O novom koncertu 16. oktobra u klubu BitefArtCafe, o novom singlu i spotu “Ni gram pametnija”, o približavanju jubileja – 30 godina solo karijere, o svim daljim planovima u bliskoj budućnosti


Ima diplomu sa Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), ali nije glumica ili dramska umetnica, već diplomirani filmski i TV producent.

Ipak, svi je znamo kao veoma uspešnu muzičarku – kantautorku, dakle tekstopisac, kompozitorka, pevačica, gitaristkinja, aranžerka, kompletna autorka.

Bila je nekada davno, kao u nekom prošlom životu, deo jednog pop dens benda 90-ih godina (Moby Dick), ali sa početkom njene solo karijere 1998. godine, kreće novo poglavlje i novi univerzum, tako da je muzička umetnica postala na neki način brend i institucija za sebe, bez razmišljanja.

Bila je veoma produktivna kada pogledamo njenu diskografiju do sada:

Studijski albumi:

Metar iznad asfalta (1998)

Vidim te kad (1999)

Tri (2002)

U ogledalu (2004)

Sudar (2008)

Priča za pamćenje (2015)

Kvar na srcu (2024)

Mini-albumi (EP izdanja):

Izgubljeno proleće (2019)

Moja Nova godina (2021)

Kompilacije:

Ana Stanić (1999)

Best Of (2014)

 Dakle, naravno, znamo o kome je reč: ANA STANIĆ!

Pop rock ili pop autorka ima najnoviju pesmu “Ni gram pametnija”, sa privlačnim video spotom, kao i uvek što očekujemo od nje, jer su joj muzički klipovi uvek vrhunski, sa svetskom produkcijom.

Ali, naravno, nije novi singl jedini povod za razgovor sa našom novom gošćom, već i koncert u Beogradu koji će održati u petak veče, 16. oktobra u klubu BitefArtCafe na Paliluli.

Koncert nosi naziv “Nostalgija – Live session”, prema hit baladi “Nostalgija”, koju je Ana Stanić napisala davno, i obeležila je njenu karijeru pre početka solo perioda.

Publika se veoma uželela Ane Stanić, koja se vraća u Beograd nakon uspešnog koncerta “Pop simfonija: Za 20, 30 godina” koji je održala 24. oktobra 2019. godine u Centru za kulturu “Vlada Divljan”, a kasnije je projekat sa Simfonijskim orkestrom “Stanislav Binički” videla i publika Novog Sada (Pozorište mladih) i njenog rodnog grada – Niša (Dom vojske).

Na Letnjoj sceni Centra za kulturu “Vlada Divljan” te iste 2019. godine Ana Stanić i Ivana Peters su imali veoma uspešan zajednički koncert akustik, što su ponovili dalje po Srbiji i regionu, ali ne i Beogradu, iako je bilo planova, no, nikad ne reci nikad.

Publika je Anu Stanić mogla da gleda na koncertima proteklih godina i decenija u Sava centru, na raznim manifestacijama na Trgu republike, na dočeku Nove godine na Platou kod Narodne skupštine, gostovala je na koncertima svojih kolega u Sava centru (omaž Arsenu Dediću), ili Matine program na Kolarcu (ranije uspostavljena praksa svakog 31. decembra od 17:00h) i na drugim eventima.

Imala je saradnje sa raznim popularnim kolegama, kao što je pop muzičar Boris Novković, naš reper hip hoper Sky Wikluh, nažalost pokojni hrvatski pijanista Matija Dedić, i drugi.
Sa legendarnim Arsenom Dedićem je imala lepu profesionalnu povezanost, jer joj je veliki šansonjer napisao tekst za pesmu “Bioskop”, dok je sa njegovim sinom Matijom snimila novu verziju Arsenove antologijske kompozicije “Milena”, posvećenu glumačkoj zvezdi Mileni Dravić.

Pred koncert 16. Oktobra u klubu BitefArtCafe, Ana Stanić je predstavila navedenu pesmu “Ni gram pametnija”, gde je  kompletan autor teksta i muzike i potpisuje se kao režiser zanimljivog spota.

Ana se i u ovoj pesmi iskreno ogolila i prenosi svoje emocije kroz pesmu.

“Ponosna sam na pesmu “Ni gram pametnija” i na spot za nju jer kroz ironiju i sarkazam govori o mnogo toga što sam shvatila o sebi i odnosima koji mi se dešavaju i koje gledam kod drugih. Iza muzike i teksta stojim ja, a aranžman i produkciju potpisuju Milan Bjelica i Egret. Moje ideje za spot je realizovao Antonije Manojlović”, izjavila je Stanić povodom novog singla i spota, novog muzičkog komada, kao najavu za neki naredni studijski album.

“Spot i pesma oslikavaju moju igru simbolima i duboku potrebu da u najezdi AI muzike i AI spotova snimim nešto stvarno, otpevam početak pesme na pravom starinskom diktafonu, preživim ceo mukotrpan kreativni proces nalaženja svake reči u tekstu, za spot angažujem vajare i maskere, stanem na stvarno blato i upropastim donji deo haljine. Ideja spota ne omalovažava svinju kao životinju, niti muški rod, ne favorizuje mene niti ženski rod, niti favorizuje leptir mašnu kao stil oblačenja”, naglasila je Ana Stanić nedavno povodom nove pesme.

Ana Stanić prepoznatljiva po autorskom izrazu, energiji, po melodijiama od gitarskih momenata do modernog zvuka, ali uvek dosledna svom muzičkom stilu, što će svojoj vernoj publici pokazati 16. oktobra u BitefArtCafe-u gde će prvi put izvesti najnoviju pesmu “Ni gram pamertnija”.

“Radujem se što ću po prvi put imati svoj koncert u BitefArtCafe-u. Osetila sam na jednom grupnoj svirci na kojoj sam pevala kakvu magiju ima ta bina i kako je dobra tolika blizina publike i zato se ovome posebno radujem. Koncert je nazvan NOSTALGIJA-live session i sa bendom ću izvesti kako novije, tako i stare pesme. Na moje koncerte dolazi publika kojoj moja muzika pokreće najdublje emocije tako da znam da ćemo pevati zajedno i uživati i mi na bini i oni u publici”, istakla je veoma uspešna kantautorka.

 



Snimanje nove pesme, spremanje koncerta u Beogradu, a na sve to je stigla i da snimi serijal emisija “Kvar na srcu”, prema njenoj pesmi, gde se prvi put oprobala, uspešno, u ulozi TV voditelja i autora, u čak 40 epizoda, na TV B92.

Podsetimo se i ranijih i novijih učešća na festivalima Ane Stanić:

1995 — MESAM, sa pesmom “Zar nije te stid” (kao članica grupe Moby Dick)

1998 — Pjesma Mediterana, sa pesmom “Molila sam anđele”

2002 — III internacionalni festival Muf+Voban Zrenjanin, sa pesmom “Obična ljubav”

2022 — Pesma za Evroviziju 2022, sa pesmom “Ljubav bez dodira”

2022 — Skale, sa pesmom “Ne zna ona”

2023 — Beogradsko proleće, sa pesmom “Krila” (specijalna nagrada Naksi radija i nagrada za najbolji aranžman)

2023 — CMC festival, sa pesmom “S one strane ljubavi” (duet sa Borisom Novkovićem).


U redu, sada je došlo vreme za novu muzičku priču.

Odnosno, za njenu priču, za priču – ANE STANIĆ.

UŽELELA SAM SE ONOG PRIMARNOG U MOJOJ KARIJERI: KONCERT, LIVE NASTUP, KOMUNIKACIJA SA PUBLIKOM

Približava nam se lagano tvoj koncert „Nostalgija – Live sessions“ 16. oktobra u popularnom beogradskom klubu BitefArtCafe. Sa kakvim emocijama i očekivanjima prilaziš ovom novom nastupu u prestonici Srbije?


Moram reći, jako sam uzbuđena zbog tog koncerta baš zato što moji prethodni koncerti su bili u salama gde se sedi. Ok, naravno u nekom trenutku publika ustane, ali suštinski su više bili tako… drugačije koncipirani. Ovo je sad klub, ljudi stoje, piju, đuskaju, znači u startu je drugačija atmosfera, tako da ću shodno tome i koncipirati svoj nastup. I to je nešto što je za mene novo, pa se tome onako izuzetno radujem.

Prošli veliki koncert “Pop simfonija: Za 20, 30 godina” bio je veoma uspešan u Beogradu, krajem 2019. godine, u Centru za kulturu „Vlada Divljan“. Napravila si tada zaista pravi vrhunski scenski spektakl sa simfonijskim orkestrom, gudačkim sastavom, bilo je nešto posebno.
 Zašto je onda nakon takvog uspeha bilo potrebno da prođe ovoliko vremena do sledećeg samostalnog koncerta u Beogradu?

 Da, prošla “Pop simfonija”, to jest koncert solistički u Beogradu, koji je onda nastavljen i na Niš i Novi Sad u istom sastavu, je bio za mene stvarno jedan veliki izazov. I veliko zadovoljstvo, ali i veliki zalogaj. I to je nešto što sam svojoj publici zaista htela da onako poklonim i da u u svoj neki lični i profesionalni portfolio uvrstim kao, po meni, krunu nastupanja, što svakako jeste koncert sa simfonijskim orkestrom i sopstvenim bendom i horom i tako dalje – bio je čak i DJ.

Moram priznati, razlog što se to nije više ponovilo u više gradova je što se tada desio kovid, koji je to nekako sve prekinuo i onda posle toga, kada se to sve završilo, kada sam nastavila život, prosto svakako to nije bila opcija.

A zašto se ovoliko čekalo na koncert, iskreno, očigledno ja nisam ta vrsta umetnika … Mislim da mi se s vremenom javila neka vrsta introvertnosti i neke potrebe da radim stvari samo kada se zaista nekako u meni skocka sve da to želim onako iz sve snage, jer ništa što ja radim nije tek onako… Nije bez jednog ogromnog truda i i neke borbe protiv vetrenjača.

Tako da mi je mnogo drago što je nakon nekog perioda gde sam morala da radim stvari koje nisu toliko vezane za muziku, prvenstveno mislim na prošlogodišnje snimanje 40 autorskih emisija “Kvar na srcu”, gde sam razgovarala sa gostima, ali u velikoj meri i svirajući gitaru, gde sam se negde osvrnula kroz muziku, odnosno učvrstila muziku u te razgovore.

Nekako imam utisak da sam se onako iskonski uželela onog mog primarnog, a to je – nastup, koncert, komunikacija sa publikom. I to je upravo ovo što sad svesrdno i iz sveg srca jedva iščekujem 16. oktobra u BitefArtCafe-u.

I ustvari tako se i desila ta ideja da se zove “Nostalgija”, da svi nastupi nakon Bitefa, koji će biti i po drugim gradovima, svi imaju taj naziv “Nostalgija live sessions”, iz tog nekog mog osećaja nostalgije prema tome da pevam ljudima i da pevam i neke stare pesme, ali i neke nove numere kroz današnju mudrost i današnje srce i promišljanje svih tih emocija.

VEOMA DUGO SAM STVARALA NOVU PESMU “NI GRAM PAMETNIJA”

Sigurno ti je sada neobično što ćeš novi koncert u klubu BitefArtCafe imati praktično odmah pored na par metara od prethodnog koncerta u „Vladi Divljanu“? Povratak na „mesto zločina“ na neki način? 

Da, jeste, mada to zaista nema nikakve veze, to je puka slučajnost. Ovaj koncert se desio na inicijativu Miše Relića, osnivača BitefArtCafe-a i hvala mu na tome. Baš sam slučajno juče pomislila, prolazeći pored Vlade Divljana, kako je to odmah pored Bitefa, da li je realno da moja dva koncerta, jedan do drugog, budu u salama koje su jedna do druge. AlI eto, sigurno to ništa nije slučajno.

Aktuelna si sa novom pesmom i spotom „Ni gram pametnija“. Zaista se ponekad tako osećaš da ne učiš iz sopstvenih grešaka? Mada se može mnogo toga naučiti i iz tuđih grešaka?

Da, izašao je moj novi singl i spot za pesmu “Ni gram pametnija” i moram priznati, ja sam mnogo uzbuđena oko toga, zaista dugo nisam imala novi singl, znači ima tome pune dve godine i stvarno  stvarno sam srećna zbog toga. I to je isto ta neka moja, ovo što sam ti spominjala, neka umetnička, to jest i autorska i izvođačka introvertnost koja mi se javlja, onda se odjedanput izgubi i onda odjednom poželim da celom svetu predstavim nešto nešto što mi je važno.

Upravo to je nešto što se desilo evo, i sa ovom pesmom. Znači, ona je sazrela u meni, moram priznati da sam ovaj tekst jako dugo radila. Znači, bukvalno mislim da sam ga radila mesecima… Finalna verzija je izašla nakon četiri meseca rada na pesmi. Mislim, onaj kostur je postojao, relativno se brzo desio taj tekstualni kostur, muziku imam još od pre, ali dokle sam to sve uobličila i dok se baš nije desio taj deo teksta “Ni gram pametnija”, prošlo je nekoliko meseci. Zato sam i previdela singl pred leto, pa se dešava tek sada.

Imala sam odličnu ekipu saradnika koji su mi pomogli i radili produkciju i aranžman i bukvalno zajedno sa mnom kreirali svaki deo zvuka Milan Bjelica kao producent i aranžer i Petar Eget u istoj toj funkciji. To je nova ekipa, oni su poznati po tom nekom vojvođanskom zvuku, to jest pančevačkom. Znači, šalim se kad tako kažem, mislim na to da su oni tvorci zvuka “Buč Kesidija” i tako mnogih jako zanimljivih alternativnih bendova sa te scene. I bilo mi je zanimljivo kako će oni moj optimizam uobličiti kroz svoj takođe takav neki sličan senzibilitet, koji je na neki način malo i gitarski, ali i nekako usporen sa nekom emocijom iz drugog plana. I prezadovoljna sam kako to sve zvuči.

A što se tiče samog spota, ja sam onako osmislila do kraja koncept i režirala zajedno sa Antonijem Manojlovićem. Jedva čekam da ga publika vidi i to je u nekom smislu simbolike i izgleda i izraza opet od mene jedna novina.

NOSTALGIČNA SAM ZA PUNO TOGA, ALI TO NE ZNAČI DA NE ŽIVIM U TRENUTKU

Napisala si o novoj pesmi da u skladu sa tim nazivom, govori o svemu što si shvatila o sebi – bilo to nešto dobro, pozitivno ili sasvim poražavajuće. Da li onda većina tvojih tekstova bude autobiografskog karaktera?
Kao kantautorka potpisuješ muziku i tekst svojih kompozicija. Teme koje te opsedaju, ljubav, teška, kompleksna, višeslojna, ono što čini tvoj život ili nekih drugih možda? Da li je lakše pisati o onome što ti je blisko, što dobro poznaješ nego istraživati teme koje su u nekom drugom ključu?

Kad nekako onda zaokružiš, kad kažeš, izbaciš iz sebe to što si hteo da kažeš, to je mnogo, mnogo dobra stvar, mnogo dobra terapija za nas koji smo, eto, tako puni neke introspekcije, puni promišljanja o stvarima koje nam se dešavaju.

 Ja sam, eto, zaključila… Ja sam izuzetno, izuzetno iskrena u ovoj pesmi i onako malo prema sebi surova, jer te neke stvari koje sam o sebi spoznala, kažem, na neki način su lepe, a na neki način su možda poražavajuće, jer to što napuniš određeni broj godina i što stekneš određeno iskustvo, ne mora nužno da te čini mudrijim, pametnijim i promišljenijim, nego možeš da shvatiš i da, koliko god da si zreo za određene stvari, kada je ljubav i emocija u pitanju, uvek si negde na početku. To jest, ovde sad pričam u svoje ime i možda me to u nekom smislu malo iznenadilo i razočaralo, a u drugom smislu sam možda malo na to i ponosna.

Naziv novog koncerta glasi „Nostalgija“ u BitefArtCafe-u. Prema tvojim rečima, ime koncerta kao celo jedno veče miriše na nostalgiju, nadu i ljubav, gde nam je potrebna baš ta pilula sreće. Veoma poetski rečeno, očekivano od tebe kao umetnice. Za čime si sve nostalgična danas?

Jeste, nostalgična sam za…mnogo toga.
  Mislim, meni je generalno nostalgija emocija koja mi je pozitivna i samo se sećaš nekih prošlih vremena sa nekom mudrošću i emocijom koju imaš danas. Tako da za puno stvari sam nostalgična, ali to isto tako ne znači da ne živim u trenutku. Ja sam ustvari realno kroz muziku najviše ispoljavam – i ja kao autor i ja kao slušalac najviše ispoljavam potrebu za tim i tu neku svoju optimističnu melanholiju kroz muziku, što onu koju pravim, što onu koju slušam i biram da slušam.

Ovaj koncert nosi takav naziv, to mi prosto se tako javilo da se zove “Nostalgia Live Sessions” zato što će naravno probuditi i u meni, a i u ljudima koji ga budu slušali, nostalgiju zbog nekih proživljenih emocija i važnih stvari u životu koje su obeležile pojedine moje stare pesme. A naravno, pevaću i nove, ali mislim da će ipak celo veče mirisati na tako neku, baš kao što sam rekla, nostalgiju i optimističnu melanholiju. Ali ću se istovremeno potruditi, s obzirom da je u pitanju BitefArtCafe, takav jedan klub, da bude onako brzo i žestoko, što se tiče ritma i energije.

SVOJU PRVU PESMU SAM NAPISALA SA 12 GODINA: TO MI JE DATO, SA VELIKOM LAKOĆOM PIŠEM PESME

 Pesmu „Nostalgija“ u vremenu kada si bila u dens pop bendu „Moby Dick“, komponovala si sa 20 godina. Kako si takođe poetski ili prozno zapisala i opisala, bilo je to na zadnjem sedištu automobila, gledajući u ravnicu i nebo bez sunca. Već tako mlada pisala si veoma zahtevne pesme poput „Nostalgije“? Da li si osećala da si znatno ranije sazrela u stvaralačkom i u profesionalnom smislu?

 Što se tiče te pesme “Nostalgija”, ja sam napisala za nju muziku, i to koliko kompleksne neke melodije zvuče ili koliko su nekako postale evergreen, to u suštini ne možeš da naslutiš kada ih napraviš samo kao melodiju. Naravno, njoj je i tekst dao specijalnu dimenziju.

U suštini, svoju prvu pesmu sam napisala sa 12 godina, da ja baš to znam, tako da, to je nešto što smatram da mi je onako – dato, i to je nešto što radim sa velikom lakoćom.

U poslednje vreme mnogo više pišem tekstove i otvorila sam se u poslednjih par godina baš onako potpuno ja lično u nekom svom obliku. Sazrela sam u tom smislu da mogu da napišem nešto stvarno što je potpuno onako ogoljeno, iskreno i uživam u tome da u poslednje vreme pravim tu vrstu muzike.

Tokom celog leta 2026. imala si jedan ozbiljan reset i opuštanje – Grčka, Sicilija, skoro i Francuska. Prijaju li ti putovanja? Da li se tada u glavi izmestiš u neku sasvim drugu dimenziju i skroz se prepustiš?

Onda se pune baterije upravo za snimanje novog singla i spremanja novog koncerta?

 Što se tiče mojih putovanja, obožavam putovanja i to mi je kao neki potpuni reset za um i za telo, prvenstveno za um. I to je neka moja oaza… tako punim baterije. Ali, da, i imam to da se potpuno prepustim tom trenutku, da u tome onako potpuno uživam. Nisam od onih koji kad su na odmoru su stalno u akciji… Mislim, naravno desi mi se da moram da budem u u komunikaciji i da nešto radim, ali volim da se prepustim trenutku i da živim za taj momenat, za to mesto, za to neko specijalno iskustvo. I onda posle, puna sam energije za puno kreativnog, napornog rada.

OBAVEZNO SU NA SET LISTI PESME: “GRAD”, “SAMA”, “MOLILA SAM ANĐELE”, “NOSTALGIJA”

Vratimo se BitefArtCafe koncertu 16. oktobra. Kako teku pripreme za nastup? Imaš svoj uigran prateći bend koji je često sa tobom i poznaje uvek repertoar?

Imam, što se tiče Bitefa, svoj uigrani bend, znači sve pripreme teku super, zaista se divno nadopunjujemo i družimo na probama, a sve u cilju uspešnog koncerta, sa puno novih ideja. Zaista nam je želja i meni i momcima iz benda da bude to jedan onako specijalan, specijalan koncert i mnoge pesme dobijaju nove aranžmane. I to je jedan, da kažem, proces… otvaraju se stvari onako fenomenalno i u tome uživamo i mnogo sam srećna zbog toga. Tako da to je to, čućete kad budete bili tamo.

Koje su to pesme iz tvoje solo karijere koje neminovno moraju biti stalno na tvojoj set listi? I nikada ih ne izostaviš? Da li je teško napraviti repertoar za jedan celovečernji koncert od sat i po ili dva? Da li ti bude teško da se odrekneš nekih pesama, hitova, jer shvataš da ne može sve da stane? Onda kao da ti se seku krila?

To su svakako pesme – “Grad”, “Molila sam anđele”, “Sama”, “Vidim te kad”, “20, 30 godina”, “Nostalgija”, u poslednje vreme moram priznati i “Krila”. Sad ne znam da l’ sam neku zaboravila. Ah, da, naravno – nekako ova pesma “Neka gori sve” ima neki specijalan vajb. Veoma dobro i moćno zvuči kad se svira live i to je tako da baš onako da i ja i momci iz benda kao padnemo u trans kada nju izvodimo.

Što se tiče toga da mi se seku krila ako skratim repertoar, set listu. Pa ne, nemam uopšte taj utisak kao da mi se seku krila bukvalno. Ja bih to sve sama onako srezala.

BLIŽI SE JUBILEJ – 30 GODINA SAMOSTALNE KARIJERE

Solo karijeru si zvanično počela 1998. godine nastupom na festivalu pop muzike „Pjesma Mediterana“ u Budvi. Tada si predstavila baladu „Molila sam anđele“ i karijera je odmah krenula uzlaznom putanjom, zar ne? Da li ti je bilo isprva teško i neizvesno da nakon uspešnog benda gde si bila ključna figura, odjednom ulaziš u solističku priču?

Da li razmišljaš da onda 2028. obeležiš jubilej – 30 godina samostalne karijere i kako bi zamislila tu godinu proslave?

 
 Što se tiče 30 godina karijere, iskreno ja nisam nešto čovek jubileja. Eto, sad si me ti podsetio. Znači, kad je to, 2028., znači za dve godine? Bilo bi zaista lepo da to nekim specijalnim koncertom obeležim.

Dobra ideja i radiću na tome. Hvala ti na podsećanju.

Sa tim u vezi, od festivala u Budvi, nekako si dalje išla drugačijim putem, ne kao autorka koja bi svaki čas učestvovala na festivalima pop muzike, nego si snimala albume i održavala koncerte. 

Ipak, u poslednje vreme, vratila si se korenima i počela da se redovno takmičiš na festivalima. Odakle ta promena i odluka?

Tako smo te gledali na festivalima i takmičenjima:

– Izbor za Pesmu Evrovizije, numera „Ljubav bez dodira“ (2022),

– „Skale“ (bivše „Sunčane skale“) u Herceg Novom, pesma „Ne zna ona“ (2022),

– „Beogradsko proleće“, pesma „Krila“ (2023) – Mts Dvorana,

– CMC, pesma duet sa Borisom Novkoviem – „S one strane ljubavi“ (2023), Vodice.

Šta su ti sve donela ova nova iskustva u karijeri? Da li ćeš i ove pesme predstavljati na koncertu u BitefArtCafe-u?

Ne bih se složila sa sa tobom da sam krenula po festivalima, nije mi to bila ideja. Meni je upravo bila ideja oduvek upravo to – autorski rad, snimanje pesama i koncertne aktivnosti. Ali se posle kovida nešto promenilo u tom smislu da mi je nekako delovalo da se ništa ne dešava, da je sve stalo, da je muzika stala, da sam nekako potpuno sama… To me je izmestilo iz mog nekog plana i samo sam želela da se družim, da se pojavljujem među svetom. Tako se desila Beovizija, a onda iz toga je proisteklo i Beogradsko proleće i festival Sunčane skale i CMC festival. To je bukvalno, kažem, na tragu, odnosno u nastavku te Beovizije.

Sad nadalje to sad stvarno više ne bih radila, vraćam se na ono svoje staro: izdavanje pesama, nastupi, taj neki autorski rad koji je potpuno solo i nezavistan.

SVAKO IMA HRANU ZA DUŠU, KOD MENE JE TO – MUZIKA, PRIJATELJSTVA, PUTOVANJA

Poslednji studijski album „Kvar na srcu“ doneo je još veći stepen zrelosti kod tebe u stvaralaštvu. Koji je to danas kvar na srcu kod ljudi inače, pa i kod Tebe? Kako se taj kvar leči i popravlja?

 Da li sam zrelija posle “Kvara na srcu”, to jest da li su te moje pesme zrelije, ja se nadam da jesu. U svakom slučaju, mislim da je nekako pesma “Krila” označila početak mog zrelijeg autorskog stvaralaštva, naročito sa akcentom na tekstove, na zrelije tekstove, to jest na neki novi tekstualni izraz od strane mene. I to sad nekako na krilima toga radim sve nove pesme i mislim da sam nekako tu otišla najdalje u najnovijem singlu “Ni gram pametnija”.

Kako lečimo kvarove? Mislim da kvarove lečimo prvenstveno tako što ih priznamo sebi i nekim bliskim ljudima oko sebe, znači ne ignorišemo ih. Mislim da pokazujemo snagu upravo time što nešto što je naš kvar ili što nas tišti – priznamo, a onda kad priznamo, onda nekom raznom hranom za dušu ih lečimo, svako ima svoju hranu za dušu, ali prvenstveno razgovorom, osvešćivanjem toga. I u mom slučaju to je muzika, to je prijateljstvo, to su putovanja. Kad kažem prijateljstvo, mislim na neka duboka prijateljstva gde možeš da povedeš neke duboke i iskrene razgovore sa pametnim i dobronamernim ljudima. Tako ja lečim svoje kvarove na srcu, ali prvenstveno tako što napišem pesmu o tome.

SNIMANJE EMISIJE “KVAR NA SRCU” KAO NOVI IZAZOV U KARIJERI: TELEVIZIJSKA, AUTORSKO-NOVINARSKA I MENTALNA VEŽBA


Vezano za to, pokazala si se vrlo sposobnom da svima istakneš svoju svestranost i osmislila si autorsku TV emisiju istog naziva kao i sedmi studijski album – „Kvar na srcu“ na TV B92. Kako je došlo do ove ideje i realizacije iste? I zašto isti naslov kao i album? Vidiš li sebe nadalje kao TV lice, host, voditeljku, TV autora?

Da, pošto album “Kvar na srcu”, s obzirom na događaje u zemlji i tragediju koja se desila sa nadstrešnicom, sa padanjem nadstrešnice 2024. u Novom Sadu, na železničkoj stanici, prosto nisam osećala da treba da promovišem. Sad je nekako taj momentum prošao i sad se ne bih vraćala na te pesme. Nekako sam imala utisak da sam izdala svoje pesme, svoj album, i način da ga nastavim, da on živi i da mu dam neku počast je bio upravo tako što sam smislila da se tako upravo zove moja emisija, za koju sam dobila ponudu da je radim producentske kuće “New Age”. Sa njima sam zaista imala divnu, i dalje divnu saradnju u smislu toga da smo snimili 40 emisija. Znači, to je stvarno puno. Ja sad kad pomislim, jeste da je to bilo intenzivno i da smo snimali onako da se to nije snimalo dan po dan, već onako, snimale su se četiri emisije u danu, tako da je to za mene bila jedna takva vežba i jedan takav mentalni i autorski zadatak da prosto nisam to mogla da zamislim. I stvarno sam, koliko god je bilo naporno, i te kako uživala.

Prvi put sam stavila sebe u ulogu nekog ko postavlja pitanja, a ne odgovara na njih, naučila koliko je važno… zapravo, ne naučila, nego izgurala to da moram da slušam sagovornika, jer mene kao nekog ko daje intervjue najviše iznervira i nekako mi se ne dopada kada me neki novinar ne sluša, ne sasluša moj odgovor, ne nadovezuje se na ono što sam ja rekla, već ima neka u glavi unapred pripremljena pitanja. I onda kako sam ja sebe kao nekog koga intervjuišu, kako sam doživljavala tu celu akciju, tako sam sebe izbrifovala da ja moram da budem ta vrsta ispitivača, to jest postavljača pitanja, kakvog bih ja kao pevačica volela da sretnem na bilo kom gostovanju. I prosto sam dala sebi onako na volju da postavljam razna pitanja koja su me zanimala, da zaista se udubim u priču svakog svog gosta.

Gledala sam da biram talentovane i kreativne, pametne i iskrene ljude, one koji će iskreno pričati nešto, i vrlo često su nas razgovori vodili negde do nekih tema koje nismo mogli ni da predvidimo kada sam razmišljala o toj osobi. I to mi je bilo, ne samo neka televizijska vežba i da kažem autorsko-novinarska, već i onako mentalna vežba. Prosto sam malo dodatno izveštila sebe za razgovor sa ljudima, i to sve pred kamerama.

I ono što mi je posebno drago, to je da je svaki put svaki intervju bio začinjen nekim muzičkim numerama – da li ako čovek, mislim gost, uopšte nije muzičar, onda bih ja po njegovoj želji otpevala i odsvirala neku pesmu, a ako bi bio muzičar, onda zajedno pevamo. Znači, stvarno je bilo predivnih momenata što se tiče toga i meni je bilo bitno da ja kao autor emisije uvedem u to ne samo svoju ličnost, nego i svoju muziku, to jest muzički deo.

Završili smo sa tom sezonom, trenutno za ovu godinu mi je strašno važno da se posvetim koncertima, novim pesmama, tako da u budućnosti, što da ne, to je zaista nešto u čemu bih mogla sebe dalje da vidim, kako vreme prolazi.

SVAKA OD OSVOJENIH NAGRADA MI JE POSEBNO DRAGA

Poslednjih sezona ne zaobilaze te nagrade – GODUM od Udruženja muzičara džez, pop i rok muzike za najbolju pop muziku godine (2021), Naxi zvezda – za najbolji muzički projekat – EP „Moja nova godina“ (2022) i Najbolje stilizovana muzička zvezda (2026), Specijalna nagrada Naxi radija i nagrada za najbolji aranžman pesme „Krila“ za „Beogradsko proleće 2023“.

Da li ti prijaju sva ta priznanja? Umeju i da te obavežu i pritiskaju da uvek budeš još bolja u muzici?

 Priznanja mi naravno prijaju, kao i svima. I to su neke lepe prilike da se svi družimo, da jedni drugima iskažemo i kolegijalnost i poštovanje i sve.

Svaka od tih nagrada mi je onako – posebno draga. Tako da, ne znam, ne bih tome pridavala neki poseban, preveliki značaj. Prijaju mi nagrade, ali nikad mi to nije bio osećaj da ako ne dobijam nagrade, da je to znak da sam na nekom lošem putu.  Tako da – dobiti nagrade, to je samo neki plus.

Kroz albume menjala si i žanrove – počelo je kao pop rok i mediji su te nazivali da si domaća Alanis Morisette ili Sheryl Crow. Onda prelaziš u pop muziku, malo i u hip hop, da bi se vratila uglavnom u pop usmerenje. Odgovara ti žanrovsko istraživanje i proučavanje u pogledu šta ti možda najviše leži?

U suštini, ne odgovara mi preterano svrstavanje u bilo kakve kalupe, jer, zapravo, s obzirom na to koliko sam istraživala, naravno u okviru pop muzike, mislim da je jako teško mene sad svrstati u neki žanr. Nekad mi je žao što je tako, s jedne strane, ja prosto svesno pravim da bude tako, ne dozvoljavajući samoj sebi da se ukalupim.

A sa druge strane, nekad mislim da bi bilo lakše da u nekom tehničkom smislu se to odredi, ne znam, recimo, kada su u pitanju svi ti neki događaji, ne samo manifestacije, nego i koncerti, i scena, i nekako ja sam uvek negde između. Da li sad pripadam ovima, da li pripadam onima, i onda nekad pomislim: Bože, kako sam ja u stvari izabrala neki teži put!

Ali, prosto nikada ga ne bih menjala i ono sve potiče od moje potrebe da se iskažem. I to kako se ja iskazujem, to sam ja, to je to, to nije nešto gde se donosi odluka, to jednostavno tako izađe i odluka uvek ustvari proističe, usmerenje proističe iz potrebe, iz onog što je najbolje za pesmu i što ja moram da iskažem, a ne iz nekih drugih okolnosti i razmišljanja gde pripadam, gde ne pripadam, to naravno nikad ne može da mi bude vodilja.

PLANOVI U BLISKOJ BUDUĆNOSTI – SERIJAL KONCERATA “NOSTALGIJA” PO SRBIJI ŠTO VIŠE, SNIMANJE NOVE PESME, SVE U SUSRET JUBILEJU – 30 GODINA KARIJERE

Gledano ovako kroz tvoju diskografiju, kolekciju tvoje muzike čine – sedam studijskih albuma, dva EP izdanja, dve komplikacije. Ipak, nedostaje live album. Da li si planirala dalje u karijeri da snimiš jedan celovit live projekat, možda i DVD koncert? 

 Live album od koncerta sa simfonijskim orkestrom u Centru za kulturu “Vlada Divljan”, nažalost nije uspeo iz nekih tehničkih nedostataka i smetnji u samom snimku, tako da za neki sledeći put, ko zna, nije loša tema za razmišljanje.

Sa koleginicom Ivanom Peters upravo na Letnjoj sceni Centra za kulturu „Vlada Divljan“ imala si uspešan akustičan koncert leta 2019. Ipak, sam projekat nije dovoljno zaživeo i trebalo je da mu se pruži šansa da se dalje izvodi u Beogradu, mada ste imali koncerte u Crnoj Gori, po Srbiji. Da li ćete nastaviti i obnoviti ovu potentnu muzičku priču?

Da, nije zaživeo projekat, nažalost, ali nije taj projekat, kako bih rekla, zaokružen, on nema baš neki rok trajanja. I tako da, jako bih volela da to nastavimo, ja ga ne bih isključila. Ni Ivana ni ja nismo od njega odustale, samo su neke druge stvari trenutno isplivale kao važnije, kao prioriteti u našim sopstvenim karijerama.

Da bi taj projekat zaživeo, mora tu da se i objavi neka pesma, da se tu nešto ozbiljnije poradi na marketingu, da ljudi prosto shvate šta je to, tako da nije isključeno da ćemo to u budućnosti uraditi.

Osim Ivane Peters, Sky Wikluh, Borisa Novkovića, nažalost pokojnog Matije Dedića, kao i Arsena Dedića, sa kojima si sarađivala, ko se još nalazi na tvojoj listi želja za duete ili druge angažmane?

Jako mi je draga ova nova saradnja sa producentima, dobro, mada ovo pitanje je bilo vezano za neke izvođače. Ovde su na pesmi “Ni gram pametnija” Milan Bjelica i Petar Pupić kao neko ko stoji iza benda, recimo, “Buč Kesidi” i mnogih drugih tih pančevačkih bendova, kako sam ranije već rekla. Oni su mi bili fantastični saradnici na ovoj pesmi, a što se tiče izvođača sa kojima bih radila … Hm, nemam pojma, iskreno, nisam nešto razmišljala na tu temu. Ti sa kojima sam želela da radim, sve mi se ostvarilo, sa njima sam već radila. Za dalje stvarno ne znam.

I evo, za sam kraj: Posle koncerta „Nostalgija“ u Beogradu, šta dalje? Još koncerata po Srbiji? Koji su planovi? Ulaziš u studio i radiš temeljno na novim pesmama i osmom albumu? Znaš li koji će ti biti sledeći singl posle „Ni gram pametnija“?

Plan je da se nastavi priča iz tog serijala “Nostalgija Live Sessions” po Srbiji. Gledaću naročito na proleće da bude što više gradova u Srbiji obuhvaćeno.

I gledaću što pre da uradim novu pesmu, još uvek je nemam.
Imam mnoge započete ideje, ali neću dozvoliti da sad se napravi neka pauza, sve u cilju pripreme za jubilej 30 godina, koji počinje 2028. godine, a na šta si me ti podsetio. I hvala ti na tome.

Ivan Makragić