiden, i Status Quo i gomilu drugih bendova, a tu je održan i jedan od najvećih, za mnoge i ključni, grupni koncert ’80-ih za Dan Mladosti, 1987. godine, čini mi se. Otvoreni prostor je nešto drugo, a nikako ne smemo da smetnemo s uma da je Beer Fest donedavno bio besplatan, što se ulaza tiče. Stadion Tašmajdan bi, što se mene tiče, možda bio idealan, jer me i za njega vežu sjajne uspomene, a i to je moj kraj. Mislim da ćemo takvu priliku da ostavimo za trenutak kad budemo uzimali ispisnicu sa Live scene.

Ovako gledano, svirali ste ranije redovno i na dočecima Nove godine po trgovima Beograda, međutim, ove godine nema tog dočeka ulaska u 2026. godinu. Nastupali ste i na Beogradskom letnjem festivalu – BELEF, i njega prvi put u istoriji od skoro tri decenije – nema ove godine. Onda ste svirali i na manifestaciji „Beer Garden“ na Adi Ciganliji – Makiška strana, i taj festival se ugasio u prvoj godini korone (2020). imaš li utisak da je kulture i ovako divnih događaja sve manje tako iznenada, da nismo ni svesni šta nam se događa, i ostaje samo – pustoš?

– Kada je Adolf Hitler napao Veliku Britaniju, Vinston Čerčil je okupio članove Vlade da vide šta mogu da učine po tom pitanju, pa je jedan od ministara predložio da se novac iz fonda za kulturu preusmeri u budžet odbrane, odnosno, u ratni budžet. Čerčil je po tom pitanju samo rekao: “Ako novac iz kulture damo za odbranu, pitanje je šta onda branimo!?”. Pametnom dosta! Pravo pitanje je gde je preusmeren novac za kulturu kod nas, a mislim da svi znamo odgovor. I ne samo da znamo gde nego znamo i zašto.

Facebook stranica Orthodox Celts



VREME JE ZA NAŠ SEDMI ALBUM – REKAO BIH DA SE TAJ TRENUTAK BLIŽI

Za sobom imate u diskografiji šest studijskih albuma – „Orthodox Celts“ (1994), „The Celts Strike Again“ (1997), „Green Roses“ (1999), „A Moment Like the Longest Day“ (2002), „One, Two… Five“ (2007), „Many Mouths Shut!“ (2017).
 Kada pogledaš sa ove distance, da li su to možda duge pauze između albuma, da li ih je moglo biti i više i da li je vreme za broj sedam?

– Moglo je da ih bude i 15, ali da li bi svi bili na istom kvalitativnom nivou? Nikada nismo podlegali vremenskim ili trendovskim pritiscima. Kad smo imali šta da kažemo, to smo i govorili u našim pesmama i na našim pločama. Da li je vreme za sedmi? Rekao bih da se bliži ako već i nije!

Nakon kluba Fest, kakva je trenutna situacija sa vašim daljim putovanjima, turnejama? Koji su to sve prostori koje želiš sa bendom da osvajaš po Beogradu i Srbiji, a da niste do sada (zakazivali ste pa otkazivali ranije u doba korone – Mts Dvoranu, kasnije i KST baštu, možda ova mesta)? U kojoj je fazi bend sada, koji su planovi, možda neki live album sa Dana Svetog Patrika ili druge projekte imate u vidu?

– Naš plan je uvek isti: svirati što je više moguće, što češće i, po mogućstvu, i ponegde gde do sada još nikada nismo svirali. To se ne menja. Biće novih singlova, biće novih spotova, biće, možda, i tog Live albuma, možda i tog famoznog sedmog studijskog albuma, ali svakako će biti vas i nas zajedno na koncertima. The Celts Strike Again!

Ivan Makragić

Kelti u Keltskom Selu ☘️

Facebook stranica – Orthodox Celts