Evropski put zemalja Zapadnog Balkana ponovo dobija zamah. Dok Albanija i Crna Gora najavljuju završetak ključnih reformi do kraja decenije, Srbija i Severna Makedonija ostaju na sredini tog izazovnog puta između očekivanja, promena i političke stvarnosti.
Srbija – put sa najviše raskrsnica
Srbija je još 2009. podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a status kandidata dobila 2012. godine. Pregovori su formalno otvoreni 2014, ali se proces odvija sporo. Do sada je otvoreno 21 poglavlje, a privremeno zatvorena samo dva. Brisel upozorava da članstvo neće zavisiti samo od tehničkog napretka, već i od političkog usklađivanja sa spoljnom politikom EU, posebno u odnosu prema Rusiji i Kosovu. Uprkos svemu, članstvo i dalje ostaje strateški cilj, ali realno — teško pre kraja ove decenije.
Crna Gora – gde je trenutno?
Crna Gora, najmanja država regiona, ali sa najbržim reformama, otvorila je sva 33 pregovaračka poglavlja i već privremeno zatvorila njih sedam. Ambiciozni cilj Podgorice jeste ulazak u EU do 2028. godine, što je realan, iako i dalje zahtevan plan. Brisel Crnu Goru vidi kao „lidera integracija“, ali uz jasan uslov – trajna reforma pravosuđa, transparentnost institucija i borba protiv korupcije. Upravo te oblasti odlučiće da li će Crna Gora postati prva sledeća članica EU.
Albanija – ubrzanje koje iznenađuje
Albanija je poslednjih godina doživela „izuzetno ubrzanje“ u evropskim integracijama, kako su ocenili lideri EU. Zemlja planira da završi pregovore do 2027. i da postane članica Unije do 2030. godine. Već je otvorila pet od šest pregovaračkih klastera, a Evropska komisija posebno ističe napredak u oblasti pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i reforme javne uprave. Ambicija Tirane da postane evropska priča o uspehu do kraja decenije više nije samo simbolična — postala je plan sa rokovima.
Severna Makedonija – između blokada i strpljenja
Severna Makedonija je još 2005. postala kandidat, ali je napredak godinama sputavala sporovima oko identiteta i jezika sa susednom Bugarskom. Pregovori su formalno otvoreni 2022. godine, ali reformski tempo ostaje neujednačen. Premijer i dalje insistira da „evropski san neće biti žrtvovan zbog istorijskih nesuglasica“. EU s druge strane naglašava da Skoplje mora da pokaže konkretnu stabilnost, političku zrelost i ubrza reforme ako želi da se približi novim rokovima integracija.
Region između ambicije i realnosti
Ako se proces posmatra u regionalnom kontekstu, Crna Gora i Albanija trenutno su najbliže cilju, dok Srbija i Severna Makedonija traže novi politički i društveni zamah. Ključni kriterijumi — vladavina prava, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji i borba protiv korupcije — i dalje su zajednički imenitelj svima. Evropska komisija sve češće koristi termin „merit-based enlargement“ (proširenje zasnovano na zaslugama), naglašavajući da svaka država mora svojim reformama zaslužiti članstvo.
Šira evropska slika
Rat u Ukrajini i nova geopolitika unutar Evrope ubrzali su evropski proces proširenja. Zapadni Balkan je ponovo prepoznat kao strateški prostor stabilnosti, pa Brisel sada govori o mogućem talasu članstava do 2030. godine. Ipak, svaka zemlja mora da dokaže da može da funkcioniše u evropskom sistemu pravila i vrednosti.
Između obećanja i budućnosti
Ono što povezuje sve ove zemlje jeste osećaj da članstvo u EU više nije samo politički cilj, već pitanje identiteta i razvoja. Crna Gora i Albanija su ga pretočile u realne rokove, dok Srbija i Severna Makedonija i dalje balansiraju između reformi i unutrašnjih dilema. Uprkos sporom ritmu, evropska ideja ostaje živa — jer na Balkanu, put ka Evropi nikada nije bio samo geografski.
