O novom koncertu 24. aprila u Novom Sadu, o novijem albumu „The Best of Acoustic“, o spremanju najnovijeg studijskog albuma, o „Bijelom dugmetu“ i koncertima u Beogradu, o inspiraciji, o medijima danas


Današnji sagovornik nam dolazi iz regiona, veoma popularni rokenrol muzičar, koga smo obožavali u bivšoj Jugoslaviji, jer je izvanrednim vokalom obeležio dve izuzetne velike grupe, brendove od bendova.

Rok umetnik uvek ima povoda, jer je stalno u novim projketima.
I dalje mu je aktuelan noviji album „The Best of Acoustic“ (Fidbox, 2025) gde je u akustičnim verzijama snimio popularne pesme koje nas vraćaju u neka bolja, lepša vremena.

Onda, stiže nam na novi koncert u Novi Sad, u petak, 24. aprila, u Master hali Novosadskog sajma.

Pop rok spektakl donosi nezaboravno veče uz bezvremenske hitove koje izvode Zana, Valentino i legendarni Alen Islamović.

Publiku očekuje snažna emocija, vrhunska energija i najveće pesme koje su obeležile generacije ljubitelja domaće pop rok scene.

Od svake prodate ulaznice deo sredstava ide Udruženju za decu obolelu od raka – Nurdor.

Nezaboravni pevač i kantautor, neprolazna veličina razornog glasa, zaštitni znak bendova „Divlje jagode“ i „Bijelo dugme“, kasnije „4 Asa“, uspešan i u solo karijeri, naš je gost danas:

                                              ALEN ISLAMOVIĆ.

Nemamo priliku često da ga čitamo u srpskim medijima, tako da je ovo prava ekskluziva, što smo ga ugostili za naš Music Pocket Magazine.

Gala promocija novog izdanja „The Best of Acoustic“ održana je na jesen 2025. u sedištu kuće „Fidbox“ upravo u Staroj Pazovi, pred velikim brojem posetilaca, ljubitelja rok muzike, fanova Alena Islamovića, uz mnoge rokenrol kolege, kao što su rođena braća Dragi i Žika Jelić iz sastava „YU Grupa“.
Jelići su na ovoj koncertnoj promociji i vokalno gostovali na nastupu kada je Alen u njihovu čast izveo antologijsku kompoziciju „Crni leptir“.


Duet Alena Islamovića i Ramba Amadeusa – „Ako možeš, zaboravi“ je drugi singl sa novog Alenovog solo albuma „The Best Of Acoustic“ koji je u formatu LP ploče, CD-a i na digitalnim platformama objavila izdavačka kuća „Fidbox“ sa sedištem u Staroj Pazovi.
Glavni i odgovorni urednik izdavaštva je Goran Jović, istaknuti solo muzičar.

Saradnja Alena Islamovića i Ramba Amadeusa je nešto zaista posebno i neuobičajeno, jer je ova verzija zapravo inovativan koktel dve pesme – „Ako možeš, zaboravi“ i „Pediculis Pubis„, iz opusa jugoslovenske pastirske rok grupe „Bijelo dugme“.

Alen Islamović rođen je kao Alija Islamović 1957. godine u Bihaću, Bosna i Hercegovina.
Izgradio je veoma uspešnu i produktivnu karijeru kao hard rok i rokenrol muzičar, pevač, gitarista, kantautor.

Afirmisao se prvenstveno u grupi „Divlje jagode“ od 1981. do  1986. godine gde je snimio pet studijskih albuma – „Stakleni hotel“ (1981), „Motori“ (1982), „Čarobnjaci“ (1983), „Vatra“ (1985) i „Wild Strawberries“ (1986).

Kasnije je prešao u „Bijelo dugme“ od 1986. do 1989. godine i za to vreme je iznedrio dva studijska izdanja – „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“ (1986) i „Ćiribiribela“ (1988), kao i live albume „Mramor, kamen i željezo“ (1987) i „Live Beograd – Hipodrom“ (2007) sa tročasovnog koncerta 2005. na Hipodromu, pred oko 200 000 ljudi, realizovan je i kao DVD koncert.

Osim „Bijelog dugmeta“ i „Divljih jagoda“, Alen je bio i deo grupe „4 Asa“ sa trojicom kolega – Vlado Kalember („Srebrna krila“), Jurica Pađen („Aerodrom“) i pokojni Rajko Dujmić („Novi fosili“).
Sa njima je snimio albume – „Ljubavna priča iz Dubrovnika“ (2002), „Live (2003)“ i „Nakon svih ovih godina“ (2004), prema konceptu da svi pevaju hitove svojih slavnih grupa.
Vratili su se na scenu 2020. godine, ali je tada nažalost preminuo Rajko Dujmić.

Ipak, „4 asa“ su objavili 2023. godine dvostruki album za diskografsku kuću „Croatia Records“ na kom su gostovali Neno Belan („Đavoli“), Mia Dimšić, Ana Runcer, Zoran Predin („Lačni Franz“), Rade Šerbedžija, Saša Lošić („Plavi orkestar“), Branko Đurić Đuro („Bombaj štampa“) i mnogi drugi.

Takođe, Alen je kratko imao i grupu „Srčani udar“ sa kolegama iz Kanade, sa kojima je snimio jedan album – „Mrtvo hladno“ (2005).

Što se tiče koncerata u Srbiji, Alen nije bio toliko čest gost u našim krajevima kao neki drugi muzičari regiona, tako se nakon raspada Jugoslavije prvo predstavio sa povratničkim koncertom „Bijelog dugmeta“ na Hipodromu, u Beogradu 2005. godine.
Te iste godine je sa kolegom iz benda Mladenom Vojičićem Tifom svirao na Gitarijadi 2005. u Zaječaru kao posebna počast grupama u kojima su obojica pevali – „Bijelo dugme“ i „Divlje jagode“.

Onda je kao solista nastupao na Beer festu 2011. i na Rock Music Festu 2019. i 2022. u klubu restoranu Central Pub na Novom Beogradu.

Sa novom obnovom grupe „Bijelo dugme“, Alen je sa Goranom Bregovićem, Tifom i čitavim tamburaškim orkestrom imao tri rasprodata koncerta u Beogradskoj Areni 2016. godine, da bi u toj postavi imali i nastupe uoči dočeka Nove 2017. godine ispred Narodne skupštine, i na dočeku Srpske nove godine na Trgu republike 13. januara 2023. u Beogradu.

Takođe, „Bijelo dugme“ u novom izdanju nastupalo je na SPENS-u u Novom Sadu, i drugim gradovima Srbije, a povodom jubileja 50 godina od osnivanja, u rok maniru su oduševili publiku Arsenal festa 2024. u Kragujevcu.

U solo varijanti, Alen je imao uspešan celovečernji koncert u Mts Dvorani 2024. godine.

Solo albumi Alena Islamovića su sledeći:

„Haj, nek se čuje, čuje, haj, nek se zna“ (1989)

„Gdje je moj rođeni brat“ (1992)

„Hitovi“ (1994)

„Bauštelac“ (1994)

„Nema meni bez tebe“ (1995)

„Live Eurotour“ (1996)

„Samo nebo zna“ (1999)

„Divlje Dugme“ (2000) – hitovi grupa „Divlje jagode“ i „Bijelo dugme“

„Istok, zapad, sjever, jug“ (2001)

„Hitovi za sva vremena“ (2005)

„30 godina sa vama“ (2011)

„Alcatraz“ (2014)

„Tajno“ (2019).

Ovde je pregled Alenovih singlova gde je bio gost na duetima:

„Jugoslovenka“ – sa Lepom Brenom za njen album „Četiri godine“ (1989),

„Lopov“ – sa Indirom Radić za njen album „Pocrnela burma“ (2002),

„Imali smo, nismo znali“ – ponovo sa Indirom Radić za njen album „Lepo se provedi“ (2007),

„Ljubav stara“ – po treći put sa Indirom Radić za njen album „Istok, sever, jug i zapad“ (2011),

„Obećaj mi“ – sa Sanjom Doležal (2011),

„Još se branim ćutanjem“ – sa Milicom Pavlović (2016),
„Jedino“ – sa Zoranom Kikijem Lesendrićem i „Pilotima“ (2019).

Alen Islamović je učestvovao na mnogim festivalima:
Zlatna palma, Karneval šou, Cavtat:  „Moja sele“, 1990
Bihać: „Najljepša“ (Veče zabavne muzike), 1999
Hrvatski radijski festival: „Pada kiša“, 2001.
Marko Polo, Korčula: „Heroina“, 2014.
Zlatne žice Slavonije, Požega: „Sve mi ide“ (Aurea fest, Požega), 2014.
Sevdah fest, Bihać: „Hej Bihaću, jedini si“ (sa Tamburaškim orkestrom Bedem), 2015.
Festival narodne muzike, Bihać:  „Opasno / Ođila / Ja nemam prava“, 2008.,  „Šta je, tu je“, 2015
„Hej, Bihaću“ (sa Tamburaškim orkestrom Bedem), 2022.

Ohrid Fest: „Tamo daleko“ (Veče pop muzike), 2018.

Makfest, Štip: „Sudnji dan“, 2022.

Sada je na redu posebna muzička priča.

 Odnosno – priča ALENA ISLAMOVIĆA.

SVI SU GRADOVI VAŽNI U KARIJERI JEDNOG PJEVAČA, BENDA, UMJETNIKA


Ponovo nam stižete ovih dana u Srbiju, na redu je vaš koncert – nastup 24. aprila u Novom Sadu, na Novosadskom sajmu, na programu kojeg najavljuju kao „pop rock spektakl“, gde ćete deliti binu sa vašim kolegama, grupama „Zana“ i „Valentino“.
Sa kakvim osećanjima, mislima, uzbuđenjem prilazite ovom koncertu pred vama?

– Novi Sad je bogat raznim evropskim kulturama i uvijek je izazov svirati pred takvom publikom koja uvijek zna šta želi i šta voli. Treba biti iskren prema njima i ja cijenim tu energiju koju dobijam od njih. To su divni ljudi koji se znaju zabavljati na ovakvim događajima.


Prethodni put ste gostovali u Novom Sadu na SPENS-u sa novom postavom „Bijelo dugme“ 2023. godine i sada se tri godine kasnije vraćate u ovaj grad, kako je mnogi zovu Srpska Atina.
Kako gledate na Novi Sad, grad koji vam je ostao duboko urezan u srcu u staroj Jugoslaviji, koliko i Beograd, kada je reč o Srbiji?

– Kad bi svi gradovi bili isti i obučeni u iste boje i slušali iste pjesme iz istih akorda, ne bi bilo tog naboja ni energije u našim koncertima. Ja znam gdje idem i znam šta ću nuditi to veče u Novom Sadu.

Nešto će sigurno biti drugačije u odnosu na druge gradove, jer nije umjeće nuditi isto, treba dati i nekog začina da sve bude odlično. Svaki grad zaslužuje drugačiju čaroliju, a tu školu naučiš radeći mnogo, mnogo koncerata. Svi su gradovi važni u karijeri jednog pjevača, benda, umjetnika.

PJEVAO SAM I SA SUZAMA U OČIMA, A BILO JE DANA I SA OSMJEHOM

Nažalost, znate i sami, Novi Sad je od 01.11.2024. postao ranjeni grad, od te tragedije se sve dosta promenilo, poremetilo, imamo društveno-političku krizu i mnogi su smatrali da više nije vreme za muziku. Ipak, stvari se vremenom promene, i sada se stvorila neka klima za održavanje koncerata? Dobijate li ponude za Novi Sad u poslednje vreme, osim za Novosadski sajam?

– Nažalost živimo u burnom vremenu gdje nas preko noći hvataju tragedije i ružne stvari.

Bio sam pjevač i u ratnim godinama, i u Bihaću, koje su iz dana u dan donosile ružne stvari i tragedije. Pjevao sam i sa suzama u očima, a bilo je dana i sa osmjehom.

Život je bogatstvo, mladi ljudi treba da vjeruju u život koji se ne vraća unazad, niti ga možemo premotati kao rolnu nekog filma.

U hodu greške se čine i odmah treba reagovati da se ne ponavljaju, jer život odlazi i prolazi.

„BIJELO DUGME“ ĆE IMATI SERIJU KONCERATA U BEOGRADSKOJ ARENI
NAJAVLJUJEM I MOJ NOVI SOLO ALBUM SA INOSTRANIM SARADNICIMA


Bilo je najava da ćete sa „Bijelim dugmetom“ svirati na Beer festu 2025. na beogradskom Ušću, onda je taj koncert iznenada otkazan i postojala je priča da se „Bijelo dugme“ sprema za ogroman koncert u prestonici Srbije – Beogradskoj Areni, krajem 2025. godine. Međutim, Beograd tako ostade bez koncerta „Bijelog dugmeta“ nismo vas videli ni na Beer festu ni u BG Areni.
Kada možemo očekivati da sa Goranom Bregovićem, Mladenom Vojičićem Tifom i ostalom ekipom obeležite 50 godina „Dugmića“ kako dolikuje u Beogradu?

– „Bijelo dugme“ svoju priču zatvara sa beogradskim koncertima u Areni u novembru mjesecu sa turnejom „Doživjeti stotu“. Beograd je najveći grad u regionu i tu će dosta publike doći da vidi posljednji put ovu postavu „Dugmića“, poslije toga svi ćemo raditi neke svoje projekte.

Ja najavljujem novi studijski album krajem godine, prvi singl već izlazi krajem maja. Radim na organizaciji svoje velike turneje povodom tog albuma na kojem učestvuju odlični autori, a iznenađenja i noviteta će sigurno biti. Sa svojim producentom Mac Millanom sam došao i do Milanske filharmonije, odličnih europskih svirača, tako da će na ovom albumu učestvovati stranci svirači, a album će biti u pop-rok maniru gdje sam ja na svom terenu.


Istina, rokersko „Bijelo dugme“, kako ste mi i najavili u našem intervjuu početkom 2024. godine, gostovalo je na Arsenal festu u Kragujevcu tog leta (2024) i napravili ste pravu feštu i spektakl. Kakve utiske nosite sa tim jedinim susretom sa Srbijom na toj turneji kada ste predstavili rokerski, a ne trubački koncept „Bijelog dugmeta“?

– Ja sam želio da se desi ovo rokersko „Bijelo dugme“, svirali smo i previše sa trubačima i evo desilo se, fanovi su nam zahvalni na tome.

Dobit će trostruki album „Live Doživjeti stotu“ u LP pločama i CD – formatu. Snimke su iz Zagrebačke arene gdje je publika bila fantastična, na više koncerata tamo. Sa tim albumom, na kojem će biti sve pesme sa koncerta zaokružit ćemo ovu rok priču „Bijelog dugmeta“.

SVE TE STARE PJESME HTIO SAM OBUĆI U DRUGAČIJE ODIJELO NA ALBUMU „THE BEST ACOUSTIC“


Šta nas može očekivati na vašem koncertu 24. aprila u Novom Sadu? Da li ćete promovisasti vaš noviji album „The Best of Acoustic“ u izdanju srpske diskografske kuće „Fidbox“?

– Želio sam se baviti malo i akustikom i taj se je album rodio u mom studiju u Bihaću, sve te stare pjesme htio sam obući u drugačije odijelo.

Da, svirat ćemo malo akustike u Novom Sadu, jer imam bogat opus pjesama nakon svih ovih godina.

Kako ste došli na ideju da u akustičnim verzijama predstavite hitove antologijskih rok grupa „Divlje jagode“ i „Bijelo dugme“ uz pesme vaše solo karijere?

– Ja sam još dok sam bio u „Divljim Jagodama“ napisao dosta hitova: Motori, Šejla, Sve iz inata, Šampioni, Svi nisu kao ja, Samo tren… Čovjek poželi da nekad nešto napravi drugačije, nekad uspije, a nekad ne. Uglavnom dobre pjesme se ne daju pokvariti  kad ih originalni pjevač pjeva.

SNIMILI SMO ČAK 30 PJESAMA ZA „THE BEST OF ACOUSTIC“, ODABRANE SU ONE KOJE SU NA KRAJU UŠLE NA ALBUM

Broj pesama se razlikuje na LP vinilu i CD-u, ploča nosi 12, a kompletna postava je ovih 15 pesama:

1.  AKO MOŽEŠ, ZABORAVI (feat. RAMBO AMADEUS)

2.  30 KVADRATA

3.  TAMO DALEKO

4.  PJESMA ZA MALU PTICU

5.  NESREĆO MOJA

6.  PIŠI MI

7.  TE NOĆI KAD ODEM KADA UMREM KAD ME NE BUDE

8.  AJ, JAJ, JOJ…

9.  ŠTA IMA NOVO

10. LOPOV

11. SVI NISU KAO JA

12. A I TI ME IZNEVJERI

13. NASMIJEŠI SE

14. AIDA

15. NAKON SVIH OVIH GODINA

Da li je bilo teško da se odlučite za 15 numera od tolikog nepreglednog broja hitova koje ste snimali u plodnoj karijeri, od solo izdanja, preko dve spomenute rock grupe, ali i dueta koje ste ostvarili sa Indirom Radić i drugim kolegama, koleginicama?

– Birao sam pjesme po nekom osjećaju, sve su mi drage.

Slušao sam kako ih sviraju moji svirači i donose na koncertima, i tako sam ih birao.
 Snimili smo čak trideset pjesama, a odabrao sam ove koje su na albumu.

DANAS ROBOTSKI ISKAČU PJEVAČI, KAO DA IH JEDNA TE ISTA MAJKA RAĐA I DOJI I KAO DA SU SVI NA ISTOJ ISHRANI

Opet, da li vam je bilo teško da se odreknete nekih kompozicija koje ste želeli da ubacite u album, ali jednostavno nije bilo izdvodljivo? Kako se onda preseče?

– Birao sam po osjećaju, po nekoj energiji koja se dešavala u pjesmi. To osjetiš ili ne, baviti se ovim poslom ne može se bez osjećaja.

Danas robotski iskaču pjevači, kao da ih jedna te ista majka rađa i doji i kao da su svi na istoj ishrani, samo se razlikuju po boji očiju, frizuri, bradi… a to nije garancija dugotrajnog opstanka na sceni.

Svi oni na bini plaču, slažu grimase, vrište, trgaju kapute, falširaju…, samo da dobiju ono: „Vau!“ Ronaldo je pretrčao pet puta oko planete da dobije: „Vau!“.

U „BIJELOM DUGMETU“ SVAKI PJEVAČ JE IMAO ŠANSU DA DONESE NEKU SVOJU ENERGIJU


Recimo, iako niste originalno pevali na albumu „Bijelog dugmeta“ („Bitanga i princeza“, 1979), vi ste snimili live album „Mramor, kamen i željezo“ gde ste apsolutno oduševili auditorijum izvođenjem antologijske snažne balade „Sve će to o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“. Da li je recimo ta pesma bila u vašim mislima da je predstavite u akustičnom izdanju na novom albumu ili još neke sa tog live albuma gde ste pevali pesme van vaših izdanja „Bijelog dugmeta“?

– U „Bijelom dugmetu“ svaki pjevač je imao šansu da donese neku svoju energiju.
Željko Bebek je postavio pravila igre u tom bendu i kako treba pjevati dela Gorana Bregovića.
 Tifa je bez iskustva besprijekorno studijski dao sve što je imao, ja sam svoj opus donosio na svoj način ne petljajući se u ostavštinu ni Bebeka ni Tife.
 To mi nije ni bio cilj, i da mi je bilo naređeno da pjevam kao oni ja bih istog momenta napustio „Dugme“. Ja sam live pjevač, koji zna šta hoće kad izađe pred publiku: ne petljam, ne frfljam, nego pjevam – da ljudi uživaju u pjesmama, a i ja sa njima.

Postoji li možda neka ideja kod vas i sa vašim timom da snimite seriju akustičnih albuma kao Vol. 1, Vol. 2, i dalje, gde biste imali čitav opus novih verzija čuvenih kompozicija?

– Trenutno sam sad u fokusu novog albuma koji će biti veliko iznenađenje za moje fanove.

PUŠTENO JE MOBITELIMA DA DANAS NEKOME KROJE KARIJERU – ŽIVIMO U VREMENU LUDIIH IGARA


Danas kao da se ta stručna javnost, muzička kritika i mediji, nekako „povukla“, nema više prostora za tu vrstu pisanja, kao nekada u Jugoslaviji?

– Danas je pušteno mobitelima da kroje nekome karijeru. To je stvarnost, danas ti u usta stavljaju riječi i rečenice koje normalan čovek ne bi nikad izgovorio, a kamoli pomislio.
  Živimo u vremenu ludih igara.

Petar Peca Popović, Petar Janjatović, Ivan Ivačković, danas su pisci knjiga, publicisti, i važe za imena od ugleda koji su davnih dana redovni izveštavali o muzici?


– Pametni ljudi rade nešto drugo, jer evo rekao sam: novinarstvo se otelo i stavilo u funkciju mobitela gdje svako postaje novinar, kritičar, ratni huškač… Tu smo gdje jesmo, novinarstvo je crklo – živio mobitel!

 Opet, na promociji vašeg albuma u sedištu izdavačke kuće Fidbox u Staroj Pazovi govorili su – poznata i svetski priznata rok novinarka Jadranka Janković Nešić, i čuveni novinar i rok kritičar Branimir Bane Lokner.  Jadranka je naglasila da vaš rad pomno prati još od vremena muzičkih početaka, te je podvukla odličan odabir pesama na izdanju iz grupa „Divlje Jagode“, „Bijelo Dugme“ i iz solo karijere. Branimir Lokner je govorio o velikom kontinuitetu vaše diskografije i ocenio da su na novom albumu sjajne akustične verzije pesama koje su u novim aranžmanima dobile nove dimenzije.  Prijaju li vam ovakve kritike, recenzije, ocene stručnih lica, poslednjih Mohikanaca muzičkih medija u Srbiji?

– To su sve odlični ljudi i muzičari koje ste nabrojali i koji su ostavili velik trag u svojim biografijama i znaju šta je recept dugotrajnosti.

SA SVOJIH 17 GODINA VIŠE SAM SLUŠAO „YU GRUPU“ NEGO „BIJELO DUGME“


Gostovali su vam tada rokerska braća Dragi i Žika Jelić, te ste zajedno otpevali njihov veliki hit „Crni leptir“. Znači li vam podrška takvih jugoslovenskih legendi rokenrol muzike kao prave kulturne baštine? Da li će vam možda oni biti gosti na novosadskom koncertu ili ćete vi njima u nekom narednom periodu?

 
– Ja sam sa svojih 17 godina više preferirao i slušao „Yu grupu“ nego „Bijelo dugme“. Oni su mi bili pravi izvor rock n rolla.

Naslušao sam se svjetske rok scene, pa sam mogao nešto u to vrijeme i prepoznati.


Poslednji samostalan koncert kod nas ste imali u Beogradu početkom 2024. godine u Mts Dvorani. Bio je to veoma uspešan koncert pun vaše mladalačke energije, i deluje kao da ste i dalje večiti momak. I kaže se za umetnike, glumce i muzičare da su velika i večita deca. Slažete li se sa ovom ocenom?

– Mi muzičari još uvijek nešto sanjamo, zato nas i drži muzika, jedina stvar gdje otplovimo u neke prostore, pa se vratimo, pa opet odlutamo. To nas čini mladima..

Osim Mts Dvorane, u solo izdanjima smo vas gledali par puta u restoran – klubu Central Pub na Novom Beogradu, u okviru serijala festivala „Rock Fest“, i na festivalima tipa Beer fest na Ušću, ili Gitarijadi u Zaječaru, u tandemu sa Tifom (pre 20-ak godina). Zašto vas nema češće kod nas, kao solo muzičar, budući da ste ovde veoma popularni? Ili niste svesni da ste u Srbiji popularni? 

–  Zaista nemam pravi adekvatni odgovor na ovo vaše pitanje.

TKO ŽELI „BIJELO DUGME“, DOBIJE GA, TO JE SVE, SVIRAMO ONOLIKO KOLIKO SMO TRAŽENI

Opet, sa „Bijelim Dugmetom“ rasprodali ste tri Beogradske Arene krajem 2016. godine, i sa Bregom i Tifom ste nastupali u tom izdanju iste godine pred doček Nove godine, kod Narodne skupštine, i onda na dočeku Srpske nove godine 13. januara 2023. na Trgu republike.
Definitivno je neophodno da barem sa „Dugmićima“ često dolazite u Srbiju, zar ne?

– „Bijelo Dugme“ svira onoliko koliko ga traže i to je sve. Niti mi forsiramo, niti uguravamo nešto na silu. Tko želi „Bijelo Dugme“ – dobije ga, to je sve.

U prethodnom razgovoru, najavili ste mi da u vašem rodnom Bihaću, gde provodite najviše vremena, imate svoj studio i izdavaštvo gde snimate albume drugih kolega muzičara. Koji su vam planovi sa diskografskom kućom, da li ćete se više time posvetiti u narednim periodima nego u autorskom, izvođačkom smislu, i da li postoje projekti mladih regionalnih nada?

– Ovaj moj novi album otkrit će moja nova autorska razmišljanja na neki drugačiji način.

IZDAVAČKA KUĆA „FIDBOX“ JE VEOMA OZBILJAN PARTNER U DISKOGRAFIJI


Da li će se saradnja sa kućom „Fidbox“ Gorana Jovića nastaviti? Koliko ste zadovoljni saradnjom, budući da je „Fidbox“ vaš album „The Best of Acoustic“ objavio u formatu LP ploče, CD-a i na digitalnim platformama? Ova kuća, zahvaljujući Goranu Joviću, i brine o tome da svi muzičari dobiju svoje svetlo pod suncem, da ne čuče u tmini neafirmisanosti, što je danas retkost i samo pozitivna stvar?

– „Fidbox“ je zaista veoma ozbiljan partner u diskografiji.
 Za to treba biti hrabar i mudar, a Goran Jović to sve ima i sve zna!


I evo, za sam kraj – koncert 24. aprila na Novosadskom sajmu biće humanitarnog karaktera: Od svake prodate ulaznice deo sredstava ide Udruženju za decu obolelu od raka – Nurdor?
 Da li je danas preko neophodno da budemo humani i pokažemo tu ljudsku stranu naše ličnosti? Stičete li utisak da se to nekako u današnjem materijalnom svetu izgubilo, ono malo duše nam nedostaje da brinemo o drugima?

– Humanost čini čovjeka bogatijim, učiniti dobru stvar i pomoći nekom u teškim trenucima je velika stvar. Zato se i okupljano kad imamo priliku da svojim doprinosom učinimo dobro djelo.

Ivan Makragić